Showing posts with label cat's astrology blog. Show all posts

(…) (…)

Cerera, Mesec, Pluton, astrologija i psihologija

Eugenia Loli

Kao prva asocijacija za plutonski pun Mesec u Jarcu (9. jul, 05:06:31h) nametnula mi se „Jesenja Sonata“, film o kompleksnom odnosu majke i kćerke. Najpre dijalog (suočavanje) između Liv Ulman (uloga kćerke) i Ingrid Bergman (uloga majke):

„A mother and a daughter, what a terrible combination of feelings and confusion and destruction. Everything is possible and is done in the name of love and solicitude. The mother’s injuries are to be handed down to the daughter. The mother’s failures are to be paid for by the daughter. The mother’s unhappiness is to be the daughter’s unhappiness. It’s as if the umbilical cord had never been cut. Is it so? Is the daughter’s misfortune the mother’s triumphs? Is my grief your secret pleasure?“ – Evin (Liv Ulman) monolog

Duševna kolonoskopija preti milom ili silom, a vaseljenska doktorska ordinacija kaže da je trenutak da se ukloni „tumor“ (auto/destruktivne emocije) sa vitalnih organa, pre galopirajućih „metastaza“. Kao i u svakom začetku lečenja, bolovi su neizbežni. Pijete gadan sirup od luka, al’ morate – kašalj uguši... bez kmečanja pred prvom injekcijom istine! Njeno obelodanjivanje je tu kako bi nas provelo kroz suočavanje sa glibom, svih vrsta, a time nas upravo i inspirisalo da ga odstranimo. Najpre U sebi. Životne ćelije se moraju detoksikovati, ako ste voljni da vas obslužuju još dugo. Uostalom, stalno nam govore da je stres okidač raznih bolesti, no prema brojnim istraživanjima lekara, psihijatara i psihologa... primarno onaj koji je u strogoj korelaciji sa emocijama i emotivnim disbalansom. Još je Vilijam Džejms u svojoj revolucionarnoj teoriji iz davne 1884. govorio o uticaju psihološko-emotivnih trauma na zdravlje. Prema drugim studijama primećeno je da se, recimo, depresivnost umanjuje kada postoje fizičke tegobe nekog tipa, što je zanimljivo. Zdrav spolja nije nužno zdrav iznutra. Kad već spominjem bolesti, ako postoji predispozicija nasleđa određene – postoji predispozicija nasleđa same traume koja je nju (kao uzrok) prvobitno izazvala, ko zna na kom kolenu. Nije sve u lično stečenim traumama već i transgeneracijskim, koje pulsiraju u našim ćelijama. Tema nam je vrlo složena.

Pun Mesec u Jarcu, konjunkcija Meseca i Plutona, astropsihologija

Bilo da ste muško ili žensko, dok se sa majkom „ne pomirite“, kakva god da je ona (ili je bila), kakav god sukob (direkni ili prećutni) da imate, nećete biti emotivno ispunjeni u partnerskom odnosu. A tim činom najverovatnije pravite (umesto majke) primirje sa bakom... ili askurđele sa kurđunom. Zavisi ko je pre vas praktikovao opraštanje, te i koliko zapravo posla imate. Zadržaćemo se na najličnijem. Svaljivanje krivice zaista nema konstruktivnu svrhu, koliko god da vas je neko oštetio. Prvo tu žabu morate da progutate.

Jung (konjunkcija Meseca-Plutona u Biku) jeste bio u pravu kada je rekao da svaka majka nosi u sebi svoju kćerku, a svaka kćerka svoju majku. Koliko god da su one „spolja“ drugačije, samo prividno jesu. U srži: NE. Znamo i da su ekstremi (Pluton) uglavnom dve strane iste kovanice. Ugušeno dete (osoba) može krajnje podsvesnim mehanizmom da privlači nestabilnog partnera, sa kojim je teško uspostaviti bilo kakvo intimnije vezivanje, iako ga želi u svesnom delu psihe (u nesvesnom NE, jer ne želi gušenje koje je proživljeno u okviru doma); ili naprosto podražava koncept: guši ili privlači ugušivače (možda ogledalo majke?). Stoga, kako imamo pupčanu vrpcu između majke i kćerke, imamo je i između oca (čukundede, kurđupa, parđupana....) i modela partnera. U astrologiji je tako oduvek, a srećom i nauka se upregla da doprinese potvrdama.

Za početak se treba pozabaviti vlastitom najdaljom prošlošću: periodom do porodilišta i periodom od porodilišta do okvirno 7. godine života. Emotivne traume koje tada nastaju (ako nastanu) su one koje imaju najveću moć zakona privlačenja: dramatičnih iskustava tokom života (retraumatizacija, pokušaj da na taj način izbiju na površinu, kako bi bile osvešćene i procesuirane). Ljubav zaista na usta ulazi – samo što tu misao treba dublje protumačiti. O tome nam dosta govori CERERA (mnogo ličnije i od Meseca, a Mesec u Biku je njen "roditelj" u astrologiji).

Hranu smo prvu fiksirali za primanje ljubavi i prihvatanje, od trenutka kada je majka počela da nas hrani svojom krvlju, ali i mislima, emocijama, unutrašnjim previranjima! Fetus nije činio ništa da zaradi hranu – za njega: ljubav. To ume kasnije da vodi brojnim oblicima uslovljavanja koja, ako se otrgnu kontroli, mogu postati veoma pogubna i odražavati se na raznim nivoima u životu odrasle jedinke (nekada: deteta).

Kada se beba rodi i sisa, ona kroz mleko uspostavlja i svoju prvu emocionalnu vezu (o tome nam kompleksnije otkriva postavka Cerere), a majka je uverava da to (mleko-ljubav) zaslužuje bezuslovno. Time joj stvara inicijalni osećaj emotivne sigurnosti i lične vrednosti. Ovo je idealan slučaj, pravog „blagostanja“, no redak u praksi. Ni postporođajne depresije nisu nešto što nasumično pogađa pojedine žene, kao i sama neplodnost. Ako majka ima (podsvesne ili čak svesne) otpore prema dojenju (koji mogu izazvati i sam nedostatak mleka, problematika i toga može biti vrlo kompleksnija), prolazi kroz frustracije i patnje (lično joj se nešto loše dešava u tom periodu, na nekom životnom planu) – beba to isto oseća, ali i prihvata kao nešto vlastito (što nije, niti majka to želi doslovno preneti) – sa čime se kasnije u životu krajnje nesvesno identifikuje. Da li se toga sećamo? NE.

Danas nije nikakva novina da podložnost depresiji ili anksioznim poremećajima deteta znatno rastu ukoliko je trudnica bila izložena stresu (na kog tipa). Intimni (unutrašnji) život majke, kao jedne žene i individue tokom/nakon trudnoće, je od ogromne važnosti za sreću deteta (jednog dana: zrele ličnosti). Pozadina onog što smo upijali tokom boravka u stomaku može biti različita. Imamo neželjenu (ili prinudnu) decu koja znaju da to jesu, ali i onu koja ne znaju, no podjednako i jedni i drugi prolaze kroz isti osećaj nedostatka majčine ljubavi (refleksija je najčešće u emotivnim odnosima, međuljudskim itd.), pritom: (dugo) nesvesni da ga nose u sebi, kao vrlo potisnutog sadržaja u srži svog bića. Nije nužno da će nam biti uskraćivana briga, pažnja, ljubav kada dođemo na ovaj svet, kasnije tokom odrastanja. Uostalom, to radimo i iz stečene navike, kao i sa svojim partnerima, zar ne.

