JUPITER U JARCU {2. decembar 2019 – 19. decembar 2020.}. Lunarna eklipsa u Raku {horoskop januar 2020.}

lunarna eklipsa 2020




Jupiter u Strelcu upravo (dok vam pišem) propada kroz meke, satenske, premda kišno sive oblake, razbijenog stakla onih skupocenih, brendiranih „cvika“ (jeste li sigurni da je to bio zaista original... ili jako dobra kopija?), sa pink okvirima...  a dole – oštar kamenjar praistorijskog, tek otkrivenog, „kanjona“ u kojem, između ostalog, vrebaju i zmije. No, većini je baš to i POTREBNO, zarad spasenja. Naždralo se halapljivo karamelica, u čije je svetlucave celofane vešto „ubrizgan arsenik“ (znate valjda: nema ukus, nema miris), a sa zamućenim vidom, teško da biste i pod mikroskopom videli ionako jedva vidljive rupice – tragove „igle“. Ko zna, možda je neko i celofan mljacnuo! Možda je ono naprasno, grčevito kočenje mišića izazvala čuvena strychnos nux-vomica, na tulumu gde se olešiste od alkohola. Saznaćete istinu.

Gotovo je sa opulencijom neurotičnih fantazija, ušećerenim deluzijama, veličanjem kojekakvih kvazi-izama. Firme prodaje magle, čiji su vlasnici samodeklarisani gurui – majstori narcisoidnih akrobacija, odlaze u stečaj. Mora se, dakle, pozabaviti posledicama; spustiti na Zemlju, koja inače trpi tektonske udare. Nismo usklađeni ni sa Šumanovom rezonancom; možda i zbog te činjenice sve više bolujemo od „neobjašnjivih“  psihosomatskih bolesti.


Ipak, ni oštri kamenjar, ni zmije zvečarke (koje nas čekaju pri strmoglavom padu), nisu nužno zlo – naprotiv. Zavisi kako VI posmatrate. Možete bukvalno, arhetipski, alhemijski... vaša lična perspektiva je uvek stvar vaše dobre (ne)volje. No, zrela Mudrost starca „Foče“ od bar milion „ljeta“ (Saturn u sedištu, rame uz rame sa Plutonom, familijarnim mu bratom, u januaru se grle prisno)dolazi kroz debelo iskustvo, najčešće pakleno ZARAĐENO (ne: posuđeno, na „instant kursu“)za koje je potrebna kalibanska koža, ona koja podnosi (i) gašenje ma kakvog pikavca (po sebi). Graviraju se u nju raznovrsne opekotine III stepena (izdaje, osećaji i/ili odbačenosti, strahovi...), ali čudesna je moć regeneracije koju ljudsko Biće POSEDUJE. Niko ne može da vas uništi, sem vi sami sebe.

Kad god posustanete, što je sasvim u redu – ponekad i čin inicijative/akcije (jer morate zastati, saviti kičmu da izvadite „kamenčić“ iz cipele, da biste produžili dalje) – setite se junaka Holokausta (to nam je istorijski nekako najbliže) koji su POSLE SVEGA (!) pretrpljenog, IPAK okrenuli novi list, napisali nova životna poglavlja: stvorili svoje porodice, bili uspešni u svojim karijerima, pojedini doživeli čak i praunuke...  ne prestaju da me fasciniraju. Neka vam oni budu inspiracija, zaista im dugujemo puno toga, nije pravedno da skrnavimo njihovo stoičko stradalništvo. Zato, uprkos svemu: NE STAJTE. Kardinalna energija (naglašena tokom 2020.) je okrenuta ka „spolja“; šta god bilo: run, Lola, run! Ako i upadnete u septičku jamu, što bi kraljica depresije, Lana Del Rey, mazno rekla: fuck it ...  ali bar ste dali sve od sebe.

Birajte čiji biste kostim da nosite na ovoj katarzičnoj pozorišnoj sceni, pod prigušenim svetlima. Premda, poželjno je imati sva tri ključna elementa, koja u sebi nose Sizif, Kiklop i Kaliban (i mnogi drugi, mitologija je raskošna u svom beskraju, i neverovatno intrigantna).


