o ljubavi i razumevanju, Thich Nhat Hanh, "How to Love"

Vekovima unazad pokušavamo da proniknemo u misteriju Ljubavi, te i da konačno uobličimo njenu definiciju. Došli smo čak i do hemijske formule, ali i dalje nismo sigurni šta je ona, najpre iz vizure opipljive nam stvarnosti. U modernoj epohi, čiji smo svedoci, čini se da je to jedno od gorućih pitanja kako se ljubav, nažalost, svodi i na vrlo nezdrave mehanizme, te brojni međuljudski odnosi teško opravdavaju (i) ključne pojmove u svom epíthetos-u: “ljudsko” i “među”.

Iako je Ljubav kompleksan fenomen, koji svako doživljava u skladu sa individualnim emotivnim potrebama i željama, postoji “kamen temeljac” na kom bismo svi “trebali” graditi cigle, birajući ih po svom afinitetu. Definisati samu emociju, koja je jedinstveni fluid, nije nimalo lako, ali nam jeste značajno zarad “provere” sebe, kao i odnosa koje negujemo. Disfunkcionalni odnosi ne samo što narušavaju lepotu, nego i zdravlje!

Stoga, neka današnji tmuran, pomalo depresivan, dan obeleži mudrost jednog fenomenalnog zen majstora, budističkog monaha, učitelja i aktiviste za mir, Tič Nat Hana, koji nam je ukazao na esenciju zrele Ljubavi.

Šta nam poručuje ovaj devedesettrogodišnji mudrac?

“Ako prospeš punu šaku soli u čašu vode, nju više nije moguće piti. Ali, ako sipaš istu količinu soli u reku, ljudi i dalje mogu nastaviti da je koriste za piće, kuvanje, pranje… Reka je široka i ima kapacitet da primi u sebe, prihvati i dalje transformiše. Tako je i sa čovekom. Proporcionalno “skupljanju” našeg srca, nestaje i naše razumevanje i saosećajnost – te patimo. Kao takvi, gubimo toleranciju i nismo u stanju iskreno prihvatati druge ljude, samim tim ni njihove nedostatke. Zato tražimo od njih da se menjaju. To nije realno. No, kada se naše srce otvara i širi, iste stvari nam ni najmanje ne smetaju, niti nam zadaju tolike frustracije…”

Tič Nat Han nam dalje sugeriše da apsolutno svi imamo dovoljno razumevanja i saosećanja U sebi da prihvatimo sami druge, onakve kakvi zaista jesu, sa svojim vrlinama i manama – tim činom im upravo i dajemo pravu šansu da se (sami) transformišu. Potom nam skreće pažnju na važnost pronalaženja sreće i ljubavi unutar sebe, ne spolja:

“ (…) Neretko, kada se zaslepljeno zaljubimo u nekoga, ili nam se neko naprosto dopada, to nije zato što ga istinski volimo i razumemo, već (pozitivnom) distrakcijom skrećemo pažnju sa sopstvene patnje (ma kog oblika). Da, možemo biti tračak sunčeve svetlosti za drugo Biće, ali mu ne možemo ponuditi sreću dok je sami sebi ne priuštimo. Zato treba najpre da sagradimo dom unutar sebe, a to činimo upravo prihvatanjem sebe samih, učenjem da zavolimo i izlečimo sebe. Tek tada imamo nešto da ponudimo drugoj osobi. Kada hranimo i podržavamo sopstvenu sreću – hranimo i našu sposobnost da volimo… “

“ (…) Ponekad se osećamo prazno, kao u vakuumu, tišti nas ogroman nedostatak nečega, čemu i ne znamo baš uvek uzrok. Očekujemo i nadamo se nečem mnogo boljem – zahvaljujući čemu ćemo se osećati manje usamljeno ili manje neispunjeno. Tu grešimo. Želja da budemo voljeni i da volimo je nepresušna i prirodna. No, pošto se osećamo prazno, nekad pokušavamo na silu da nađemo objekat svoje ljubavi – iako često nismo stigli ni sebe dublje da razumemo, samim tim: ne znamo ni šta tačno tražimo “spolja”. Kada shvatimo da izabrana osoba ne može ispuniti sve naše nade i očekivanja, nastavljamo da se osećamo isto: prazno.”

“U dubokim i zrelim ljubavnim odnosima, nema realne granice između vas i drugog. Ti si On, On je Ti. Tvoja patnja je njegova patnja. Tvoje razumevanje sopstvene patnje, ma kog oblika, pomaže voljenoj osobi da sama manje pati. Patnja i sreća nisu više stvar individue. Šta se dešava vašem voljenom, dešava se istovremeno i vama. Šta se vama dešava, dešava se i vašem voljenom. U pravoj ljubavi nema separacija ili diskriminacija.

(…) Često kada čujemo “ja te volim” , fokusirani smo na “JA”, na osobu koja nas voli, a daleko manje na sam kvalitet ljubavi koji nam se nudi. Zato što smo zaglavljeni u ideji o Sopstvu. Cvet se sastoji od elemenata koji nisu vidljivi na njemu kao njegovi organi, poput hlorofila, sunčeve svetlosti, vode… Ako bismo uklonili sve te elementa “ne-cveća”, cveta više ne bi ni bilo. Takođe, on ne može sam, interaguje sa svim oko sebe kako bi postojao. Ljudi su baš kao cvet. Ne možemo postojati sami. Možemo samo biti IZMEĐU. Ja je sačinjeno isto od ne-Ja elemenata: Sunca, roditelja, predaka… Ako shvatite prirodu, kako opstaje i funkcioniše, onda vam je jasno da u ozbiljnom odnosu nema JA, niti separacije sebe od drugog. Njegova sreća je tvoja sreća. Tvoja patnja je njegova patnja. Ne možete više reći: “to je tvoj problem.” Ako negujemo ovakav ugao posmatranja, onda ćemo i govoriti i ponašati se, delati… drugačije. To, samo po sebi, može olakšati mnogo patnje...”

Ono što je najbitnije, a što Tič Nat Han naglašava ponajviše:

“Da bismo znali kako da volimo nekoga, moramo prvo da ga razumemo. Da bismo ga razumeli, moramo prvo da ga saslušamo. U suprotnom, ako volimo bez umeća KAKO, povređujemo ljude koje volimo… Razumeti nečiju patnju je najlepši poklon koji možemo pokloniti drugome. Ovo je umetnost. Ako ne razumemo korenje njegove patnje, ne možemo pomoći, kao što doktor ne može izlečiti pacijenta ukoliko ne zna uzrok bolesti. Morate razumeti uzrok patnje vase voljene osobe, u cilju da joj pomognete i donesete olakšanje.