Pre nego što nastavimo dalje: imajmo odmah u vidu da je majka bila nekada beba u bakinom stomaku. Nije ona začetak „problema“, premda ponekad ume da ga dodatno zakomplikuje usled bežanja od suočavanja sa samom sobom. Mi imamo dužnost da jedni druge oslobađamo tereta predaka, ali to uglavnom ne radimo, te se obruši na prvi najjači kosmički stub (u porodici), koji ima da kopa u crnom rudniku samo tako.

Faza odrastanja do okvirno 7. godine je podjednako kritična (tada smo dosta pod uticajem Cerere). Izloženi smo plimama i osekama najdublje podsvesti, brojnim uticajima iz okruženja, te smo i najprijemčljiviji stvaranju emotivnih trauma raznih vrsta. Upijamo sve kao sunđeri, intuitivno, no ne razumemo i ne umemo da procesuiramo sadržaj. Stoga potiskujemo traumu, a ona može biti zaista bilo šta (možda bismo se danas smejali tome, jer imamo 30 godina). Ubrzo je u potpunosti zaboravljamo, POTISKUJEMO, što ne menja činjenicu da je i dalje prisutna u nama kao odraslim jedinkama, vreba nas na svakom ćošku, pokušava da IZBIJE te kreira razne scenarije u maniru životnih giga drama (one su kao help na putu). Možda se uopšte ne sećamo dešavanja iz druge godine života iako smo učestvovali u njemu, ali baš je TO krucijalan momenat stvaranja nečeg traumatičnog za nas, sa čime se danas borimo. Osvešćujemo to kroz ljude, kojekakve situacije, razna neprijatna, frustrirajuća, bolna iskustva. Često nam ništa nije ni jasno... jer „šta sam Bogu zgrešio/la?“

Boginja Cerera, veoma važna i odgovorna za našu sudbinu u stomaku, ali i period do okvirno 7. godine, govori nam između ostalog i o smrti (naročito ako je u aspektu sa Plutonom): kako se nosimo sa gubitkom (čega god se isti ticao, nematerijalnim ili konkretnim) tj. njegovim patologijama. Postoji bezbroj primera da kada imamo Mesec-Cerera-Pluton tešku kombinaciju (slučaj našeg punog Meseca) imamo i trudnicu u crnjini: bilo da je izgubila nekog u porodici (majku, baku...) pre začeća ili tokom trudnoće. Ako ona ne može da iznese gubitak na „normalniji“ način (koliko je to moguće), sama beba dobija u startu životni izazov, a ponekad se i doslovno ponovi isti scenario (ako je naša majka izgubila oca u trudnoći, možda naša trudna kćerka izgubi baku - majčinu majku). Osoba (beba), recimo, može imati morbidan strah od gubitka, sklonost da ga konstruiše unapred, da pokušava na sve moguće načine da mu utekne... i baš zato: isti će je zaskakati na svakom ćošku. Zasigurno sledi suočavanje sa mini „smrtima“ (ne pričamo samo bukvalno) kroz život, da bi se sagledala njihova svrha, razumeli ciklusi umiranja i ponovnog rađanja, te i oslabili majčini otpori (prema gubitku).

Bezbroj ljudi ne ume da otpusti destruktivnu emociju (ma kog tipa), posebno da u dubini duše iskreno oprosti (nebitno kome i za šta tačno) što je veoma važno – ne samo zbog nas, nego i potomstva nam u najavi (kojima tovarimo BREME). Nemamo uvek doslovno imitiranje identiteta roditelja, niti katastrofalne porodične drame (da ne bude zabune). Uzmimo kao primer ljubomoru majke koja je usmerena prema drugim ženama (to može biti i lukavo prikriveno, nikad to nismo primetili konkretno). Kćerka takve majke (kao žene) ne mora tome biti sklona, možda BAŠ naprotiv, ali će privlačiti istu ljubomoru (jer u njenoj je krvi) spolja: kroz druge žene (prijateljice, poznanice...),ili čak muškarce (apsolutno i oni mogu biti ogledalo ženske genetike: Mesec). Saplitaće je ljubomora, unesrećivati na putu... jer jeste pogubna emocija. Samoj majci kao posmatraču te tragedije može biti žao što kćerku snalazi šta snalazi (prirodno je da majku najviše boli patnja deteta), a možda neće razumeti zašto je to tako (šta je moje dete krivo?), kako je potpuno nesvesna da je tome doprinela (ko zna kada). Jednostavno, svaka majka ima moć da sebe oslobodi dela bremena, sa kojim se (čega god se ticao) nikada nije suočila niti izborila, kroz TRUDNOĆU I DETE, tako što će ga „prevaliti“ na kćerkina pleća; ona će odrađivati umesto nje (jednog dana)... no, to ipak postaje njen LIČNI problem, iako je dobijen u amanet. Tako će i majka naučiti koliko je izvesna emocija zapravo pogubna (iako se u praksi ovo retko dešava, pa sve deluje nekad besmisleno), dok bude gledala kako je trpi onaj nedužan. Zato: kada mrzite Milicu ili Milana, mrzite i sebe u najavi (svoje potomstvo).

Da li nužno znamo šta sve obitava u majci ili ocu? Teško. Roditelj ima kontrolu nad svojim ponašanjem i unutrašnjim svetom – pred svima. Ljudi umeju maestralno da prikrivaju mnogo toga i pred najbližima (decenijama), pretežno svi smo tome svedoci, kao što i prilično MALO poznajemo svoje porodično stablo (niko ništa krucijalno da nam kaže o baki, deki, čukundedi...). Preslikavanje je najjednostavnije za sagledati, ali nije najzastupljenije. Kontrol frik nije samo onaj doslovan tip (potpuno predvidiv i kristalno nam jasan), nego i „super kul“ mama – najbolja prijateljica (čak i vaših drugarica), imaginarna devojka/supruga vašeg dečka/supruga (u sve lejere intime neukusno upoznata), vaš IDOL neosvešćeni koji se vrlo moguće (nesvesno) takmiči sa vama kao ženom (ni vi toga možda nećete biti dugo svesni). Rivalstvo između majke i kćerke psiholozima uopšte nije retka pojava, ali se ono retko ispoljava tipično, kao između dve nepoznate žene. Mesec-Pluton-Cerera nam i na to skreću pažnju, ali i na preteranu brigu koja nije uvek briga, već potreba za apsolutnom kontrolom. Na stranu onog nama poznatog, uvek dođe trenutak/situacija gde počnete da primećujete naznake nepoznatog, uklapate puzle... te i shvatate KO je čije ogledalo u vašem ličnom okruženju, a mimo porodice. Apsolutno SVI jesu nečije ogledalce iz našeg rodoslova. To nije uvek jednostavno sagledati. Morate dobro da se napregnete u analiziranju, kao i istraživanju korenja prošlosti.

Kada postoje loši obrasci po pitanju odnosa majke i deteta (sagledavajući ga od same trudnoće) i načina na koje je dete odgajano, dolaze razni kompleksi vezani za: princip vezivanja, bezuslovnu ljubav i prihvatanje, osećaj lične vrednosti (u kontekstu voljenosti), samopoštovanje, patologiju gubitka (smrt, odbijanje, napuštanje, patnja, gnev, osvete, mržnja), privrženost ili odbojnost, kontrolu nad decom ali i doslovno posedima (imovina), deljenje, puštanje i otpuštanje, komplekse u vezama... Potom su tu i problemi vezani za trudnoću, dojenje, ovulaciju; menstruaciju i menopauzu; abortusi, pobačaji... Bulimija, anoreksija i razni poremećaji u metabolizmu idu iz nezdravih emocionalnih veza stvorenih u okviru bazične porodice (akcenat je primarno na relaciji majka-dete). Odrasla osoba sebe može kažnjavati na potpuno nesvesnom nivou i na razne načine. O svemu tome nam dosta govori postavka CERERE, ne samo Meseca.

