“Ono što ne možeš da razumeš – ne možeš ni da voliš!”

o ljubavi i razumevanju, Thich Nhat Hanh, "How to Love"

Vekovima unazad pokušavamo da proniknemo u misteriju Ljubavi, te i da konačno uobličimo njenu definiciju. Došli smo čak i do hemijske formule, ali i dalje nismo sigurni šta je ona, najpre iz vizure opipljive nam stvarnosti. U modernoj epohi, čiji smo svedoci, čini se da je to jedno od gorućih pitanja kako se ljubav, nažalost, svodi i na vrlo nezdrave mehanizme, te brojni međuljudski odnosi teško opravdavaju (i) ključne pojmove u svom epíthetos-u: “ljudsko” i “među”.

Iako je Ljubav kompleksan fenomen, koji svako doživljava u skladu sa individualnim emotivnim potrebama i željama, postoji “kamen temeljac” na kom bismo svi “trebali” graditi cigle, birajući ih po svom afinitetu. Definisati samu emociju, koja je jedinstveni fluid, nije nimalo lako, ali nam jeste značajno zarad “provere” sebe, kao i odnosa koje negujemo. Disfunkcionalni odnosi ne samo što narušavaju lepotu, nego i zdravlje!

Stoga, neka današnji tmuran, pomalo depresivan, dan obeleži mudrost jednog fenomenalnog zen majstora, budističkog monaha, učitelja i aktiviste za mir, Tič Nat Hana, koji nam je ukazao na esenciju zrele Ljubavi.

Šta nam poručuje ovaj devedesettrogodišnji mudrac?

“Ako prospeš punu šaku soli u čašu vode, nju više nije moguće piti. Ali, ako sipaš istu količinu soli u reku, ljudi i dalje mogu nastaviti da je koriste za piće, kuvanje, pranje… Reka je široka i ima kapacitet da primi u sebe, prihvati i dalje transformiše. Tako je i sa čovekom. Proporcionalno “skupljanju” našeg srca, nestaje i naše razumevanje i saosećajnost – te patimo. Kao takvi, gubimo toleranciju i nismo u stanju iskreno prihvatati druge ljude, samim tim ni njihove nedostatke. Zato tražimo od njih da se menjaju. To nije realno. No, kada se naše srce otvara i širi, iste stvari nam ni najmanje ne smetaju, niti nam zadaju tolike frustracije…”

Tič Nat Han nam dalje sugeriše da apsolutno svi imamo dovoljno razumevanja i saosećanja U sebi da prihvatimo sami druge, onakve kakvi zaista jesu, sa svojim vrlinama i manama – tim činom im upravo i dajemo pravu šansu da se (sami) transformišu. Potom nam skreće pažnju na važnost pronalaženja sreće i ljubavi unutar sebe, ne spolja:

“ (…) Neretko, kada se zaslepljeno zaljubimo u nekoga, ili nam se neko naprosto dopada, to nije zato što ga istinski volimo i razumemo, već (pozitivnom) distrakcijom skrećemo pažnju sa sopstvene patnje (ma kog oblika). Da, možemo biti tračak sunčeve svetlosti za drugo Biće, ali mu ne možemo ponuditi sreću dok je sami sebi ne priuštimo. Zato treba najpre da sagradimo dom unutar sebe, a to činimo upravo prihvatanjem sebe samih, učenjem da zavolimo i izlečimo sebe. Tek tada imamo nešto da ponudimo drugoj osobi. Kada hranimo i podržavamo sopstvenu sreću – hranimo i našu sposobnost da volimo… “

“ (…) Ponekad se osećamo prazno, kao u vakuumu, tišti nas ogroman nedostatak nečega, čemu i ne znamo baš uvek uzrok. Očekujemo i nadamo se nečem mnogo boljem – zahvaljujući čemu ćemo se osećati manje usamljeno ili manje neispunjeno. Tu grešimo. Želja da budemo voljeni i da volimo je nepresušna i prirodna. No, pošto se osećamo prazno, nekad pokušavamo na silu da nađemo objekat svoje ljubavi – iako često nismo stigli ni sebe dublje da razumemo, samim tim: ne znamo ni šta tačno tražimo “spolja”. Kada shvatimo da izabrana osoba ne može ispuniti sve naše nade i očekivanja, nastavljamo da se osećamo isto: prazno.”