Sami mitovi i bajke su UVEK sublimirane poruke – valja ih čitati iznova i iznova, ali ne doslovno tumačiti (niste više dete, Pinokio nije više ono što vam je pojašnjeno, ako uopšte i jeste). Mnogi ih, možda i vrlo opravdano, smatraju realnim pričama iz prapočetka vremena koje mi najpre lično ne pamtimo (počinjemo da se prisećmo, kroz 2020. grdna istorija izbija iz nas, no ne razumemo njen urlik, ne umemo da rastumačimo njene hijeroglife... većina neće ni probati, as usual), niti naša civilizacija (nije prva, niti poslednja); ali arhetipski zasigurno da opstaju, posebno u našem kolektivno nesvesnom (ono PAMTI, ono ZNA), te nas ganjaju (bar) kroz snove. Zaposednuti smo vradžbinama Ega – iako je centralna tačka svesnog (vrh ledenog brega: 5%), nije njegova celost, već samo deo; na njega utiču brojni sadržaji iz nesvesnog (gromada ispod naizgled mirne površine okeana: 95%), koji ga i te kako oblikuju... samim tim i kolektivno nesvesno (ne samo: lično), sa svojim arhetipskim silama. Zato i skrećem pažnju na njihovu važnost.

Sa Jupiterovim ulaskom u Jarca večeras (u 19:20:10h, posmatrano za Beograd), kroz celu 2020., tj. do 19. decembra 2020. (precizno: 14:07:06h, kada Jupiter menja znak, te prelazi u Vodoliju), Saturn i Pluton u Jarcu dobijaju gigantsku snagu; pored eklipsica na osi Rak-Jarac (udarna nam je 10. januara, donosi i kulminaciju eklipse koja je zasadila svoju semenku još 13. jula 2018.! ... videćemo kakve smo plodove uzgajali, jer ćemo ih konačno obrati) u kojima su upravo oni: glavni akteri. Kad spominjem nadolazeću eklipsu (10. januara 2020., uvodna je 26. decembra 2019., no blaža, manje intenzivna), već mi se nameće jedna (!) asocijacija – Hičkokov film „Marni“. Pogledajte, ako niste (posebno sada, tokom tranzita Marsa u Škorpiji, do 3. januara 2020.). Nekome od vas će biti koristan uvid, možete se pronaći od A do Š. Uostalom, to bi bila samo jedna priča koju (januarska) eklipsa nudi za određenu osobu, od bezbroj potencijalnih. Kosmos voli svu svoju decu, za svakog smisli nešto originalno... ponekad se toliko iznenadite, da doživite aritmije!

Drmaće vas akutna nostalgija, ali ni sami nećete znati za čim TAČNO. Ašov u ruke, zabij snažno i odlučno to parče „porodične zemlje“, koje uredno obilaziš prestravljen; vidi kakvu ćeš to arheološku iskopninu pronaći u ruševinama...

Nije toliko baš važno što se stežu novčanici i šaka – preživećemo nekako 
(btw, sve poklone spremih i predadoh ljudima unapred – namerno, pod velikodušnom konjunkcijom Jupitera i Venere u Strelcu; bar je mene tako „obasjala“, ali i bez nje, vodim se onim da sve što darujemo drugima – darujemo sami sebi, tu je nezgrapna radost duše); nisu bitni toliko ni materijalni dugovi koji dolaze na plan i program, sa ozbiljnim kamatama, koliko oni eteričniji... jer „grehove očeva – platiće sinovi“, kaže čuveni zapis sa kog valja obrisati prašinu (ne bukvalno).
 
Na stranu političkih sistema, potencijalnih urušavanja ovog ili onog uređenja (itd.), ekonomskih kolapsa, nemorala, građevinske mafije, organizovanog kriminala (zar nismo ogrezli u njemu, decenijama?)... nas (Univerzum) suštinski zanimaju pra-pra-pra (...) geneteske žile, koje više nego ikada pulsiraju pod zemljom (onom već spomenutom, punom nepočupanog korova), kako dobijaju transfuziju krvi (Jupiter će udahnuti život u grobnice Saturna i Plutona u Jarcu).