Međutim, veoma je VAŽNO naglasiti da doživljaj majke kao majke nije identičan kao doživljaj deteta majke. Treba znati i KAKO voleti određenu osobu da bi ona zaista osetila tu ljubav (ne boli), a da bismo to umeli – moramo je prvo RAZUMETI.

astropsihologija, Mesec Pluton konjunkcija, Cerera Pluton konjunkcija

Šta kaže nauka?

Naučne studije su dokazale da nije sve stvar „oponašanja“ uzora. Psihološka trauma iz najranijeg uzrasta (a na nju može uticati i rat) ili baš prenetalna, uslovno rečeno, menja DNK. Traumatično iskustvo koje smo potisnuli u najdublju podsvest ostavlja tkz. epigenetske tragove na genetskom kodu, što utiče i na „ponašanje“ pojedinih gena. Mozak agresivnog čoveka nije identičan kao mozak neagresivnog čoveka.

Mnogo istraživanja je rađeno, najpre eksperimentalnih na glodarima (premda postoje i nehumanija: na deci). Mužjaci su prvo istraumatizovani (odgajani u agresivnoj atmosferi), potom su ih (kao odrasle) zbog oplodnje spojili sa ženkama – prema kojima su ispoljili agresiju. Ženka je odmah izolovana. Potomci, iako su živeli u neagresivnom okruženju (nisu ni videli svog biološkog oca), kada su polno sazreli – identično agresivno su se ponašali prema svojim ženkama. Sama ženka (majka) kao partnerka agresivnog mužjaka, pokazala je drugačije ponašanje nego ženka koja ga nije imala. Doživela je promene unutar sebe, te sama uticala na odrastanje svoje bebe podjednako kao i otac. Tako je i sa ljudima.

Zato: ako postoji porodično nasilje, ma kog oblika (mentalna/emotivna tortura, fizičkog oblika itd.), ogromne su šanse da se obrazac ponavlja, ne samo zbog imitacije uzora: otac nasilnik – sin nasilnik, ili partner (ako govorimo o ženi čiji je otac nasilnik). Ako je otac pretrpeo traume u detinjstvu (ili bio na ratištu, u logoru... ili pak njegov otac, naš deda), zasigurno da prenosi epigenetske promene na dete, iako ne mora nužno ispoljiti agresiju, ili ne na direktan način, ne na svoje dete... međutim, to ne znači da neće neko to učiniti u daljem POTOMSTVU. Ponekad naprosto postoji „preskakanje“ nekog kolena. No, to što naš čukundeda nije više živ, ili mu ni ne znamo ime, ne menja stvar da je u nama, sa svim svojim NEREŠENIM traumama koje pulsiraju u našoj krvi. Samo je pitanje kada će biti pritisnut okidač.

Jasno vam je da sami SADA, i kao roditelj i kao neroditelj, utičete na strukturu svog DNK (sa svim svojim emocijama koje uzgajate upravo ove sekunde) – možete to činiti POZITIVNO ili NEGATIVNO. Presecanje dugo ponavljanjenog obrasca jeste teško, obično su ogromna iskušenja prisutna kada se odjednom pojavljuje neko ko suočava i pokojne nam pretke sa onim od čega bežaše u zemaljskim im životima. Ponekad njihove duše nisu umirene i delom lutaju, ne idu baš odmah natrag „kući“, spremajući se za novu avanturu (ili popravni ispit). To bi vam opet šaman naširoko pojasnio. A nije ni retkost da se dva ratna neprijatelja sastanu kao ljubavnici, ako smo to Gore odlučili (prethodni tekst).

mesec pluton konjunkcija, tranziti plutona i meseca

Da li treba kriviti? NE.

Isti problem koji imate „zbog“ nekog u rodoslovu, možete sami isprojektovati na svoje potomstvo, zakomplikovati sve dodatno. Ako vi imate hrabrosti da se suočite sa svojom, recimo, sebičnošću i da je korigujete, ne znači da je svako ima, ume itd. Svakom je svoj problem najveći. A možda vi PRVI presecate obrazac tog ponašanja, koji se ko zna koliko dugo prenosio, baš zato što ste uvideli na „lošem primeru“ da je to neophodno, da je rešenje u suprotnom pravcu – na čemu isto treba biti ZAHVALAN (učenje na pogrešnom modelu, kao konstruktivno). Probajte da se izmestite iz svog ležišta i sagledate nešto iz TUĐE kože, i dalje imajući u vidu da ni vaš roditelj nije PRVI pokrenuo lanac. Koren je isti, manifestacije uzroka su drugačije, čak i kada deluje da nema dodirnih tačaka. Privid. Zato morate tražiti UNAZAD odgovore.

Rešenje?

„Što više razumemo, to više volimo.
Što više volimo – to više razumemo. To su dve strane iste kovanice – iste realnosti. Um ljubavi i um razumevanja jedno je te isto.“

Kada razumemo i volimo, naš duh ne vidi ništa da kritikuje niti zamera. Praštanje dolazi sasvim spontano i odvija sve čvorove!

with love,

Cat

***

EDIT:

Ovo je fundamentalna priča o konjunkciji Meseca-Plutona-Cerere u Jarcu. TRENUTNO (7. novembar 2024., do sutra, 8. novembra, okvirno do 14h) imamo istu kombo na nebu (precizno, egzaktna konjunkcija Meseca i Plutona na 29* je u 23:38h). Iako je to sada prolazni tranzit (Pluton i Cerera su u konjunkciji od novembra do 29. decembra, precizan aspekt je 8. decembra 2024. na NULTOM stepenu VODOLIJE), nekome NIJE. Vrlo je verovatno da neko od vas (nevezano za znak Jarca) natalno ima tešku postavku (ne mora biti ni konjunkcija, kvadrat ili opozicija) Meseca-Plutona-Cerere, ILI tranzitni Pluton (sada na 29* Jarca, potom prelazi u Vodoliju 19. novembra pred kraj dana: 21:40) napada vaš natalni Mesec/Cereru. Akcenat je na kardinalne planete (Mesec, Cereru) na poslednjim stepenima (primarno 29:, to je egzaktno baš): Ovna, Raka, Vage, Jarca, ali i na POČETAK fiksnih stepena: Bika, Lava, Škorpije, Vodolije (primarno kada Pluton zvanično pređe u Vodoliju, a veoma je SPOR, te dugo drži svoj uticaj). Iako ne znam vaše lične natalne karte, ovo bi moglo nekome od vas da posluži (na astro.com ili astro-seek ubacite svoje podatke, videćete gde vam je postavka Meseca, Cerere), barem u sržnom smislu, kako biste razumeli POZADINU konkretnih događaja, koji se mogu ovaplotiti iz ovakvih tranzita Plutona (nimalo jednostavna iskustva, a dug period tranzita). Mnogo tekstova na blogu je i pisano sa tim ciljem, zato i EDITUJEM stari tekst, da znate da je još u službi čovečanstva!

(…) (…)

Jupiter u Strelcu upravo (dok vam pišem) propada kroz meke, satenske, premda kišno sive oblake, razbijenog stakla onih skupocenih, brendiranih „cvika“ (jeste li sigurni da je to bio zaista original... ili jako dobra kopija?), sa pink okvirima... a dole – oštar kamenjar praistorijskog, tek otkrivenog, „kanjona“ u kojem, između ostalog, vrebaju i zmije. No, većini je baš to i POTREBNO, zarad spasenja. Naždralo se halapljivo karamelica, u čije je svetlucave celofane vešto „ubrizgan arsenik“ (znate valjda: nema ukus, nema miris), a sa zamućenim vidom, teško da biste i pod mikroskopom videli ionako jedva vidljive rupice – tragove „igle“. Ko zna, možda je neko i celofan mljacnuo! Možda je ono naprasno, grčevito kočenje mišića izazvala čuvena strychnos nux-vomica, na tulumu gde se olešiste od alkohola. Saznaćete istinu.