Što više razumemo, to više volimo. Što više volimo – to više razumemo. To su dve strane iste kovanice – iste realnosti. Um ljubavi i um razumevanja je jedno te isto.”

NAPOMENA:

U pitanju su delovi knjige “How to Love”, koje sam sama prevela u malo slobodnijem duhu kako bi, na maternjem nam jeziku, stilski bilo pitkije. Normalno da je zadržana suština, ali prevod nije puko doslovan. Zbog toga (činjenice da nisam profesionalni prevodilac, posebno ne angažovan da prevodi ovu knjigu), kao i činjenice da (koliko sam upoznata) ne postoji knjiga kod nas, posebno ne prevedena, zamolila bih Vas da tekst delite (link-om), ukoliko imate potrebu za time…. da bi i drugi ljudi mogli da pročitaju istu ovu napomenu; da ne bi bilo nekakvih zloupotreba oko copyrights-a i sličnih (meni) problema... Hvala unapred.

Ovim tekstom otvaramo brand new sezonu blogovanja!

Epoha sveopšte konfuzije na čijem talasu plovimo uporno zagovara ljubav prema sebi (stvarnost demantuje njenom hiperinflacijom), pomalo i pothranjuje narcisoidnost, a paradoksalno nas u kontinuitetu opominje da ne smemo (?) biti to što zaista jesmo – ukoliko nemamo overeni pečat javnog mnjenja na imaginarnom dokumentu! Obilje kontradiktornosti nam se servira svakodnevno, premda umeju da nam promiču ispred nosa. Uostalom, da je tako pokazuje sam život činjenicom da kolektivno nikad frustriraniji sobom, te i međusobno, ne bejasmo! Ni silne nule na računu, burme na prstima, IG prepun fotografija sa putovanja... i ostali „dokazi“ da ste prošli prijemni da valjate nečemu pod kosmičkim svodom – ne pomažu! No, tako to i biva kada, da parafraziram Smita, kupujemo stvari koje ne možemo da priuštimo, novcem koji nemamo, da bismo impresionirali one koji nam se ne dopadaju, koje ne cenimo, pljujemo... {ne kaže se zalud da su nam „hejteri“ najverniji „fanovi“}.

Magazini i mediji nam diktiraju must have aksesoare; guše nas sa {varijabilnim} dimenzijama i oblicima grudi, nosa, usana... koje je nekakvo „kompetentno“ NN lice postavilo kao „haute couture“ {ove/one} sezone. Mi se zanesemo u besomučnom pokušaju da štikliramo sve stavke na to do listi od kojih „zavisi“ naša sreća, te smetnemo sa uma da su, recimo, stare holivudske dive, poput Džen Harlou, tridesetih godina 20. veka furale nedostatak obrva, tj. iscrtavale najtanju liniju u obliku mesečevog srpa. To, trenutno (!) demode, ih nije sprečilo da nađu kakvog dobrog baju... ali sa druge strane nije ni pomoglo svima da ga pronađu sa tadašnjom IN fasadom! Naravno, sve bi bilo lepo i skroz u redu da smo mi, kao konzumenti svega navedenog, uspeli za početak da savladamo svoj JMBG; da sve što nam se poručuje i nudi radimo isključivo iz najličnije {iskrene} želje i zbog sebe – a ne trač partije očajnih domaćica iz zgrade. Razlika je enormna! Da li trljamo bršljan svakog bogovetnog dana da bi celilut nestao jer užasava NAS, ili to činimo da nas partner ne bi ostavio zbog istog? Najnoviji iPhone na stolu napucanog kafića, koji će videti nepoznati i nebitni vam ljudi, ne menja činjenicu da vam je frižider prazan {treba isplatiti silne rate za to čudo od telefona}, iako dotični očevici misle da živite u glamuru. Šta imate konkretno od njihove potencijalne zavisti, u neznanju i na blic? Suprug prestao da vas vara zbog toga? Šta biste tek radili da ste u belome svetu gde je famozna marka posed gotovo svakoga? Prst na čelo, iskren odgovor.

Sa druge strane, razni life-vodiči, koji rastu kao hibridne pečurke nakon kiše, sapliću nas na svakom ćošku sa INSTANT savetima: kako da budemo i posedujemo apsolutno sve što zamislimo, kao i obećanjem da to zaista možemo... ove sekunde! Poneko nas čak i izgrdi na kvarno jer ne umemo taj prost pasulj da skuvamo, ili krajnje nesvesno izazove dodatni osećaj očaja i krivice u nama, jer smo i dalje u shitty okolnostima. Malo li je što sebe, svoje sposobnosti i kvalitete, umemo da unižavamo i bespotrebno? Gde piše da nije prirodno da plačete, dok vam krokodilske suze same lete niz obraze jer ste se našli na sahrani svog najboljeg prijatelja? Šta ćemo sa onim potisnutim emocijama koje mogu da izazovu kvržicu na dojci? Ne odmah, al’ jednog dana... zavisi koliko đubreta je gurnuto pod tepih. Logično: nakon silnog truda i isprobavanja svih „spoljnjih“ metoda – padnete u pasivnu, još dublju, depresiju. Rešenje jeste u unutrašnjoj metodi, ali to je već staza gde ima i šiblja koje će poderati kolena...

Kada sve sumiramo i ozbiljno razmotrimo, dođemo do jednostavnog zaključka: preturili smo se na milu nam planetu Zemlju sa misijom da ispunjavamo koječije i kojekakve kriterijume, vrlo promenljive, a sve zarad dobijanja potvrda od strane drugih o „sopstvenoj“ nam vrednosti. O njoj danas govorimo zbog aktuelnih julskih tranzita.

