“Ono što ne možeš da razumeš – ne možeš ni da voliš!”
Vekovima unazad pokušavamo da proniknemo u
misteriju Ljubavi, te i da konačno uobličimo
njenu definiciju. Došli smo čak i do hemijske formule, ali i dalje
nismo sigurni šta je ona, najpre iz vizure opipljive nam stvarnosti. U modernoj
epohi, čiji smo svedoci, čini
se da je to jedno od gorućih pitanja kako se ljubav, nažalost, svodi
i na vrlo nezdrave mehanizme, te brojni međuljudski
odnosi teško opravdavaju (i) ključne pojmove u svom epíthetos-u: “ljudsko”
i “među”.
Iako je Ljubav kompleksan fenomen, koji svako doživljava u skladu sa individualnim emotivnim potrebama i željama, postoji
“kamen temeljac” na kom bismo svi “trebali” graditi cigle, birajući
ih po svom afinitetu. Definisati samu
emociju, koja je jedinstveni fluid, nije nimalo lako, ali nam jeste značajno
zarad “provere” sebe, kao i odnosa koje negujemo. Disfunkcionalni odnosi ne samo što narušavaju lepotu, nego i zdravlje!
Stoga, neka današnji tmuran, pomalo
depresivan, dan obeleži mudrost jednog fenomenalnog zen majstora, budističkog
monaha, učitelja i aktiviste za mir, Tič Nat Hana,
koji nam je ukazao na esenciju zrele Ljubavi.
Šta nam poručuje ovaj
devedesettrogodišnji mudrac?
“Ako prospeš punu šaku soli u čašu vode, nju više nije moguće piti. Ali, ako sipaš istu količinu soli u reku, ljudi i dalje mogu nastaviti da je koriste za piće, kuvanje, pranje… Reka je široka i ima kapacitet da primi u sebe, prihvati i dalje transformiše. Tako je i sa čovekom. Proporcionalno “skupljanju” našeg srca, nestaje i naše razumevanje i saosećajnost – te patimo. Kao takvi, gubimo toleranciju i nismo u stanju iskreno prihvatati druge ljude, samim tim ni njihove nedostatke. Zato tražimo od njih da se menjaju. To nije realno. No, kada se naše srce otvara i širi, iste stvari nam ni najmanje ne smetaju, niti nam zadaju tolike frustracije…”
Tič
Nat Han nam dalje sugeriše da apsolutno svi imamo dovoljno razumevanja i
saosećanja U sebi da prihvatimo sami druge,
onakve kakvi zaista jesu, sa svojim vrlinama i manama – tim činom im upravo i dajemo pravu šansu da se (sami) transformišu. Potom nam skreće
pažnju na važnost pronalaženja sreće i ljubavi unutar sebe, ne spolja:
“ (…) Neretko, kada se zaslepljeno zaljubimo
u nekoga, ili nam se neko naprosto dopada, to nije zato što ga istinski volimo
i razumemo, već (pozitivnom) distrakcijom skrećemo
pažnju sa sopstvene patnje (ma kog oblika). Da, možemo biti tračak
sunčeve svetlosti za drugo Biće,
ali mu ne možemo ponuditi sreću dok je sami sebi ne priuštimo. Zato
treba najpre da sagradimo dom unutar sebe, a to činimo
upravo prihvatanjem sebe samih, učenjem da zavolimo i izlečimo
sebe. Tek tada imamo nešto da ponudimo drugoj osobi. Kada hranimo i podržavamo
sopstvenu sreću – hranimo i našu sposobnost da volimo… “
“ (…) Ponekad se osećamo
prazno, kao u vakuumu, tišti nas ogroman nedostatak nečega,
čemu i ne znamo baš uvek uzrok. Očekujemo
i nadamo se nečem mnogo boljem – zahvaljujući
čemu ćemo
se osećati manje usamljeno ili manje neispunjeno.
Tu grešimo. Želja da budemo voljeni i da volimo je nepresušna i prirodna. No, pošto
se osećamo prazno, nekad pokušavamo na silu da
nađemo objekat svoje ljubavi – iako često
nismo stigli ni sebe dublje da razumemo, samim tim: ne znamo ni šta tačno
tražimo “spolja”. Kada shvatimo da izabrana osoba ne može ispuniti sve naše nade
i očekivanja, nastavljamo da se osećamo
isto: prazno.”