Gotovo je sa opulencijom neurotičnih fantazija, ušećerenim deluzijama, veličanjem kojekakvih kvazi-izama. Firme prodaje magle, čiji su vlasnici samodeklarisani gurui – majstori narcisoidnih akrobacija, odlaze u stečaj. Mora se, dakle, pozabaviti posledicama; spustiti na Zemlju, koja inače trpi tektonske udare. Nismo usklađeni ni sa Šumanovom rezonancom; možda i zbog te činjenice sve više bolujemo od „neobjašnjivih“ psihosomatskih bolesti.

Ipak, ni oštri kamenjar, ni zmije zvečarke (koje nas čekaju pri strmoglavom padu), nisu nužno zlo – naprotiv. Zavisi kako VI posmatrate. Možete bukvalno, arhetipski, alhemijski... vaša lična perspektiva je uvek stvar vaše dobre (ne)volje. No, zrela Mudrost starca „Foče“ od bar milion „ljeta“ (Saturn u sedištu, rame uz rame sa Plutonom, familijarnim mu bratom, u januaru se grle prisno) – dolazi kroz debelo iskustvo, najčešće pakleno ZARAĐENO (ne: posuđeno, na „instant kursu“) – za koje je potrebna kalibanska koža, ona koja podnosi (i) gašenje ma kakvog pikavca (po sebi). Graviraju se u nju raznovrsne opekotine III stepena (izdaje, osećaji i/ili odbačenosti, strahovi...), ali čudesna je moć regeneracije koju ljudsko Biće POSEDUJE. Niko ne može da vas uništi, sem vi sami sebe.

Kad god posustanete, što je sasvim u redu – ponekad i čin inicijative/akcije (jer morate zastati, saviti kičmu da izvadite „kamenčić“ iz cipele, da biste produžili dalje) – setite se junaka Holokausta (to nam je istorijski nekako najbliže) koji su POSLE SVEGA (!) pretrpljenog, IPAK okrenuli novi list, napisali nova životna poglavlja: stvorili svoje porodice, bili uspešni u svojim karijerima, pojedini doživeli čak i praunuke... ne prestaju da me fasciniraju. Neka vam oni budu inspiracija, zaista im dugujemo puno toga, nije pravedno da skrnavimo njihovo stoičko stradalništvo. Zato, uprkos svemu: NE STAJTE. Kardinalna energija (naglašena tokom 2020.) je okrenuta ka „spolja“; šta god bilo: run, Lola, run! Ako i upadnete u septičku jamu, što bi kraljica depresije, Lana Del Rey, mazno rekla: fuck it ... ali bar ste dali sve od sebe.

Birajte čiji biste kostim da nosite na ovoj katarzičnoj pozorišnoj sceni, pod prigušenim svetlima. Premda, poželjno je imati sva tri ključna elementa, koja u sebi nose Sizif, Kiklop i Kaliban (i mnogi drugi, mitologija je raskošna u svom beskraju, i neverovatno intrigantna).

Sami mitovi i bajke su UVEK sublimirane poruke – valja ih čitati iznova i iznova, ali ne doslovno tumačiti (niste više dete, Pinokio nije više ono što vam je pojašnjeno, ako uopšte i jeste). Mnogi ih, možda i vrlo opravdano, smatraju realnim pričama iz prapočetka vremena koje mi najpre lično ne pamtimo (počinjemo da se prisećmo, kroz 2020. grdna istorija izbija iz nas, no ne razumemo njen urlik, ne umemo da rastumačimo njene hijeroglife... većina neće ni probati, as usual), niti naša civilizacija (nije prva, niti poslednja); ali arhetipski zasigurno da opstaju, posebno u našem kolektivno nesvesnom (ono PAMTI, ono ZNA), te nas ganjaju (bar) kroz snove. Zaposednuti smo vradžbinama Ega – iako je centralna tačka svesnog (vrh ledenog brega: 5%), nije njegova celost, već samo deo; na njega utiču brojni sadržaji iz nesvesnog (gromada ispod naizgled mirne površine okeana: 95%), koji ga i te kako oblikuju... samim tim i kolektivno nesvesno (ne samo: lično), sa svojim arhetipskim silama. Zato i skrećem pažnju na njihovu važnost.

Sa Jupiterovim ulaskom u Jarca večeras (u 19:20:10h, posmatrano za Beograd), kroz celu 2020., tj. do 19. decembra 2020. (precizno: 14:07:06h, kada Jupiter menja znak, te prelazi u Vodoliju), Saturn i Pluton u Jarcu dobijaju gigantsku snagu; pored eklipsica na osi Rak-Jarac (udarna nam je 10. januara, donosi i kulminaciju eklipse koja je zasadila svoju semenku još 13. jula 2018.! ... videćemo kakve smo plodove uzgajali, jer ćemo ih konačno obrati) u kojima su upravo oni: glavni akteri. Kad spominjem nadolazeću eklipsu (10. januara 2020., uvodna je 26. decembra 2019., no blaža, manje intenzivna), već mi se nameće jedna (!) asocijacija – Hičkokov film „Marni“. Pogledajte, ako niste (posebno sada, tokom tranzita Marsa u Škorpiji, do 3. januara 2020.). Nekome od vas će biti koristan uvid, možete se pronaći od A do Š. Uostalom, to bi bila samo jedna priča koju (januarska) eklipsa nudi za određenu osobu, od bezbroj potencijalnih. Kosmos voli svu svoju decu, za svakog smisli nešto originalno... ponekad se toliko iznenadite, da doživite aritmije!

Drmaće vas akutna nostalgija, ali ni sami nećete znati za čim TAČNO. Ašov u ruke, zabij snažno i odlučno to parče „porodične zemlje“, koje uredno obilaziš prestravljen; vidi kakvu ćeš to arheološku iskopninu pronaći u ruševinama...

Nije toliko baš važno što se stežu novčanici i šaka – preživećemo nekako (btw, sve poklone spremih i predadoh ljudima unapred – namerno, pod velikodušnom konjunkcijom Jupitera i Venere u Strelcu; bar je mene tako „obasjala“, ali i bez nje, vodim se onim da sve što darujemo drugima – darujemo sami sebi, tu je nezgrapna radost duše); nisu bitni toliko ni materijalni dugovi koji dolaze na plan i program, sa ozbiljnim kamatama, koliko oni eteričniji... jer „grehove očeva – platiće sinovi“, kaže čuveni zapis sa kog valja obrisati prašinu (ne bukvalno).

Na stranu političkih sistema, potencijalnih urušavanja ovog ili onog uređenja (itd.), ekonomskih kolapsa, nemorala, građevinske mafije, organizovanog kriminala (zar nismo ogrezli u njemu, decenijama?)... nas (Univerzum) suštinski zanimaju pra-pra-pra (...) geneteske žile, koje više nego ikada pulsiraju pod zemljom (onom već spomenutom, punom nepočupanog korova), kako dobijaju transfuziju krvi (Jupiter će udahnuti život u grobnice Saturna i Plutona u Jarcu).