Opozicija Saturna i Sunca (← link do prethodnog teksta) nam je udarila na najslabije tačke, ojadila nam samopouzdanje i samopoštovanje, rekla nam: NE, ne može! Ipak, Kosmos uvek nudi i rešenje, govori nam KAKO može! Normalno, prvo utvrdimo problem, te ga rešavamo.

samoprihvatanje, samopouzdanje, samopostovanje

REŠENJE

Da biste se bolje osećali, na pragmatičan način, sve što treba da učinite {premda je to i najveći POSAO}, i što doslovno može apsolutno svako, jeste da naprosto prihvatite sami sebe. Tek nakon tog „jezivog“ koraka, slede korekture svega što je neophodno – menjate štošta, gradite samopouzdanje, jačate samopoštovanje... sa čime se pokreće lanac brojnih promena u konkretnom životu. Jedino je tako i opravdano očekivati prihvatanje od strane drugih – koji su takođe sami sebe prihvatili. To su dva osnovna uslova. Sličnosti se privlače. Ne nasedajte na ustaljenu frazu o suprotnostima. I kada deluje da je tako – NIJE, kada se dublje sagleda koncept ogledala. Ako sam ucveljena Venera, naravno da ću da privučem ucveljenog Marsa, premda može spolja izgledati „snažno“. Naše ucveljenosti ne moraju biti identične, ali su nam zajednička baza. Ako ste voljni da rastete, ne možete to pored osobe koja to ne želi, ne ume ili vas naprosto sputava. Takođe, ne morate tu da pravite kompromis, ako uopšte želite da budete srećni. Nesrećni zasigurno nećete ni drugome doneti ništa dobro. Čak i da uspete, biće nedovoljno, koliko biste zapravo mogli pružiti.

Plašite se osuda, odbacivanja, uvreda? Apsolutno sve to možete tumačiti samo kao sugestije: za prihvatiti ili odbaciti. Onaj koji to sprovodi nad vama, neka nastavi, jer ima pravo da to čini. Nigde ne piše da ne sme. Nigde ne piše ni da VI nemate pravo da okrenete glavu u drugom smeru, te sve što čujete na levo uho – prosledite kroz desno, a da vas nije ni najmanje okrznulo. Setimo se i Aristotela koji nas opomenu da postoji samo jedan način da izbegnemo kritiku, a to je da: ne radimo ništa, ne govorimo ništa i jednostavno budemo: NIŠTA! Naravno da nikom nije prijatna kritika, niti je svakome mrav – slon. Da li imate u vidu i KO vam je upućuje? Bezbroj puta smo se svi našli u situaciji da nas unižava osoba koja nam nije ni do nožnog palca {što jeste tipično baš za takve persone} i iako to znamo – dopustimo joj da uspešno sprovede svoj cilj. Zato što iznutra nesvesno i subjektivno osećamo da je u pravu, dok razum govori da nije. No, čantramo i bacamo drvlje i kamenje na homo neanderthalensisa koji nam je pomerio sve organe u telu. Zapitajte se onda zašto je uspeo tome. Verujete SAMI da ste homo habilis!

Ne znači da je uvek drugi u pravu, a ni da ste vi. Neka bude da jeste. Ako znate da ste rekli istinu biće vam žao što vam drugi ne veruju, jer zasigurno je govorite iz dobre namere, da sprečite još poginulih od masakra tuđe laži... boli vas što ne uspevate u misiji. No, skepsa i nepoverenje drugih ni najmanje NE utiču na činjenicu da jeste bili iskreni, niti utiču na samu istinu po sebi, koja je najnenametljivija dama. Stoga, da li ćete početi da se osećate kao lažov jer deset ljudi tako kaže? Nećete. Postoje i profesionalni lažovi, pa ih nešto baš i ne potresa ta činjenica, zar ne. Javni lopovi, piše se o njima po žutoj štampi, mirno spavaju „pravedničkim“ snom. Kako – ne znam, ali je tako. Ljudi sa Daning-Krugerovim sindromom? Šta god mi mislili o njima, njih lično to ne dotiče; imaju kognitivni poremećaj, te nisu u stanju ni da sagledaju svoje greške, što ih ne sprečava da se osećaju superiorno po pitanju onog u šta se nimalo ne razumeju. Kad je već tako – UGLEDAJTE se na njih – u KORISNE SVRHE. Ako oni cene sebe, što vi ne biste mogli sa daleko većim potencijalima?

Vaša unutrašnja vrednost, kakva god da je, isključivo zavisi od vaše odluke da je posedujete. Možete da budete siromašni, ružni, izvrgnuti ruglu sa svih strana... i uprkos svemu {što vam i drugi pripisuju kao vrednost} – da se SAMI osećate vrednima {iznutra} više nego bilo koja holivudska ličnost, koju svi obožavaju, koja briše guzu dolarima, šeta sa najboljim frajerima... Ko god da ste, kakav god život vodili, kako god izgledali – kad legnete uveče u krevet, ležete sami sa svojim strahovima, sumnjama, patnjama... Da li to neko zna ili uspešno prikrivate, posve je nebitno. Ne menja činjenicu da je sve to i dalje prisutno.

Kad se nauči reći NE, ništa se ne trpi u nedogled. No, dokle god postoji otpor prema trenutnoj realnosti – rešenja biti neće, šta god radili izokola... o čemu pričah u „uvertiri“. Ništa nema smisla ako se MI ne napregnemo da izgletujemo sebe iznutra što zaista, nevezano za ovaj ili onaj aspekt, MOŽEMO uvek. Nije mali posao na kom se neće posrnuti bezbroj puta, ali nedovršeni su samo oni poslovi koji nikad nisu ni započeti. Imate mnogo više snage nego što mislite! Znate li da kad bi se odmotao naš DNK imali bismo oko 17 karti do Plutona i nazad? Nije li to fascinantno?

samoprihvatanje, samopostovanje, samopouzdanje

Hteli biste da promenite karijeru, ali vam roditelji od po 70-80 godina ne daju pristanak, podršku? Mogu do sutra ujutru da vam čantraju, da vas zasigurno nerviraju, ali ipak VI JESTE SLOBODNO BIĆE – nisu vam oni objektivna blokada na putu do zacrtanog cilja, nego vas izjeda crv sumnje da nećete uspeti, da će nešto krenuti po zlu. Roditeljska nepodrška je odličan alibi. Posle izvesnog vremena, svalite im krivicu: „zbog vas nisam to uradio/la i vidi gde sam sada?“ Iako su vam postavljali kozliće, otežavali sve, potezali kojekakve manipulativne taktike, uslovljavanja... NISTE ničije robovlasništvo, niti nezaštićeno dete koje je prepušteno na milost i nemilost drugima. Naprosto niste imali hrabrosti da se zauzmete za sebe, da rizikujete, te i proverite {vremenom} gde biste zaista bili da jeste učinili to što htedoste. Možda su roditelji bili u pravu, ali i to biste proverili. Ovako, kajete se na tenane. Poslušni smo iz ljubavi. Pokorni iz straha. Ne zaboravite i na taj detalj.