Možda će ova planetarna kombinacija (posebno tokom/nakon lunarne eklipse u Raku – 10. januara) i doslovno nekog zainteresovati da uradi analizu krvi (savetujem, i zbog zdravlja), tj. svoju personalizovanu genetsku mapu. Zašto ne bismo upoznali, konačno, sopstvenu mitohondrijsku Evu? Mada, nije vam neophodna naučna disertacija za to. Možete uspostaviti kontakt sa njom i na smisleniji način. Zanima nas i šta ima da nam kaže lična boginja Hel, jer ona je (jedna OD) ta koja ume da uči mrtve kako da žive „unazad“ (od momenta svoje smrti).

Hteo bi Kosmos da bar privirimo kroz pukotine sopstvenih podzemlja (nekada su smatrana mestima božanskih otkrovenja, nisu nosila pežorativni epitet kao u „new“ ejdžu); radije da razlupamo čekićem zid koji krije nikad istraženi lavirint duše; da zgulimo, ako treba i noktima, armirani beton; probijemo se do sledećeg sloja psihe (ionako postoje delovi do kojih nikad ne možemo prodreti, taman celi život tome posvetili; u suprotnom ne bismo ni bili Ovde).

Međutim, začkoljica je da kao što ekspanzijom (ma kakvog) saznanja, polje nespoznatog proporcionalno postaje još elastičnije, šire i dublje – tako i u ovom rudarskom poslu, tj. burgijanju svog psiho-paleolita. Kada osvetlimo stariniskim fenjerom zemunicu (kakvo otkriće!) u kojoj su se marljivo, eonima, kroz generacije (generacija) sakupljale hermetički zatvorene kutije potrebština „u slučaju NN svetskog rata“; konzervirali psihopatološki strahovi i degeneracije mišljenja, traume, kompleksi, brižno kompresovala pasivna agresija (sve se to i prenosi putem DNK),  i ostale slatke, gotovo u vakuumu, đakonije (gozbe nam 2020.)  čim vidimo na SVETLOSTI šta sve tu IMA, momentalno upadamo u još mrkliji mrak. Šta dalje, šta je još ISPOD/IZA te zemunice? Nova vrata – novi ključ se traži. Izazovno? Koliko godova (godina) imate?


Ne bojte se. Biće ovo jedna uzbudljiva podzemna avantura. Ne kopamo mi samo po nasleđenim njivama, već primarno oremo po unutrašnjim; ljuštimo sloj po sloj nesvesnog (zbog kog i imamo sudbinu). Svi vrlo konkretni problemi, vrte se oko mističnih Jelisejskih polja unutar našeg Bića (naravno da su i preci, kojima se mora dati naklon, u nama i žive kroz nas). Valja i upoznati svoju Senku – dobrim delom, baš iz nje proističu brojne projekcije, koje se veoma teško sagledavaju iz pozicije subjekta a stvaraju pregršt nesporazuma (kako smo večito u konceptu Ogledala) – ako ništa: „na prevaru“... jer ne daju se ta Čuda (od nas) u nama, tek tako. No, kako ono reče Isak Sirin? Lakše videti anđele, nego spoznati sebe! Kako god, jurićemo htonska božanstva i odaćemo im počast (tim činom – i sebi), kako dolikuje.

Sa Saturnom i Plutonom u Jarcu kosti nisu krhke (hvala Svevišnjem), teško ih je zdrobiti, a i spaliti. Probajte 😉 Mazohistični radoholizam nam jeste ponuđen kao OPCIJA – ali moramo sami podvući crtu belom kredom, kao u ritualnom obredu, postaviti zdrave granice, kako energija ne bi oticala bez svrhe i smisla. Krajnosti nisu dobre, ne želimo da ostanemo u živom kreču, samo da ga istražimo detaljno, zar ne? Naravno, možete se VI baciti u kojekakve ilegalne radnje; “cilj opravda ma kakvo sredstvo”, pa manimo se moralnih dužnosti prema samom moralu kao kategoriji... što uvek kritičan Jupiter može potegnuti. To je sve na vama, kojim ćete putem poći – VI. Svakako, imajte u vidu: potomak potomka, iz daleke vam budućnosti, ni kriv ni dužan, moraće da odradi ono što vi niste (nećete) – kad ste mogli: SADA (tj. tokom 2020.).