Možda će ova planetarna kombinacija (posebno tokom/nakon lunarne eklipse u Raku – 10. januara) i doslovno nekog zainteresovati da uradi analizu krvi (savetujem, i zbog zdravlja), tj. svoju personalizovanu genetsku mapu. Zašto ne bismo upoznali, konačno, sopstvenu mitohondrijsku Evu? Mada, nije vam neophodna naučna disertacija za to. Možete uspostaviti kontakt sa njom i na smisleniji način. Zanima nas i šta ima da nam kaže lična boginja Hel, jer ona je (jedna OD) ta koja ume da uči mrtve kako da žive „unazad“ (od momenta svoje smrti).

Hteo bi Kosmos da bar privirimo kroz pukotine sopstvenih podzemlja (nekada su smatrana mestima božanskih otkrovenja, nisu nosila pežorativni epitet kao u „new“ ejdžu); radije da razlupamo čekićem zid koji krije nikad istraženi lavirint duše; da zgulimo, ako treba i noktima, armirani beton; probijemo se do sledećeg sloja psihe (ionako postoje delovi do kojih nikad ne možemo prodreti, taman celi život tome posvetili; u suprotnom ne bismo ni bili Ovde).

Međutim, začkoljica je da kao što ekspanzijom (ma kakvog) saznanja, polje nespoznatog proporcionalno postaje još elastičnije, šire i dublje – tako i u ovom rudarskom poslu, tj. burgijanju svog psiho-paleolita. Kada osvetlimo stariniskim fenjerom zemunicu (kakvo otkriće!) u kojoj su se marljivo, eonima, kroz generacije (generacija) sakupljale hermetički zatvorene kutije potrebština „u slučaju NN svetskog rata“; konzervirali psihopatološki strahovi i degeneracije mišljenja, traume, kompleksi, brižno kompresovala pasivna agresija (sve se to i prenosi putem DNK), i ostale slatke, gotovo u vakuumu, đakonije (gozbe nam 2020.) – čim vidimo na SVETLOSTI šta sve tu IMA, momentalno upadamo u još mrkliji mrak. Šta dalje, šta je još ISPOD/IZA te zemunice? Nova vrata – novi ključ se traži. Izazovno? Koliko godova (godina) imate?

Ne bojte se. Biće ovo jedna uzbudljiva podzemna avantura. Ne kopamo mi samo po nasleđenim njivama, već primarno oremo po unutrašnjim; ljuštimo sloj po sloj nesvesnog (zbog kog i imamo sudbinu). Svi vrlo konkretni problemi, vrte se oko mističnih Jelisejskih polja unutar našeg Bića (naravno da su i preci, kojima se mora dati naklon, u nama i žive kroz nas). Valja i upoznati svoju Senku – dobrim delom, baš iz nje proističu brojne projekcije, koje se veoma teško sagledavaju iz pozicije subjekta a stvaraju pregršt nesporazuma (kako smo večito u konceptu Ogledala) – ako ništa: „na prevaru“... jer ne daju se ta Čuda (od nas) u nama, tek tako. No, kako ono reče Isak Sirin? Lakše videti anđele, nego spoznati sebe! Kako god, jurićemo htonska božanstva i odaćemo im počast (tim činom – i sebi), kako dolikuje.

Sa Saturnom i Plutonom u Jarcu kosti nisu krhke (hvala Svevišnjem), teško ih je zdrobiti, a i spaliti. Probajte 😉 Mazohistični radoholizam nam jeste ponuđen kao OPCIJA – ali moramo sami podvući crtu belom kredom, kao u ritualnom obredu, postaviti zdrave granice, kako energija ne bi oticala bez svrhe i smisla. Krajnosti nisu dobre, ne želimo da ostanemo u živom kreču, samo da ga istražimo detaljno, zar ne? Naravno, možete se VI baciti u kojekakve ilegalne radnje; “cilj opravda ma kakvo sredstvo”, pa manimo se moralnih dužnosti prema samom moralu kao kategoriji... što uvek kritičan Jupiter može potegnuti. To je sve na vama, kojim ćete putem poći – VI. Svakako, imajte u vidu: potomak potomka, iz daleke vam budućnosti, ni kriv ni dužan, moraće da odradi ono što vi niste (nećete) – kad ste mogli: SADA (tj. tokom 2020.).

I ne zaboravite: sve je u životu RAD (ne samo posao od kog zarađujete). Saturn u Jarcu, konkretno, sam rad smatra nagradom. Mislite da se čovek ne umori od sklapanja sopstvenog kostura, kada se isti pod Uranom u Biku (drmusa samo jezgro Zemlje, sa kojim smo i povezani) rasturi... te noga dođe na mesto ruke? Nigde nisam napisala da je lako, ali samo ono što zaista vredi najčešće (koincidencijom: nikad) ne pada sa neba. Ako i padne – razmislite da to ipak nije prethodno zarađeno, samo što niste očekivali TADA i TU vrstu nagrade, pa mislite da je kašika upala u med. Ne, otvorili ste tu teglu... ili vaš predak za vas. Zahvalite mu se!

Naoružajte se strpljenjem, istrajnošću, upornošću. OJAČAJTE kako znate i umete; treba od običnog uglja izbrusiti pravi dijamant.

Da, znam, lepše gledati u magazinima njegove fotografije, pri čemu se nikad ne zamisli slika onog koji kopa u crnom rudniku; ne pomisli se na poreklo samog prstena (koji bi vam baš dobro došao); niti se postavlja suštinsko pitanje: kako je ružno pače postalo labud? Šta je SVE prošlo do happy end-a? To nije put od mekog somota – naprotiv. No, ruže opijajućeg mirisa i lepote, prepune su šiljastog trnja. No pain – no gain. Mislite o magiji misterije (o, kako će nas golicati) i sklapanja puzli, ali NE ODUSTAJTE na desetoj prepreci! Pobogu (!), možda je ona 101. – ključ koji otvara GLAVNA vrata; tu će se razmrsiti vaš Gordijev čvor. Samo iz toga ćete profitirati.

Nađoh, u mini pauzi od rada (ne znam šta bi bilo ovo? odmor-rad?), vremena da vam se oglasim, da malo (na sedam strana Worda) zagrebem po površini – i samu nadolazeću eklipsu (januar je big pra-početak), konjunkciju Saturna i Plutona (egzaktna će biti isto u januaru), Jupitera u Jarcu, koji je ionako pod njihovim vođstvom (jača/podržava njihove uticaje)... da vas malo pripremim, navedem na određene teme, pitanja (prava pitanja su ponekad deo odgovora). Take it or leave it – dakako. Uglavnom, savet: ne jurite nigde u decembru (sada), ali od početka 2020. godine – kupite sebi jedan dobar KOŽNI rokovnik. Trebaće vam, puno puno papira i mastila. Plan će nam biti neophodan (čak i da se izjalovi – nema veze, samo napravite skicu), kao i SAMODISCIPLINA. Još jednom: STRPLJIV – SPASEN!

Svako od nas će otvoriti veliko NOVO poglavlje u životu (na nekom planu), ali ćemo svi morati prvo da pustimo da nešto umre. Proceniti čemu treba dati veštačko disanje da bi preživelo, a čemu dopustiti da jednostavno (nesputano) napusti ovaj svet, jeste UMEĆE. Ciklusi umiranja i rađanja dešavaju se konstantno, najpre u samoj Prirodi. Opažajte i osluškujte je, učite od Nje. Neka Ona bude vaš Mentor. Primenite njene zakone. Vi ste deo Nje. Ona je deo Vas. Poziva vas da (joj) se vratite u jezgro sopstvenog Bića – naročito ako već duže vreme, poput izgnanika, lutate u potrazi za DOMOM. On je U vama. Ne, niste motherless child.