Ako popijete sočnu uvredu, na konto bilo čega, jasno vam je i odakle je potekla – iz tuđe frustracije. Ono što osoba A kaže o osobi B, više govori o osobi A nego o osobi B. Šta reče Tolstoj? „Duboka reka neće se zamutiti ako u nju baciš kamen. Tako je i sa čovekom: ako se ljuti zbog uvreda, onda on nije reka, već bara“. Hitler je bio diktator, ali opasno frustriran kao jedinka za sebe sa više disfunkcija polnog organa. Je li klanje ljudi izlečilo taj problem? Ne. Kad je to jasno, baš vas briga da li će neko vaše ćutanje ili nedostatak reakcije na uvredu okarakterisati kao slabost. Znate da NISTE slabi i tu se sve završava – ne treba vam potvrda od slabića. Citiraću vam i deo iz jednog akatista: „Razum od Boga podaren ti, u prividnom bezumlju sakrila si; u metežnosti velikog grada kao pustinjak živela si, molitve svoje neprestano Bogu uznoseći... Rečiti govornici ne behu kadri razumeti da si ti bezumljem svojim bezumlje sveta ovoga razobličila, i nemoći svojom jake i mudre posramila...“

Bez obzira koliko nas drugi i poštovali, cenili zbog koristi {ma kog tipa} koje imaju od nas, time nam pružaju, kako kaže Robert Hartman, ekstrinzičnu vrednost – vrednost koju mi predstavljamo za njih. Ja vidim svoju lepotu u Tebi – reče nam divni Rumi. Drugi nam ne mogu, voleći nas, dati intrinzičnu vrednost – koji mi predstavljamo za sebe. Ona postoji sama za sebe. Vi ste njen glavni i odgovorni urednik; osećate se dobrim ili zaslužnim zato što VI smatrate da ste takvi, ne zato što vam bilo ko daje tu potvrdu. Ne ulazimo sada u ispravnost toga. Naglašavamo samo da na nju ne utiče ničija pohvala niti uvreda. Nikakav uspeh ili neuspeh. Tako bar kaže ćitap stručnih lica.

Zato: sticanje tuđe ljubavi, poštovanja, naklonosti (...) ne mešajte sa svojom ličnom vrednošću. To je samo deo vrednosti koju dobijate iz spoljašnjeg sveta, a on ima svoje lične kriterijume. Vrednujem pamet, vi ste pametni, pripisujem vam tu vrednost jer je JA smatram vrednošću. Možda ne i VI sami. Zato ni komplimenti nekad nemaju vajde. Najbitnije je da razlučite ove dve „kategorije“ vrednosti i da ih ne izjednačavate. Samo tako i slabi preterana želja za tuđim priznanjem, ljubavlju, aplauzom, komplimentom... što ume da se izazove ozbiljne probleme. Vremenom ćete primetiti da se lakše DIŠE, da je lakše prihvatiti sebe, a i samu stvarnost u kojoj ste, ma koliko teška bila.

licna vrednost, samopouzdanje, samoprihvatanje

Nemate ljubav za kojom silno vapite? Ta ne možete je stvoriti nasilno! A zašto smo toliko i opsednuti tim nedostatkom? Iako je prirodna potreba svakog čoveka, ako je opsesija – nezdrava je. Neretko je u poleđini toga želja da njom nahranimo svoju unutrašnju vrednost, koju možemo posedovati i bez te ljubavi. Kada i to uvidite, ne pristajete na bofl emocije i pseudo odnose kojima pridodajete nepostojeće dimenzije. Bez kajanja ćete odgurnuti deset udvarača, jer naprosto znate da oni zaista nisu za vas, niti su vam neophodni kao injekcija samopouzdanja. Čekate pravog, kog ćete i sami VOLETI. Nije sva sreća u primanju. Naprotiv. Samoća ne boli samo ako možete biti sami sa sobom u miru. A to upravo i znači da ste prihvatili sebe, nije vam neugodno u sopstvenom društvu (niste usamljeni). Jedino tada neće ni drugima biti u vašem.

Međutim, ima još jedna bitna stvar na koju psiholozi skreću pažnju. Čim krenemo da mislimo u terminima lične vrednosti, automatski razmišljamo i o terminima lične bezvrednosti. Na primer: ako kao svoju vrednost postavim kreativnost – ona ne može baš postojati u kontinuitetu, niti biti na najvišem nivou. Mogu da ustanem na levu nogu, da se razbolim... nešto će uticati već na njen deficit. Mogla bih siliti sebe da je kako znam i umem IZVUČEM napolje iz sebe, ali kako neće pa neće – eto mi frustracije. Osetiću se bezvrednom samo zato što sam kreativnost SAMA vezala za svoj lični kvalitet, koji meni daje osećaj da vredim. Vi biste postavili nešto drugo na svoj pijedestal. Tu vidimo koliko se razlikujemo, jer moj problem – vama je smejurija; meni – vaš.

Intrinzična vrednost je kantovska rabota, nedefisan pojam, zato nije mudro preterano pokušavati da je definišemo. Svodi se na elementarnost: živi ste, postojite, imate svoju svrhu. Ne zaboravimo: šta god da smo, kakvi god da smo, smrt „poklonu u zube ne gleda“. Život koji nam je dat jeste naša najveća vrednost. Čim smo ga dobili na raspolaganje – zaslužili smo ga. To je dovoljno da pothrani unutrašnju vrednost.

Ovo nipošto ne podrazumeva da ne treba da radimo na sebi, korigujemo svoje mane, saslušamo tuđe mišljenje, savet... Jednostavno, kada razdvojimo unutrašnju od spoljašnje vrednosti, lakše nam je da konačno sebe PRIHVATIMO. To je poenta cele priče i to je baza – prvi korak u svakoj vrsti self helpa. Samopouzdanje i samopoštovanje su nešto drugo, lestvica iznad koju mnogi nikad ni ne dosegnu. Samoprihvatanje {prvi korak} može dostići svako, ako odluči. Bar tako kažu stručni psiholozi racionalno-emotivne terapije sa mnoštvom izlečenih pacijenata iza sebe. Probajte, možda se prijatno iznenadite pragmatičnim vortexima!

licna vrednost, samopouzdanje, samopostovanje

with love,

Cat

Lako možemo oprostiti detetu koje se plaši mraka, ali prava tragedija života je kada se odrasli plaše svetlosti – reče davno Platon i ubode u srž opozicije Sunca-Saturna. Nekome u najiskrzaniji očni kapilar. Na stranu uvodnog gif-a koji zaista prikazuje činjenično (ne i hronično) stanje, nisam raspoložena da dajem(o) omaž kuknjavi nad „zlom sudbom“. Nije ona nas toliko uzela na zub koliko smo se mi prilepili uz njega kao najgori karijes, onaj što se dosadno pojavljuje iznova i iznova. Kad ga već spominjem, tranzit i doslovno može napasti vilicu. To je (jedan od) alarmić koji skreće pažnju na srž aspekta, a on nije u spoljašnjoj manifestaciji. Samo znak da više ne umemo zrelo da se nosimo sa realnošću i ličnim doprinosima istoj. Posustajete, te podsvesno prizivate invaliditet, ne biste li se ratosiljali rođene odgovornosti za prethodno asfaltirane krive pute, a na njegov račun. Simpa metod, ali ništa ne olakšava stvarnost – naprotiv. Vremenom uvidite da ste samo otežali postojeću situaciju, jer planinarski ranac i dalje stoji na vašim plećima, samo što još hodate sa štapom... bez kog je i moglo da prođe.

