Uran u Biku, retrogradni Mars, eklipse ~ revizija leta, jer Venera je retrogradna {uvod}

Uran u Biku, retrogradni Mars, cat's astrology blog

Život je, kada bolje razmislite, prilično sumanuta pojava, neretko hipoteka u koju nesmotreno ulazimo zarad apsurdnih kredita (imajte to u vidu do kraja godine), nad kojom se nema specijalne kontrole. Suočavanje sa njenom iluzornošću je verovatno jedna od bitnijih poruka uraganskog leta „za nama“ (sustiže nas posttraumatski stres nakon tone akutnih on a daily basis), a mnogima je poslužen Molotovljev koktel. Erozija jednjaka usled gutanja/izbacivanja praistorijskog gneva (semenka zasađena u periodu 4. – 9. godine), koji sada treba zaceliti travkama & mantrama. Umesto hotela sa pet zvezdica ponuđen čardak ni na nebu ni na zemlji. Lokalna vračara mnogima je izvukla kartu „obešenog čoveka“.

Pet meseci (!) furali smo anarhični lifestyle mimo svoje volje. Gotovo iz sata u sat, u letu, prilagođavali datim, nadasve haotičnim, okolnostima i ljudima (za 100 tomova, nisu vredni pomena), te uverili i koliko smo nemoćni naspram sila kosmičkih, i koliko je sve bez garancije (u deliću sekunde se zarotira za 180 stepeni). Neko je krenuo u pola noći po burek za suprugu i nikada se više nije vratio (mnogo dece ostalo je nasilno bez svojih očeva od 2018.) – jedna od istinitih priča, ali one se kao takve u društvu izbegavaju, kako se (uvek) dešavaju u tuđem komšiluku (tad nam ta trava nije zelenija).

Upozorila sam vas lepo, na vreme, da oblepite ostatak neizrendanih živaca izolir trakom i pokušate da ispratite tempo razljućenih konja Svetog Ilije, onih iz čijih nozdrva bukti vatra. Mislili ste da preterujem? Bila je to prava reli trka, zar ne. Neko je, nažalost, doslovno nije preživeo. Gromovi i te kako umeju da omlate „koprive“. Nije da smo završili sa njima, jer ove jeseni merkaju kaktuse retrogradne Venere (u Škorpiji, od 31. oktobra u Vagi), koja ide na elektro mezoterapiju (o tome kasnije). No, radujte se, dragi moji jahači minule apokalipse. Kraj tiranije frustriranog proleterijata se ipak nazire. Nivo ludila znatno opada i svojevrsne sociopate se povlače sa druma!

Pojedinci su se već priključili nomadskom stadu (druge to tek čeka), jer dom nije nužno magacin u kom se čuva nepokretna imovina; niti igde ćitapom piše da se u njemu, ili nasleđenim zidovima od baba-tetke, mora provesti čitav ljudski vek. Krečenje je ponekad zaludna rabota. Vječnaja pamjat i decenijskoj veš mašini koja je nadživela svoju fabriku, i koja vas je „samo“ alarmirala da tektonski poremećaji slede u familijarnom miljeu, naročito na ženskom frontu. Postoji sijaset načina na koje nas Vasiona obaveštava, ali volimo da budemo gluvonemi i prirodi „idemo uz nos“ – proteklih meseci, previše smo se inatili u korist svoje štete. Seizmički talasi zaljuljali su međuljudske odnose, ali sa tim nismo još okončali (glavna tema jeseni). Šta god da je bio epicentar za vas lično, esencijalna lekcija, koju ste nadam se savladali, bila je: been there – DONE that!

Ukoliko i dalje vezete po dobroj staroj mustri, stiže popravni... ukoliko je moguć uopšte. Zašto su nam planete malo-malo retrogradne? Zato što ni banalne navike ne umemo da iskorenimo, zato što uporno fejlujemo u zabludi da smo shvatili ono što NISMO, ili bar nismo PRIMENILI... a to mu dođe na isto, jer knjiška informacija nije isto što i iskustvena spoznaja (znanje). Ili kako Kiš, u jednom tv intervjuu na koji sinoć naleteh, reče: čovek se mora osloboditi psiholoških obrazaca kojima robuje, a koji su uglavnom na granici sa banalnošću.