Cat

(…) (…)

o ljubavi i razumevanju, Thich Nhat Hanh, "How to Love"

Vekovima unazad pokušavamo da proniknemo u misteriju Ljubavi, te i da konačno uobličimo njenu definiciju. Došli smo čak i do hemijske formule, ali i dalje nismo sigurni šta je ona, najpre iz vizure opipljive nam stvarnosti. U modernoj epohi, čiji smo svedoci, čini se da je to jedno od gorućih pitanja kako se ljubav, nažalost, svodi i na vrlo nezdrave mehanizme, te brojni međuljudski odnosi teško opravdavaju (i) ključne pojmove u svom epíthetos-u: “ljudsko” i “među”.

Iako je Ljubav kompleksan fenomen, koji svako doživljava u skladu sa individualnim emotivnim potrebama i željama, postoji “kamen temeljac” na kom bismo svi “trebali” graditi cigle, birajući ih po svom afinitetu. Definisati samu emociju, koja je jedinstveni fluid, nije nimalo lako, ali nam jeste značajno zarad “provere” sebe, kao i odnosa koje negujemo. Disfunkcionalni odnosi ne samo što narušavaju lepotu, nego i zdravlje!

Stoga, neka današnji tmuran, pomalo depresivan, dan obeleži mudrost jednog fenomenalnog zen majstora, budističkog monaha, učitelja i aktiviste za mir, Tič Nat Hana, koji nam je ukazao na esenciju zrele Ljubavi.

Šta nam poručuje ovaj devedesettrogodišnji mudrac?

“Ako prospeš punu šaku soli u čašu vode, nju više nije moguće piti. Ali, ako sipaš istu količinu soli u reku, ljudi i dalje mogu nastaviti da je koriste za piće, kuvanje, pranje… Reka je široka i ima kapacitet da primi u sebe, prihvati i dalje transformiše. Tako je i sa čovekom. Proporcionalno “skupljanju” našeg srca, nestaje i naše razumevanje i saosećajnost – te patimo. Kao takvi, gubimo toleranciju i nismo u stanju iskreno prihvatati druge ljude, samim tim ni njihove nedostatke. Zato tražimo od njih da se menjaju. To nije realno. No, kada se naše srce otvara i širi, iste stvari nam ni najmanje ne smetaju, niti nam zadaju tolike frustracije…”

Tič Nat Han nam dalje sugeriše da apsolutno svi imamo dovoljno razumevanja i saosećanja U sebi da prihvatimo sami druge, onakve kakvi zaista jesu, sa svojim vrlinama i manama – tim činom im upravo i dajemo pravu šansu da se (sami) transformišu. Potom nam skreće pažnju na važnost pronalaženja sreće i ljubavi unutar sebe, ne spolja:

“ (…) Neretko, kada se zaslepljeno zaljubimo u nekoga, ili nam se neko naprosto dopada, to nije zato što ga istinski volimo i razumemo, već (pozitivnom) distrakcijom skrećemo pažnju sa sopstvene patnje (ma kog oblika). Da, možemo biti tračak sunčeve svetlosti za drugo Biće, ali mu ne možemo ponuditi sreću dok je sami sebi ne priuštimo. Zato treba najpre da sagradimo dom unutar sebe, a to činimo upravo prihvatanjem sebe samih, učenjem da zavolimo i izlečimo sebe. Tek tada imamo nešto da ponudimo drugoj osobi. Kada hranimo i podržavamo sopstvenu sreću – hranimo i našu sposobnost da volimo… “

“ (…) Ponekad se osećamo prazno, kao u vakuumu, tišti nas ogroman nedostatak nečega, čemu i ne znamo baš uvek uzrok. Očekujemo i nadamo se nečem mnogo boljem – zahvaljujući čemu ćemo se osećati manje usamljeno ili manje neispunjeno. Tu grešimo. Želja da budemo voljeni i da volimo je nepresušna i prirodna. No, pošto se osećamo prazno, nekad pokušavamo na silu da nađemo objekat svoje ljubavi – iako često nismo stigli ni sebe dublje da razumemo, samim tim: ne znamo ni šta tačno tražimo “spolja”. Kada shvatimo da izabrana osoba ne može ispuniti sve naše nade i očekivanja, nastavljamo da se osećamo isto: prazno.”

“U dubokim i zrelim ljubavnim odnosima, nema realne granice između vas i drugog. Ti si On, On je Ti. Tvoja patnja je njegova patnja. Tvoje razumevanje sopstvene patnje, ma kog oblika, pomaže voljenoj osobi da sama manje pati. Patnja i sreća nisu više stvar individue. Šta se dešava vašem voljenom, dešava se istovremeno i vama. Šta se vama dešava, dešava se i vašem voljenom. U pravoj ljubavi nema separacija ili diskriminacija.

(…) Često kada čujemo “ja te volim” , fokusirani smo na “JA”, na osobu koja nas voli, a daleko manje na sam kvalitet ljubavi koji nam se nudi. Zato što smo zaglavljeni u ideji o Sopstvu. Cvet se sastoji od elemenata koji nisu vidljivi na njemu kao njegovi organi, poput hlorofila, sunčeve svetlosti, vode… Ako bismo uklonili sve te elementa “ne-cveća”, cveta više ne bi ni bilo. Takođe, on ne može sam, interaguje sa svim oko sebe kako bi postojao. Ljudi su baš kao cvet. Ne možemo postojati sami. Možemo samo biti IZMEĐU. Ja je sačinjeno isto od ne-Ja elemenata: Sunca, roditelja, predaka… Ako shvatite prirodu, kako opstaje i funkcioniše, onda vam je jasno da u ozbiljnom odnosu nema JA, niti separacije sebe od drugog. Njegova sreća je tvoja sreća. Tvoja patnja je njegova patnja. Ne možete više reći: “to je tvoj problem.” Ako negujemo ovakav ugao posmatranja, onda ćemo i govoriti i ponašati se, delati… drugačije. To, samo po sebi, može olakšati mnogo patnje...”

Ono što je najbitnije, a što Tič Nat Han naglašava ponajviše:

“Da bismo znali kako da volimo nekoga, moramo prvo da ga razumemo. Da bismo ga razumeli, moramo prvo da ga saslušamo. U suprotnom, ako volimo bez umeća KAKO, povređujemo ljude koje volimo… Razumeti nečiju patnju je najlepši poklon koji možemo pokloniti drugome. Ovo je umetnost. Ako ne razumemo korenje njegove patnje, ne možemo pomoći, kao što doktor ne može izlečiti pacijenta ukoliko ne zna uzrok bolesti. Morate razumeti uzrok patnje vase voljene osobe, u cilju da joj pomognete i donesete olakšanje.

Što više razumemo, to više volimo. Što više volimo – to više razumemo. To su dve strane iste kovanice – iste realnosti. Um ljubavi i um razumevanja je jedno te isto.”

NAPOMENA:

U pitanju su delovi knjige “How to Love”, koje sam sama prevela u malo slobodnijem duhu kako bi, na maternjem nam jeziku, stilski bilo pitkije. Normalno da je zadržana suština, ali prevod nije puko doslovan. Zbog toga (činjenice da nisam profesionalni prevodilac, posebno ne angažovan da prevodi ovu knjigu), kao i činjenice da (koliko sam upoznata) ne postoji knjiga kod nas, posebno ne prevedena, zamolila bih Vas da tekst delite (link-om), ukoliko imate potrebu za time…. da bi i drugi ljudi mogli da pročitaju istu ovu napomenu; da ne bi bilo nekakvih zloupotreba oko copyrights-a i sličnih (meni) problema... Hvala unapred.

Ovim tekstom otvaramo brand new sezonu blogovanja!