Baš zato što smo sada inspirisani da i samoinicijativno, bez valjanog pokrića, flertujemo sa melanholijom i frustracijom, valja malo da vadimo sebi džigericu al’ zarad konstruktivnog rešenja, ne samoubijanja u pojam i opevanja razmrljanog žumanceta. Ili ga pojedite ili ga bacite. Šta je – tu je. Kada se sapletemo, ljosnemo celom dužinom u blato, treba što pre ustajati dok se isto nije skorelo na nama. Nijedna ni druga situacija nije vesela (u blatu smo), ali prva je znatno povoljnija, brže se da saprati pod mlazom vode, zar ne. Ma šta baljezga ova luj(i)ka?

Ukoliko niste voljni da svarite esenciju odgovornosti (suština Saturna u sedištu), birate put gušćeg otpora koji samo lukavo daje privid da je lakši – ulogu žrtve. A kada se na istu da vlastiti pristanak, sa overenim testamentom (premda niste na samrti) u koverti zalepljenoj starinskim voštanim pečatom (jer Saturn u Jarcu misli o dugoročnoj budućnosti) – stvar zaista postaje ozbiljnija no što OBJEKTIVNO jeste. Ne ostaje „pravo“ (koje sami sebi oduzeste) da se dela, već se prepušta pomirljivosti sa neprijatnom a paradoksalno komfor zonom. Ako ste u miru sa sobom pri toj odluci, onda je to skroz okay; vaš život – vaš izbor. Ako pak niste: čekate dežurnog „krivca“ da popegla kakav vaš pohabani rub ili čak direktno zahtevate to, kao da je u kakvom ćitapu propisano da mu je to dužnost... nije okay. Kako sebe okarakterisaste kao nesposobne (da se nosite sa drvljem kom ste dali i lični doprinos), to implicira da sebe sami potceniste, a u slučaju samoobezvređivanja nelogično je da kao „manji od makovog zrna“ uopšte pomislite da ste centar tuđe Vaseljene, koja još „mora“ da se napregne zarad vašeg blagostanja! Ljutnja je onda posve detinjasta. Postoje divni multitasking ljudi, ali i njihovi rezervoari se prazne. Uostalom, da li ste se ranije, kada vam je sve išlo ko podmazano, ponudili da štirkate drugome „veš“, ili ste bežali kao đavo od krsta, u strahu da ćete se zaraziti tuđom mukom?

Da li biste predali svoj uspeh drugome na raspolaganje? Ne? A gde piše da je neuspeh, kao sastavni deo svačijeg života, nešto što se vama ne sme dogoditi i čime drugi treba da se pozabavi? Veliki problem današnjice je što problema ima za izvoz, ali se u kontinuitetu definišu kao neprirodna pojava. Kada bismo ih naprosto i samo prihvatili, hladne glave i sa dostojanstvenim držanjem kičme, nametnulo bi se lakše i samo rešenje.

tranziti Saturna u Jarcu, opozicija Sunca i Saturna

"Pressure", Tristan Le Blevennec

Neizvesnost tokom borbe nije prijatna nimalo, niko do kraja ne zna šta će ispasti, da li će se isplatiti ili ne, ali sam čin JESTE dokaz da suzbijate strah od svetlosti života (Sunce), tj. SEBE. Ako iskonstruišete UNAPRED poraz, kao da imate i materijalni dokaz da se uveliko odigrao, nećete ni pokušati da pobedite. Orden gubitnika ste sami sebi nakačili na rever i zasigurno da ćete pronaći adekvatne svedoke, slične sebi, koji će vas potapštati po ramenu... čineći vam magareću uslugu.

Nijedna masterpiece skulptura nije nastala preko noći, bez ozbiljnog prolivanja znoja, kojim se nije lamentiralo (ili barem ne pred vama), što ne znači da ga nije ni bilo. Dok ste se baškarili u bezbrižnosti, neko je krvario, a vi to niste ni primećivali... ili ste prevrtali beonjačama iz udobnog separea sa koktelom u ruci. No, kako se planete pomeraju, uloge smenjuju, došao je red i na vas. Nije to nikakva nepravda. Zapitajte se i koliko ste empatije i razumevanja pokazali prema onima koji su gurali stene uzbrdo sami, ne očekujući od vas ni reč utehe... i da li je opravdano ljutiti se ako je neko otišao na svoj zasluženi godišnji odmor. Ta ne možemo preživljavati (sami) svoje Saturne, a potom svačije sledeće! Svako ima svoju GRANICU, kao što je i sami vi posedujete. Verovali ili ne: prirodno je da postoji nekakav reciprocitet. Agresivno tražiti pomoć od čoveka prema kom ne pokazujete ni osnovnu obzirnost, poštovanje... i besneti kada povuče ručnu, kaže svoje legitimno NE – krajnji je odraz nezrelosti i bahatosti. Da li ste i dalje zahvalni onima koji su vam pružali ruku spasa kad je bilo gusto? Ili ste ih zaboravili one sekunde kada ste se napojili infuzije i kad je (vaša) drama prošla?

Ukoliko ste u SUPROTNOJ poziciji (na višem stupnju aspekta), tj. imate hajku sa primerom na kog se „natovrzoh“ (niži stupanj aspekta), ne zarad kritike nego li davanja konkretne pomoći, između redova sam i vama udelila savet šta vam je činiti...

Kad smo već u stradalničkom momentu (neko od vas u godini), setimo se mudrih reči onih koji vodiše daleko teže ratove, a zahvaljujući kojima smo i mi sada ovde. Najpre vojvode Mišića koji nam je poručio da je život večita borba i da ko sme – taj i može. Ko ne zna za strah, taj ide napred! Konkluzija neka bude Pašićeva fenomenalna izjava: spasa nam nema, propasti nećemo! I bi čovek u pravu.

Opozicija Sunca u Raku i Saturna u Jarcu je egzaktna 9. jula (18:07:03) i osećamo je još nekoliko dana (kao što smo osećali i par dana unazad). Ponajviše pogađa II dekadu Raka, Ovna, Vage i Jarca.