Iako smo zvanično završili sa koleričnim eklipsama (27. jul, 11. avgust), ne znači uopšte da su se manifestovale u našim mikrokosmosima u potpunosti. Imaju svoje faze, te i krajem oktobra/početkom novembra sledi mali okidač (zato i pišem ovu „reviziju“ summer fever). Naravno, da papagaj ponovi, uticaj svake je primarno do 6 meseci, naročito ako ste pod njenim udarom (Sunce, Mesec, Ascedent u Lavu ili Vodoliji, ali i u Biku, Škorpiji). Ostala je još samo jedna, totalna lunarna eklipsa u Lavu, 21. januara 2019. (njom kulminiraju letnje), kojom zatvaramo osu Lav-Vodolija (fiksni komšiluk može da dane dušom), a otvaramo novu sezonu na relaciji Rak-Jarac (Ovnovi, Rakovi, Vage, Jarčevi spremite se!). Međutim, Mesečevi Čvorovi takođe menjaju osu 6. novembra (sele se na relaciju Rak-Jarac) i zbog toga januarska eklipsa neće biti toliko dramatična koliko su bile eklipse od avgusta 2017.

Svaka eklipsa, šta god individualno donosila (u smislu konkretne situacije), ima kao glavni cilj da nam spusti sve roletne i pogasi sve lampione, a osvetli pomrčinu unutar nas samih, dajući oblik i preciznu lokaciju senki o koje se saplićemo. Uvek imamo klik u glavi, onaj famozni a-ha momenat. Priliku da vidimo nešto (ili nekog) što ranije nismo videli uopšte. Matis, parafraziram, bi rekao: potrebna je velika hrabrost da pogledamo u nešto kao da isto to nikada ranije nismo ni videli. Eklipse ponekad odnose nešto što inače ne bismo umeli da odstranimo sami, a neophodno je zarad naše (r)evolucije. Misija svih (od avgusta 2017.) bila je da nas katapultira na NOVU stazu, milom ili silom. U nekim slučajevima to bude druga dimenzija, jer primetili ste da su mnogi sišli sa crvenog tepiha. Prašina se još nije slegla, ali od februara 2019. – posložiće se puzle na svoje mesto, tako da ćete jasnije razumeti suštinu svega što vas je snašlo.

Uran je ušao u senku i pre ulaska u Bika (15. maja), i gledali ste (i dalje gledate) samo kratak trailer za kilometražni film od 7 godina (26. aprila 2026. je the end), čija se premijera odlaže za 6. mart 2019. Istorijska epopeja je tek na pomolu, ovo je samo nagoveštaj budućnosti u kojoj ćemo, nadam se, težiti modernističkoj renesansi i zdravom obliku hipi komunizma. No, nismo skroz završili sa narcisoidnim teroristom, Uranom u Ovnu (vraća nam se 6. novembra). Dakle, Uran u Biku NIJE pustio svoj pravi koren, zagolicao nam je maštu. Na primer, po njegovom dolasku imali smo izložbu u MoMI o famoznoj utopiji, tj. SFRJ arhitekturi nastaloj u periodu 1948-1980. Reč je o brutalizmu kao stilu, a takvi aspekti (metaforično) i behu u vreme same izložbe.

Ipak, čini se da sve(t) već počinje da nalikuje na platno H. Boša, renesansnog slikara 15. veka, a pak proroka kontrakulture, koji i dalje pleni pažnju aktuelnošću tema kojima se bavio. Pogledajte čuveni „Vrt zemaljskih uživanja“. Boš je još tada ukazivao na kobnu cenu instant zadovoljstava, davljenja u lažima i porocima; skretao pažnju, nama – potomcima potomaka (...) Adama i Eve, na iskupljenje greha, koji se izgleda pretvorio u rđavu naviku. Veliki Mesija, Saturn u Jarcu, spreman da oglođe kosti, popreko gleda i kaže: zgrešio si Gospodu i greh će te stići. Ove jeseni (do kraja 2020.) – hoće. Šta je uopšte greh? U hrišćanstvu, reč je potekla od grčke reči hamartia, što negde u prevodu znači promašiti metu. A kada promašimo metu, nastaje rasulo/haos. To bi bila zasigurno i jedna skica Venere u izgonu u opoziciji sa retro Uranom u Biku (aktuelno). Naravno, imaćemo opoziciju i na relaciji Vaga-Ovan (zadnji stepeni), pa ćemo plaćati vrlo konkretno, na ćupriji. Ne zaboravimo, nema pomilovanja bez pokajanja ... ali o jesenjim tranzitima (retrogradnoj Veneri u Scorpiji i Vagi) u sledećem tekstu. Cat is back!