(…) (…)

Epoha sveopšte konfuzije na čijem talasu plovimo uporno zagovara ljubav prema sebi (stvarnost demantuje njenom hiperinflacijom), pomalo i pothranjuje narcisoidnost, a paradoksalno nas u kontinuitetu opominje da ne smemo (?) biti to što zaista jesmo – ukoliko nemamo overeni pečat javnog mnjenja na imaginarnom dokumentu! Obilje kontradiktornosti nam se servira svakodnevno, premda umeju da nam promiču ispred nosa. Uostalom, da je tako pokazuje sam život činjenicom da kolektivno nikad frustriraniji sobom, te i međusobno, ne bejasmo! Ni silne nule na računu, burme na prstima, IG prepun fotografija sa putovanja... i ostali „dokazi“ da ste prošli prijemni da valjate nečemu pod kosmičkim svodom – ne pomažu! No, tako to i biva kada, da parafraziram Smita, kupujemo stvari koje ne možemo da priuštimo, novcem koji nemamo, da bismo impresionirali one koji nam se ne dopadaju, koje ne cenimo, pljujemo... {ne kaže se zalud da su nam „hejteri“ najverniji „fanovi“}.

Magazini i mediji nam diktiraju must have aksesoare; guše nas sa {varijabilnim} dimenzijama i oblicima grudi, nosa, usana... koje je nekakvo „kompetentno“ NN lice postavilo kao „haute couture“ {ove/one} sezone. Mi se zanesemo u besomučnom pokušaju da štikliramo sve stavke na to do listi od kojih „zavisi“ naša sreća, te smetnemo sa uma da su, recimo, stare holivudske dive, poput Džen Harlou, tridesetih godina 20. veka furale nedostatak obrva, tj. iscrtavale najtanju liniju u obliku mesečevog srpa. To, trenutno (!) demode, ih nije sprečilo da nađu kakvog dobrog baju... ali sa druge strane nije ni pomoglo svima da ga pronađu sa tadašnjom IN fasadom! Naravno, sve bi bilo lepo i skroz u redu da smo mi, kao konzumenti svega navedenog, uspeli za početak da savladamo svoj JMBG; da sve što nam se poručuje i nudi radimo isključivo iz najličnije {iskrene} želje i zbog sebe – a ne trač partije očajnih domaćica iz zgrade. Razlika je enormna! Da li trljamo bršljan svakog bogovetnog dana da bi celilut nestao jer užasava NAS, ili to činimo da nas partner ne bi ostavio zbog istog? Najnoviji iPhone na stolu napucanog kafića, koji će videti nepoznati i nebitni vam ljudi, ne menja činjenicu da vam je frižider prazan {treba isplatiti silne rate za to čudo od telefona}, iako dotični očevici misle da živite u glamuru. Šta imate konkretno od njihove potencijalne zavisti, u neznanju i na blic? Suprug prestao da vas vara zbog toga? Šta biste tek radili da ste u belome svetu gde je famozna marka posed gotovo svakoga? Prst na čelo, iskren odgovor.

Sa druge strane, razni life-vodiči, koji rastu kao hibridne pečurke nakon kiše, sapliću nas na svakom ćošku sa INSTANT savetima: kako da budemo i posedujemo apsolutno sve što zamislimo, kao i obećanjem da to zaista možemo... ove sekunde! Poneko nas čak i izgrdi na kvarno jer ne umemo taj prost pasulj da skuvamo, ili krajnje nesvesno izazove dodatni osećaj očaja i krivice u nama, jer smo i dalje u shitty okolnostima. Malo li je što sebe, svoje sposobnosti i kvalitete, umemo da unižavamo i bespotrebno? Gde piše da nije prirodno da plačete, dok vam krokodilske suze same lete niz obraze jer ste se našli na sahrani svog najboljeg prijatelja? Šta ćemo sa onim potisnutim emocijama koje mogu da izazovu kvržicu na dojci? Ne odmah, al’ jednog dana... zavisi koliko đubreta je gurnuto pod tepih. Logično: nakon silnog truda i isprobavanja svih „spoljnjih“ metoda – padnete u pasivnu, još dublju, depresiju. Rešenje jeste u unutrašnjoj metodi, ali to je već staza gde ima i šiblja koje će poderati kolena...

Kada sve sumiramo i ozbiljno razmotrimo, dođemo do jednostavnog zaključka: preturili smo se na milu nam planetu Zemlju sa misijom da ispunjavamo koječije i kojekakve kriterijume, vrlo promenljive, a sve zarad dobijanja potvrda od strane drugih o „sopstvenoj“ nam vrednosti. O njoj danas govorimo zbog aktuelnih julskih tranzita.

Opozicija Saturna i Sunca (← link do prethodnog teksta) nam je udarila na najslabije tačke, ojadila nam samopouzdanje i samopoštovanje, rekla nam: NE, ne može! Ipak, Kosmos uvek nudi i rešenje, govori nam KAKO može! Normalno, prvo utvrdimo problem, te ga rešavamo.

samoprihvatanje, samopouzdanje, samopostovanje

REŠENJE

Da biste se bolje osećali, na pragmatičan način, sve što treba da učinite {premda je to i najveći POSAO}, i što doslovno može apsolutno svako, jeste da naprosto prihvatite sami sebe. Tek nakon tog „jezivog“ koraka, slede korekture svega što je neophodno – menjate štošta, gradite samopouzdanje, jačate samopoštovanje... sa čime se pokreće lanac brojnih promena u konkretnom životu. Jedino je tako i opravdano očekivati prihvatanje od strane drugih – koji su takođe sami sebe prihvatili. To su dva osnovna uslova. Sličnosti se privlače. Ne nasedajte na ustaljenu frazu o suprotnostima. I kada deluje da je tako – NIJE, kada se dublje sagleda koncept ogledala. Ako sam ucveljena Venera, naravno da ću da privučem ucveljenog Marsa, premda može spolja izgledati „snažno“. Naše ucveljenosti ne moraju biti identične, ali su nam zajednička baza. Ako ste voljni da rastete, ne možete to pored osobe koja to ne želi, ne ume ili vas naprosto sputava. Takođe, ne morate tu da pravite kompromis, ako uopšte želite da budete srećni. Nesrećni zasigurno nećete ni drugome doneti ništa dobro. Čak i da uspete, biće nedovoljno, koliko biste zapravo mogli pružiti.

Plašite se osuda, odbacivanja, uvreda? Apsolutno sve to možete tumačiti samo kao sugestije: za prihvatiti ili odbaciti. Onaj koji to sprovodi nad vama, neka nastavi, jer ima pravo da to čini. Nigde ne piše da ne sme. Nigde ne piše ni da VI nemate pravo da okrenete glavu u drugom smeru, te sve što čujete na levo uho – prosledite kroz desno, a da vas nije ni najmanje okrznulo. Setimo se i Aristotela koji nas opomenu da postoji samo jedan način da izbegnemo kritiku, a to je da: ne radimo ništa, ne govorimo ništa i jednostavno budemo: NIŠTA! Naravno da nikom nije prijatna kritika, niti je svakome mrav – slon. Da li imate u vidu i KO vam je upućuje? Bezbroj puta smo se svi našli u situaciji da nas unižava osoba koja nam nije ni do nožnog palca {što jeste tipično baš za takve persone} i iako to znamo – dopustimo joj da uspešno sprovede svoj cilj. Zato što iznutra nesvesno i subjektivno osećamo da je u pravu, dok razum govori da nije. No, čantramo i bacamo drvlje i kamenje na homo neanderthalensisa koji nam je pomerio sve organe u telu. Zapitajte se onda zašto je uspeo tome. Verujete SAMI da ste homo habilis!