NASTAVAK teksta (više o opoziciji Saturna i Sunca) za raritete: HOROSKOP ZA JUL 2019.

Uran u Biku, retrogradni Mars, cat's astrology blog

Život je, kada bolje razmislite, prilično sumanuta pojava, neretko hipoteka u koju nesmotreno ulazimo zarad apsurdnih kredita (imajte to u vidu do kraja godine), nad kojom se nema specijalne kontrole. Suočavanje sa njenom iluzornošću je verovatno jedna od bitnijih poruka uraganskog leta „za nama“ (sustiže nas posttraumatski stres nakon tone akutnih on a daily basis), a mnogima je poslužen Molotovljev koktel. Erozija jednjaka usled gutanja/izbacivanja praistorijskog gneva (semenka zasađena u periodu 4. – 9. godine), koji sada treba zaceliti travkama & mantrama. Umesto hotela sa pet zvezdica ponuđen čardak ni na nebu ni na zemlji. Lokalna vračara mnogima je izvukla kartu „obešenog čoveka“.

Pet meseci (!) furali smo anarhični lifestyle mimo svoje volje. Gotovo iz sata u sat, u letu, prilagođavali datim, nadasve haotičnim, okolnostima i ljudima (za 100 tomova, nisu vredni pomena), te uverili i koliko smo nemoćni naspram sila kosmičkih, i koliko je sve bez garancije (u deliću sekunde se zarotira za 180 stepeni). Neko je krenuo u pola noći po burek za suprugu i nikada se više nije vratio (mnogo dece ostalo je nasilno bez svojih očeva od 2018.) – jedna od istinitih priča, ali one se kao takve u društvu izbegavaju, kako se (uvek) dešavaju u tuđem komšiluku (tad nam ta trava nije zelenija).

Upozorila sam vas lepo, na vreme, da oblepite ostatak neizrendanih živaca izolir trakom i pokušate da ispratite tempo razljućenih konja Svetog Ilije, onih iz čijih nozdrva bukti vatra. Mislili ste da preterujem? Bila je to prava reli trka, zar ne. Neko je, nažalost, doslovno nije preživeo. Gromovi i te kako umeju da omlate „koprive“. Nije da smo završili sa njima, jer ove jeseni merkaju kaktuse retrogradne Venere (u Škorpiji, od 31. oktobra u Vagi), koja ide na elektro mezoterapiju (o tome kasnije). No, radujte se, dragi moji jahači minule apokalipse. Kraj tiranije frustriranog proleterijata se ipak nazire. Nivo ludila znatno opada i svojevrsne sociopate se povlače sa druma!

Pojedinci su se već priključili nomadskom stadu (druge to tek čeka), jer dom nije nužno magacin u kom se čuva nepokretna imovina; niti igde ćitapom piše da se u njemu, ili nasleđenim zidovima od baba-tetke, mora provesti čitav ljudski vek. Krečenje je ponekad zaludna rabota. Vječnaja pamjat i decenijskoj veš mašini koja je nadživela svoju fabriku, i koja vas je „samo“ alarmirala da tektonski poremećaji slede u familijarnom miljeu, naročito na ženskom frontu. Postoji sijaset načina na koje nas Vasiona obaveštava, ali volimo da budemo gluvonemi i prirodi „idemo uz nos“ – proteklih meseci, previše smo se inatili u korist svoje štete. Seizmički talasi zaljuljali su međuljudske odnose, ali sa tim nismo još okončali (glavna tema jeseni). Šta god da je bio epicentar za vas lično, esencijalna lekcija, koju ste nadam se savladali, bila je: been there – DONE that!

Ukoliko i dalje vezete po dobroj staroj mustri, stiže popravni... ukoliko je moguć uopšte. Zašto su nam planete malo-malo retrogradne? Zato što ni banalne navike ne umemo da iskorenimo, zato što uporno fejlujemo u zabludi da smo shvatili ono što NISMO, ili bar nismo PRIMENILI... a to mu dođe na isto, jer knjiška informacija nije isto što i iskustvena spoznaja (znanje). Ili kako Kiš, u jednom tv intervjuu na koji sinoć naleteh, reče: čovek se mora osloboditi psiholoških obrazaca kojima robuje, a koji su uglavnom na granici sa banalnošću.

Iako smo zvanično završili sa koleričnim eklipsama (27. jul, 11. avgust), ne znači uopšte da su se manifestovale u našim mikrokosmosima u potpunosti. Imaju svoje faze, te i krajem oktobra/početkom novembra sledi mali okidač (zato i pišem ovu „reviziju“ summer fever). Naravno, da papagaj ponovi, uticaj svake je primarno do 6 meseci, naročito ako ste pod njenim udarom (Sunce, Mesec, Ascedent u Lavu ili Vodoliji, ali i u Biku, Škorpiji). Ostala je još samo jedna, totalna lunarna eklipsa u Lavu, 21. januara 2019. (njom kulminiraju letnje), kojom zatvaramo osu Lav-Vodolija (fiksni komšiluk može da dane dušom), a otvaramo novu sezonu na relaciji Rak-Jarac (Ovnovi, Rakovi, Vage, Jarčevi spremite se!). Međutim, Mesečevi Čvorovi takođe menjaju osu 6. novembra (sele se na relaciju Rak-Jarac) i zbog toga januarska eklipsa neće biti toliko dramatična koliko su bile eklipse od avgusta 2017.

Svaka eklipsa, šta god individualno donosila (u smislu konkretne situacije), ima kao glavni cilj da nam spusti sve roletne i pogasi sve lampione, a osvetli pomrčinu unutar nas samih, dajući oblik i preciznu lokaciju senki o koje se saplićemo. Uvek imamo klik u glavi, onaj famozni a-ha momenat. Priliku da vidimo nešto (ili nekog) što ranije nismo videli uopšte. Matis, parafraziram, bi rekao: potrebna je velika hrabrost da pogledamo u nešto kao da isto to nikada ranije nismo ni videli. Eklipse ponekad odnose nešto što inače ne bismo umeli da odstranimo sami, a neophodno je zarad naše (r)evolucije. Misija svih (od avgusta 2017.) bila je da nas katapultira na NOVU stazu, milom ili silom. U nekim slučajevima to bude druga dimenzija, jer primetili ste da su mnogi sišli sa crvenog tepiha. Prašina se još nije slegla, ali od februara 2019. – posložiće se puzle na svoje mesto, tako da ćete jasnije razumeti suštinu svega što vas je snašlo.