I ne zaboravite: sve je u životu RAD (ne samo posao od kog zarađujete). Saturn u Jarcu, konkretno, sam rad smatra nagradom. Mislite da se čovek ne umori od sklapanja sopstvenog kostura, kada se isti pod Uranom u Biku (drmusa samo jezgro Zemlje, sa kojim smo i povezani)  rasturi... te noga dođe na mesto ruke? Nigde nisam napisala da je lako, ali samo ono što zaista vredi najčešće (koincidencijom: nikad) ne pada sa neba. Ako i padne – razmislite da to ipak nije prethodno zarađeno, samo što niste očekivali TADA i TU vrstu nagrade, pa mislite da je kašika upala u med. Ne, otvorili ste tu teglu... ili vaš predak za vas. Zahvalite mu se!

Naoružajte se strpljenjem, istrajnošću, upornošću. OJAČAJTE kako znate i umete; treba od običnog uglja izbrusiti pravi dijamant.

Da, znam, lepše gledati u magazinima njegove fotografije, pri čemu se nikad ne zamisli slika onog koji kopa u crnom rudniku; ne pomisli se na poreklo samog prstena (koji bi vam baš dobro došao); niti se postavlja suštinsko pitanje: kako je ružno pače postalo labud? Šta je SVE prošlo do happy end-a? To nije put od mekog somota – naprotiv. No, ruže opijajućeg mirisa i lepote, prepune su šiljastog trnja. No pain – no gain. Mislite o magiji misterije (o, kako će nas golicati) i sklapanja puzli, ali NE ODUSTAJTE na desetoj prepreci! Pobogu (!), možda je ona 101. – ključ koji otvara GLAVNA vrata; tu će se razmrsiti vaš Gordijev čvor. Samo iz toga ćete profitirati.

Nađoh, u mini pauzi od rada (ne znam šta bi bilo ovo? odmor-rad?), vremena da vam se oglasim, da malo (na sedam strana Worda) zagrebem po površini – i samu nadolazeću eklipsu (januar je big pra-početak), konjunkciju Saturna i Plutona (egzaktna će biti isto u januaru), Jupitera u Jarcu, koji je ionako pod njihovim vođstvom (jača/podržava njihove uticaje)... da vas malo pripremim, navedem na određene teme, pitanja (prava pitanja su ponekad deo odgovora). Take it or leave it – dakako. Uglavnom, savet: ne jurite nigde u decembru (sada), ali od početka 2020. godine – kupite sebi jedan dobar KOŽNI rokovnik. Trebaće vam, puno puno papira i mastila. Plan će nam biti neophodan (čak i da se izjalovi – nema veze, samo napravite skicu), kao i SAMODISCIPLINA. Još jednom: STRPLJIV – SPASEN!

Svako od nas će otvoriti veliko NOVO poglavlje u životu (na nekom planu), ali ćemo svi morati prvo da pustimo da nešto umre. Proceniti čemu treba dati veštačko disanje da bi preživelo, a čemu dopustiti da jednostavno (nesputano) napusti ovaj svet, jeste UMEĆE. Ciklusi umiranja i rađanja dešavaju se konstantno, najpre u samoj Prirodi. Opažajte i osluškujte je, učite od Nje. Neka Ona bude vaš Mentor. Primenite njene zakone. Vi ste deo Nje. Ona je deo Vas. Poziva vas da (joj) se vratite u jezgro sopstvenog Bića – naročito ako već duže vreme, poput izgnanika, lutate u potrazi za DOMOM. On je U vama. Ne, niste motherless child. 




Cat






CONVERSATION

5 Comments:

  1. Samodisciplina i strpljenje, više nego ikad! Univerzum nas očigledno primorava da kopamo po unutrašnjem Ja, prisilno kad nismo hteli sami... Hvala na divnom tekstu, kao i uvek, pročitanom još u decembru. Vraćam mu se, tek sad potpuno svesna njegove istinitosti.

    ОдговориИзбриши
  2. Pa gde ste u ovim danima SAMO DISCIPLINE!? Pišite, obradujte nas...

    ОдговориИзбриши

Thanks for reading!
Don't forget: sharing is caring!

*