“U dubokim i zrelim ljubavnim odnosima,
nema realne granice između vas i drugog. Ti si On, On je Ti. Tvoja
patnja je njegova patnja. Tvoje razumevanje sopstvene patnje, ma kog oblika,
pomaže voljenoj osobi da sama manje pati. Patnja i sreća
nisu više stvar individue. Šta se dešava vašem voljenom, dešava se istovremeno
i vama. Šta se vama dešava, dešava se i vašem voljenom. U pravoj ljubavi nema
separacija ili diskriminacija.
(…) Često kada
čujemo “ja
te volim” , fokusirani smo na “JA”, na osobu koja nas voli, a daleko manje na
sam kvalitet ljubavi koji nam se nudi. Zato što smo zaglavljeni u ideji o Sopstvu. Cvet se sastoji od elemenata koji nisu vidljivi na njemu kao njegovi
organi, poput hlorofila, sunčeve svetlosti, vode… Ako bismo uklonili
sve te elementa “ne-cveća”, cveta više ne bi ni bilo. Takođe,
on ne može sam, interaguje sa svim oko sebe kako bi postojao. Ljudi su baš kao
cvet. Ne možemo postojati sami. Možemo samo biti IZMEĐU.
Ja je sačinjeno isto od ne-Ja elemenata: Sunca,
roditelja, predaka… Ako shvatite prirodu, kako opstaje i funkcioniše, onda vam
je jasno da u ozbiljnom odnosu nema JA, niti separacije sebe od drugog. Njegova
sreća je tvoja sreća.
Tvoja patnja je njegova patnja. Ne možete više reći:
“to je tvoj problem.” Ako negujemo ovakav ugao posmatranja, onda ćemo
i govoriti i ponašati se, delati… drugačije.
To, samo po sebi, može olakšati mnogo patnje...”
Ono što je najbitnije, a što Tič Nat Han naglašava ponajviše:
“Da bismo znali kako da volimo nekoga,
moramo prvo da ga razumemo. Da bismo ga razumeli, moramo prvo da ga saslušamo. U
suprotnom, ako volimo bez umeća KAKO, povređujemo
ljude koje volimo… Razumeti nečiju patnju je najlepši poklon koji možemo
pokloniti drugome. Ovo je umetnost. Ako ne razumemo korenje njegove patnje, ne
možemo pomoći, kao što doktor ne može izlečiti
pacijenta ukoliko ne zna uzrok bolesti. Morate razumeti uzrok patnje vase
voljene osobe, u cilju da joj pomognete i donesete olakšanje.
Što više razumemo, to više volimo. Što više volimo – to više razumemo. To su dve strane iste kovanice – iste realnosti. Um ljubavi i um razumevanja je jedno te isto.”
NAPOMENA:
U pitanju su delovi knjige “How to Love”, koje sam sama prevela u malo slobodnijem duhu kako bi, na maternjem nam jeziku, stilski bilo pitkije. Normalno da je zadržana suština, ali prevod nije puko doslovan. Zbog toga (činjenice da nisam profesionalni prevodilac, posebno ne angažovan da prevodi ovu knjigu), kao i činjenice da (koliko sam upoznata) ne postoji knjiga kod nas, posebno ne prevedena, zamolila bih Vas da tekst delite (link-om), ukoliko imate potrebu za time…. da bi i drugi ljudi mogli da pročitaju istu ovu napomenu; da ne bi bilo nekakvih zloupotreba oko copyrights-a i sličnih (meni) problema... Hvala unapred.
U pitanju su delovi knjige “How to Love”, koje sam sama prevela u malo slobodnijem duhu kako bi, na maternjem nam jeziku, stilski bilo pitkije. Normalno da je zadržana suština, ali prevod nije puko doslovan. Zbog toga (činjenice da nisam profesionalni prevodilac, posebno ne angažovan da prevodi ovu knjigu), kao i činjenice da (koliko sam upoznata) ne postoji knjiga kod nas, posebno ne prevedena, zamolila bih Vas da tekst delite (link-om), ukoliko imate potrebu za time…. da bi i drugi ljudi mogli da pročitaju istu ovu napomenu; da ne bi bilo nekakvih zloupotreba oko copyrights-a i sličnih (meni) problema... Hvala unapred.
Ovim tekstom otvaramo brand new sezonu blogovanja!
2 comments:
Post a Comment
Thanks for reading!
Don't forget: sharing is caring!