Uran je ušao u senku i pre ulaska u Bika (15. maja), i gledali ste (i dalje gledate) samo kratak trailer za kilometražni film od 7 godina (26. aprila 2026. je the end), čija se premijera odlaže za 6. mart 2019. Istorijska epopeja je tek na pomolu, ovo je samo nagoveštaj budućnosti u kojoj ćemo, nadam se, težiti modernističkoj renesansi i zdravom obliku hipi komunizma. No, nismo skroz završili sa narcisoidnim teroristom, Uranom u Ovnu (vraća nam se 6. novembra). Dakle, Uran u Biku NIJE pustio svoj pravi koren, zagolicao nam je maštu. Na primer, po njegovom dolasku imali smo izložbu u MoMI o famoznoj utopiji, tj. SFRJ arhitekturi nastaloj u periodu 1948-1980. Reč je o brutalizmu kao stilu, a takvi aspekti (metaforično) i behu u vreme same izložbe.

Ipak, čini se da sve(t) već počinje da nalikuje na platno H. Boša, renesansnog slikara 15. veka, a pak proroka kontrakulture, koji i dalje pleni pažnju aktuelnošću tema kojima se bavio. Pogledajte čuveni „Vrt zemaljskih uživanja“. Boš je još tada ukazivao na kobnu cenu instant zadovoljstava, davljenja u lažima i porocima; skretao pažnju, nama – potomcima potomaka (...) Adama i Eve, na iskupljenje greha, koji se izgleda pretvorio u rđavu naviku. Veliki Mesija, Saturn u Jarcu, spreman da oglođe kosti, popreko gleda i kaže: zgrešio si Gospodu i greh će te stići. Ove jeseni (do kraja 2020.) – hoće. Šta je uopšte greh? U hrišćanstvu, reč je potekla od grčke reči hamartia, što negde u prevodu znači promašiti metu. A kada promašimo metu, nastaje rasulo/haos. To bi bila zasigurno i jedna skica Venere u izgonu u opoziciji sa retro Uranom u Biku (aktuelno). Naravno, imaćemo opoziciju i na relaciji Vaga-Ovan (zadnji stepeni), pa ćemo plaćati vrlo konkretno, na ćupriji. Ne zaboravimo, nema pomilovanja bez pokajanja ... ali o jesenjim tranzitima (retrogradnoj Veneri u Scorpiji i Vagi) u sledećem tekstu. Cat is back!

Sunce/Merkur u opoziciji sa Saturnom/Plutonom, horoskop za Ovna, Raka, Vagu i Jarca (2018/2019/2020), horoskop za RAKA (2018, 2019, 2020), cat's astrology blog

Možemo li prevazići istraumatizovano detinjstvo, u odraslom dobu? Neko će se time baviti tek za par decenija, kako tek sada dolazi na svet ne bi li zadobio prvi (nesvesni) udarac u stomak... Mi se vraćamo u prošlost, ne bismo li razmrsili čvorove prisutnih problema, najpre na planu (ne)partnerskih odnosa (šta nam je tata ostavio u miraz?). Druga polovina juna (premda i skoro ceo jul mesec) je u tematici disfunkcionalne porodice, što poteže mnogo nezgodnih i raznolikih posledica.

Prošle godine, u slično vreme, mučila nas je opozicija Sunca u Blizancima i Saturna u Strelcu, o kojoj sam dosta pisala (fokus je bio na srž aspekta). Sada se ona dešava na osi Rak-Jarac (21. jun – 4. jul 2018.), još nezgodnija (danas je prati i egzaktna opozicija Merkura u Raku i Plutona u Jarcu!), te „napada“ sve vas sa ličnom planetom (posebno Suncem) u I dekadi Ovna, Raka, Vage i Jarca. Tokom 2019. na meti je II dekada (Sunca) Ovna, Raka, Vage i Jarca, a tokom 2020. III dekada., naročito zbog prilično NEZGODNIH eklipsi na osi RAK-JARAC.

Što se tiče Merkura (u Ovnu, Raku, Vagi, Jarcu) - II i III dekada su na udaru (Saturna, Plutona) tokom 2019. i 2020. Od 2020. najpre: III dekada. Tranzit Plutona je mnogo DUŽI nego Saturnov, kako je Pluton sporija planeta, te zavisi na kom stepenu je već VAŠ Merkur (egzaktni aspekt Merkura-Plutona može biti i 2022., ali počinjete da osećate to i ranije, oko 6 godina tranzitni Pluton ume da nas gnjavi, od 2020. možete početi da osećate blaže simptome, a možda i mnogo drastičnije; bez konkretne natalne karte to NE znamo). Na blogu možete naći stari tekst o Plutonu-Merkuru (u arhivi). Sada (21. jun – 4. jul 2018.) nam je fokus na SUNCE u RAKU u opoziciji sa SATURNOM u Jarcu. Propratna kombinacija Merkura u Raku u opoziciji sa Plutonom samo doprinosi većoj teskobi... zato je i spomenuh.

Da se ne bih ponavljala, imate dva duga ("opšta") teksta kao podsetnik (linkovi→): Opozicija Saturna-Sunca (I) i Opozicija Saturna i Sunca (II)

2019. i 2020. isti tekstovi mogu značiti II i III dekadi Ovnova, Rakova, Vagi i Jarčeva... pa ne zaboravite da svratite ponovo na blog!

tranziti Neptuna i Merkura, kvadrat Merkura i Neptuna

Nastupile tišine? Ako nisu još uvek, narednih par dana hoće. Reči se teturaju kao pijanci, posrću pred zubnim bedemima, teško oblikuju u smislene forme... uprkos želji da se isprepliću sa tuđim. Tri tačkice propraćene mučnim dramskim pauzama. Misli zamršene na čvoriće kao pertle od patika – „zatvoreno zbog popisa“ i knjiga „žalbi“. Glava? U kontrapostu! Obasipamo se pomućenim monolozima kao novogodišnjim konfetama, pa šta uspemo da apstrahujemo iz pozadine. Iako se regulišu saobraćajne veze sinhroniciteta {telepatije, intuicije...} te se bolje sporazumevamo na „višim“ ravnima nego verbalnim – postoji težnja da se zalepimo za pogrešan detalj i na njemu udarimo klimave logičke temelje. Iluzije sa hipnotičkim dejstvima vrebaju i opijaju kao čokoladni likeri... No, ovog puta nimalo naivne, kako ih možemo permutovati sa stvarnošću i na njima izgraditi izuzetno snažna ubeđenja. Mašta ume da odvede do nedođije, a put natrag nije uvek jednostavan. Procene i zaključci se vrpolje između nesigurnosti, neodlučnosti, nejasnoća... jer je sama fabula nedovoljno razrađena. Rasplet kao oštećena gramofonska ploča. Para nam ušnu školjku pucketanje, baš kod onog važnog stiha. Fali puzla... ili dve.