“U dubokim i zrelim ljubavnim odnosima, nema realne granice između vas i drugog. Ti si On, On je Ti. Tvoja patnja je njegova patnja. Tvoje razumevanje sopstvene patnje, ma kog oblika, pomaže voljenoj osobi da sama manje pati. Patnja i sreća nisu više stvar individue. Šta se dešava vašem voljenom, dešava se istovremeno i vama. Šta se vama dešava, dešava se i vašem voljenom. U pravoj ljubavi nema separacija ili diskriminacija.

(…) Često kada čujemo “ja te volim” , fokusirani smo na “JA”, na osobu koja nas voli, a daleko manje na sam kvalitet ljubavi koji nam se nudi. Zato što smo zaglavljeni u ideji o Sopstvu. Cvet se sastoji od elemenata koji nisu vidljivi na njemu kao njegovi organi, poput hlorofila, sunčeve svetlosti, vode… Ako bismo uklonili sve te elementa “ne-cveća”, cveta više ne bi ni bilo. Takođe, on ne može sam, interaguje sa svim oko sebe kako bi postojao. Ljudi su baš kao cvet. Ne možemo postojati sami. Možemo samo biti IZMEĐU. Ja je sačinjeno isto od ne-Ja elemenata: Sunca, roditelja, predaka… Ako shvatite prirodu, kako opstaje i funkcioniše, onda vam je jasno da u ozbiljnom odnosu nema JA, niti separacije sebe od drugog. Njegova sreća je tvoja sreća. Tvoja patnja je njegova patnja. Ne možete više reći: “to je tvoj problem.” Ako negujemo ovakav ugao posmatranja, onda ćemo i govoriti i ponašati se, delati… drugačije. To, samo po sebi, može olakšati mnogo patnje...”

Ono što je najbitnije, a što Tič Nat Han naglašava ponajviše:

“Da bismo znali kako da volimo nekoga, moramo prvo da ga razumemo. Da bismo ga razumeli, moramo prvo da ga saslušamo. U suprotnom, ako volimo bez umeća KAKO, povređujemo ljude koje volimo… Razumeti nečiju patnju je najlepši poklon koji možemo pokloniti drugome. Ovo je umetnost. Ako ne razumemo korenje njegove patnje, ne možemo pomoći, kao što doktor ne može izlečiti pacijenta ukoliko ne zna uzrok bolesti. Morate razumeti uzrok patnje vase voljene osobe, u cilju da joj pomognete i donesete olakšanje.

Što više razumemo, to više volimo. Što više volimo – to više razumemo. To su dve strane iste kovanice – iste realnosti. Um ljubavi i um razumevanja je jedno te isto.”

NAPOMENA:

U pitanju su delovi knjige “How to Love”, koje sam sama prevela u malo slobodnijem duhu kako bi, na maternjem nam jeziku, stilski bilo pitkije. Normalno da je zadržana suština, ali prevod nije puko doslovan. Zbog toga (činjenice da nisam profesionalni prevodilac, posebno ne angažovan da prevodi ovu knjigu), kao i činjenice da (koliko sam upoznata) ne postoji knjiga kod nas, posebno ne prevedena, zamolila bih Vas da tekst delite (link-om), ukoliko imate potrebu za time…. da bi i drugi ljudi mogli da pročitaju istu ovu napomenu; da ne bi bilo nekakvih zloupotreba oko copyrights-a i sličnih (meni) problema... Hvala unapred.

Ovim tekstom otvaramo brand new sezonu blogovanja!

“Ono što ne možeš da razumeš – ne možeš ni da voliš!”

Šta nam poručuje ovaj devedesettrogodišnji mudrac?

Što više razumemo, to više volimo. Što više volimo – to više razumemo. To su dve strane iste kovanice – iste realnosti. Um ljubavi i um razumevanja je jedno te isto.”

CONVERSATION

Rastko Petrović

PSIHOTERAPIJA & ASTROHEALING

*

“Ono što ne možeš da razumeš – ne možeš ni da voliš!”

Šta nam poručuje ovaj devedesettrogodišnji mudrac?

Što više razumemo, to više volimo. Što više volimo – to više razumemo. To su dve strane iste kovanice – iste realnosti. Um ljubavi i um razumevanja je jedno te isto.”

CONVERSATION

2 Comments:

Jung

Blog Archive

SEARCH

Miloš Crnjanski

Danilo Kiš

Rastko Petrović

PSIHOTERAPIJA & ASTROHEALING

*