Život je igra, kaže Selindžer, ali ona koju igraš poštujući pravila. Promenljivi kvadrat Merkura {uz Sunce} i Neptuna, koji se sprema za svoj retro hod {19. jun}, ne voli pravila kako neguje nedoslednost i sopstvenih misli – one su u skladu sa trenutkom. Malo se nadviju sivi oblačići, malo razgrnu. Should I kill myself or have a cup of coffee? Ponešto se radi ili govori u korist sopstvene štete, jer su glavne uloge i dalje nedodeljene, glumci se smenjuju, nema kontinuiteta. Stil komunikacije je samoporažavajući. Pojedinci stavljaju „španski zid“ {lepo na oko, hrapavo na dodir} iako nisu ni izgletovali fasadu – da zamažu oči. Kliše inverzije. Dijalozi sa „dijagnozom“... ili pre monolozi? Čuje li nas i razume li nas sagovornik? Teško. Kvadrat Merkura-Neptuna i doslovce ne vidi dobro na daljinu, te nosi ozbiljnu dioptriju, ali se neretko usuđuje da kroz fragmentarno analiziranje, „priljubljen uz ogledalo“, izvodi zaključak o celini – u maniru izvlačenja iz konteksta svega onog što mu lično odgovara. Ma koliko bila precizna informacija, ne pomaže previše. Ne/voljna zbunjenost i subjektivnost uzimaju danak. Detinjasto ponašanje i neodgovornost će se smenjivati u naletima. Šarene teorije vs. ozonske rupe u praksi.

tranziti Merkura i Neptuna, kvadrat Merkura i Neptuna

Pribegavanje nejasnoćama i namernoj neodređenosti u misaonim sklopovima, seckanje od svega po malo, nabacano... ko će pohvatati sve te polu(dez)informacije. Zamislite da ceo slavski jelovnik smućkate na jednom tanjiru... pravi bućkuriš. Kako Liz Tejlor u jednom filmu teatralno reče: After all I am insane! Možda i sami to pomislite kada se 666x preznojite da se objasnite sa nekim ko nije baš sav svoj – koliko god je normalnost elastična kategorija i zavisi od vizure individue, postoje ipak nekakve zdrave granice. Takođe, filosofije i fake poetike umeju da pružaju alibi manipulaciji. Znanja se daju zloupotrebljavati – inače Jupiter ne bi bio u moralnom posrnuću na Merkurovoj teritoriji. Ovaj tranzit ume da iznedri „story tellera“, koji vas kao vrhunski advertajzing majstor ubedi da pojedete jagodu na torti, punu pesticida, pa da se još i zahvalite na trovanju! Lako je pokolebati sagovornika slatkorečivošću. Naravno, ne baš svakog. „Tri praseta“ i pretke, sa zaostavštinom narodnih mudrosti, ne treba potcenjivati. Prisetite se poruke ove basne, za koju se veruje da datira još pre 18. veka.

Uticaj Merkura {uz Sunce} u Blizancima i Neptuna u Ribama, o kom možete više pročitati u prošlogodišnjem tekstu (link) →: KVADRAT MERKURA I NEPTUNA, osećamo intenzivno do 14. juna, posebno 6. i 7. juna {egzaktni aspekti, propraćeni i tranzitnim Mesecom u Ribama}. Nad nama je i opozicija Venere {u dekanatu Neptuna} i Plutona {u dekanatu Merkura}, egzaktna 6. juna, pa je stvar mutljaga&manipulacija kompleksnija!

Na meti najpre: II dekada Blizanaca, Device, Strelca i Riba, kao i kraj II, početak III dekade Ovna, Raka, Vage i Jarca. Leto nam je prava BOMBA zbog tranzita Marsa i nadolazećih julskih eklipsi... a o tome čitate uskoro!

Srećno!

Subscribe to: Posts ( Atom )

“Ono što ne možeš da razumeš – ne možeš ni da voliš!”

Šta nam poručuje ovaj devedesettrogodišnji mudrac?

Što više razumemo, to više volimo. Što više volimo – to više razumemo. To su dve strane iste kovanice – iste realnosti. Um ljubavi i um razumevanja je jedno te isto.”

Horoskop za jul: Zbog čega želiš da budeš prihvaćen/a, kada sebe svojom voljom odbacuješ?

Opozicija Sunca {u Raku} i Saturna {u Jarcu}: Spasa nam nema, propasti nećemo!

RETROGRADNA VENERA: Ekshumacija Kupidonovih zarđalih strela

Uran u Biku, retrogradni Mars, eklipse ~ revizija leta, jer Venera je retrogradna {uvod}

Sunce/Merkur {u RAKU} u opoziciji sa Saturnom/Plutonom {u Jarcu}: Možemo li prevazići istraumatizovano detinjstvo?

Kvadrat Neptuna u Ribama i Merkura-Sunca u Blizancima {part I}: It's all lies, darling!

Welcome & Bonjour

Pinterest

☊☿♀♂♃♄♅♆♇⚷⚵⚳☋

“Ono što ne možeš da razumeš – ne možeš ni da voliš!”

Šta nam poručuje ovaj devedesettrogodišnji mudrac?

Što više razumemo, to više volimo. Što više volimo – to više razumemo. To su dve strane iste kovanice – iste realnosti. Um ljubavi i um razumevanja je jedno te isto.”

Horoskop za jul: Zbog čega želiš da budeš prihvaćen/a, kada sebe svojom voljom odbacuješ?

Opozicija Sunca {u Raku} i Saturna {u Jarcu}: Spasa nam nema, propasti nećemo!

RETROGRADNA VENERA: Ekshumacija Kupidonovih zarđalih strela

Uran u Biku, retrogradni Mars, eklipse ~ revizija leta, jer Venera je retrogradna {uvod}

Sunce/Merkur {u RAKU} u opoziciji sa Saturnom/Plutonom {u Jarcu}: Možemo li prevazići istraumatizovano detinjstvo?

Kvadrat Neptuna u Ribama i Merkura-Sunca u Blizancima {part I}: It's all lies, darling!

Welcome & Bonjour

Jung

Miloš Crnjanski

Facebook ↷

⭐ Archive

Danilo Kiš

Rastko Petrović

Pinterest

☊☿♀♂♃♄♅♆♇⚷⚵⚳☋