Ne znači da je uvek drugi u pravu, a ni da ste vi. Neka bude da jeste. Ako znate da ste rekli istinu biće vam žao što vam drugi ne veruju, jer zasigurno je govorite iz dobre namere, da sprečite još poginulih od masakra tuđe laži... boli vas što ne uspevate u misiji. No, skepsa i nepoverenje drugih ni najmanje NE utiču na činjenicu da jeste bili iskreni, niti utiču na samu istinu po sebi, koja je najnenametljivija dama. Stoga, da li ćete početi da se osećate kao lažov jer deset ljudi tako kaže? Nećete. Postoje i profesionalni lažovi, pa ih nešto baš i ne potresa ta činjenica, zar ne. Javni lopovi, piše se o njima po žutoj štampi, mirno spavaju „pravedničkim“ snom. Kako – ne znam, ali je tako. Ljudi sa Daning-Krugerovim sindromom? Šta god mi mislili o njima, njih lično to ne dotiče; imaju kognitivni poremećaj, te nisu u stanju ni da sagledaju svoje greške, što ih ne sprečava da se osećaju superiorno po pitanju onog u šta se nimalo ne razumeju. Kad je već tako – UGLEDAJTE se na njih – u KORISNE SVRHE. Ako oni cene sebe, što vi ne biste mogli sa daleko većim potencijalima?

Vaša unutrašnja vrednost, kakva god da je, isključivo zavisi od vaše odluke da je posedujete. Možete da budete siromašni, ružni, izvrgnuti ruglu sa svih strana... i uprkos svemu {što vam i drugi pripisuju kao vrednost} – da se SAMI osećate vrednima {iznutra} više nego bilo koja holivudska ličnost, koju svi obožavaju, koja briše guzu dolarima, šeta sa najboljim frajerima... Ko god da ste, kakav god život vodili, kako god izgledali – kad legnete uveče u krevet, ležete sami sa svojim strahovima, sumnjama, patnjama... Da li to neko zna ili uspešno prikrivate, posve je nebitno. Ne menja činjenicu da je sve to i dalje prisutno.

Kad se nauči reći NE, ništa se ne trpi u nedogled. No, dokle god postoji otpor prema trenutnoj realnosti – rešenja biti neće, šta god radili izokola... o čemu pričah u „uvertiri“. Ništa nema smisla ako se MI ne napregnemo da izgletujemo sebe iznutra što zaista, nevezano za ovaj ili onaj aspekt, MOŽEMO uvek. Nije mali posao na kom se neće posrnuti bezbroj puta, ali nedovršeni su samo oni poslovi koji nikad nisu ni započeti. Imate mnogo više snage nego što mislite! Znate li da kad bi se odmotao naš DNK imali bismo oko 17 karti do Plutona i nazad? Nije li to fascinantno?

samoprihvatanje, samopostovanje, samopouzdanje

Hteli biste da promenite karijeru, ali vam roditelji od po 70-80 godina ne daju pristanak, podršku? Mogu do sutra ujutru da vam čantraju, da vas zasigurno nerviraju, ali ipak VI JESTE SLOBODNO BIĆE – nisu vam oni objektivna blokada na putu do zacrtanog cilja, nego vas izjeda crv sumnje da nećete uspeti, da će nešto krenuti po zlu. Roditeljska nepodrška je odličan alibi. Posle izvesnog vremena, svalite im krivicu: „zbog vas nisam to uradio/la i vidi gde sam sada?“ Iako su vam postavljali kozliće, otežavali sve, potezali kojekakve manipulativne taktike, uslovljavanja... NISTE ničije robovlasništvo, niti nezaštićeno dete koje je prepušteno na milost i nemilost drugima. Naprosto niste imali hrabrosti da se zauzmete za sebe, da rizikujete, te i proverite {vremenom} gde biste zaista bili da jeste učinili to što htedoste. Možda su roditelji bili u pravu, ali i to biste proverili. Ovako, kajete se na tenane. Poslušni smo iz ljubavi. Pokorni iz straha. Ne zaboravite i na taj detalj.

Ako popijete sočnu uvredu, na konto bilo čega, jasno vam je i odakle je potekla – iz tuđe frustracije. Ono što osoba A kaže o osobi B, više govori o osobi A nego o osobi B. Šta reče Tolstoj? „Duboka reka neće se zamutiti ako u nju baciš kamen. Tako je i sa čovekom: ako se ljuti zbog uvreda, onda on nije reka, već bara“. Hitler je bio diktator, ali opasno frustriran kao jedinka za sebe sa više disfunkcija polnog organa. Je li klanje ljudi izlečilo taj problem? Ne. Kad je to jasno, baš vas briga da li će neko vaše ćutanje ili nedostatak reakcije na uvredu okarakterisati kao slabost. Znate da NISTE slabi i tu se sve završava – ne treba vam potvrda od slabića. Citiraću vam i deo iz jednog akatista: „Razum od Boga podaren ti, u prividnom bezumlju sakrila si; u metežnosti velikog grada kao pustinjak živela si, molitve svoje neprestano Bogu uznoseći... Rečiti govornici ne behu kadri razumeti da si ti bezumljem svojim bezumlje sveta ovoga razobličila, i nemoći svojom jake i mudre posramila...“

Bez obzira koliko nas drugi i poštovali, cenili zbog koristi {ma kog tipa} koje imaju od nas, time nam pružaju, kako kaže Robert Hartman, ekstrinzičnu vrednost – vrednost koju mi predstavljamo za njih. Ja vidim svoju lepotu u Tebi – reče nam divni Rumi. Drugi nam ne mogu, voleći nas, dati intrinzičnu vrednost – koji mi predstavljamo za sebe. Ona postoji sama za sebe. Vi ste njen glavni i odgovorni urednik; osećate se dobrim ili zaslužnim zato što VI smatrate da ste takvi, ne zato što vam bilo ko daje tu potvrdu. Ne ulazimo sada u ispravnost toga. Naglašavamo samo da na nju ne utiče ničija pohvala niti uvreda. Nikakav uspeh ili neuspeh. Tako bar kaže ćitap stručnih lica.

Zato: sticanje tuđe ljubavi, poštovanja, naklonosti (...) ne mešajte sa svojom ličnom vrednošću. To je samo deo vrednosti koju dobijate iz spoljašnjeg sveta, a on ima svoje lične kriterijume. Vrednujem pamet, vi ste pametni, pripisujem vam tu vrednost jer je JA smatram vrednošću. Možda ne i VI sami. Zato ni komplimenti nekad nemaju vajde. Najbitnije je da razlučite ove dve „kategorije“ vrednosti i da ih ne izjednačavate. Samo tako i slabi preterana želja za tuđim priznanjem, ljubavlju, aplauzom, komplimentom... što ume da se izazove ozbiljne probleme. Vremenom ćete primetiti da se lakše DIŠE, da je lakše prihvatiti sebe, a i samu stvarnost u kojoj ste, ma koliko teška bila.

licna vrednost, samopouzdanje, samoprihvatanje

Nemate ljubav za kojom silno vapite? Ta ne možete je stvoriti nasilno! A zašto smo toliko i opsednuti tim nedostatkom? Iako je prirodna potreba svakog čoveka, ako je opsesija – nezdrava je. Neretko je u poleđini toga želja da njom nahranimo svoju unutrašnju vrednost, koju možemo posedovati i bez te ljubavi. Kada i to uvidite, ne pristajete na bofl emocije i pseudo odnose kojima pridodajete nepostojeće dimenzije. Bez kajanja ćete odgurnuti deset udvarača, jer naprosto znate da oni zaista nisu za vas, niti su vam neophodni kao injekcija samopouzdanja. Čekate pravog, kog ćete i sami VOLETI. Nije sva sreća u primanju. Naprotiv. Samoća ne boli samo ako možete biti sami sa sobom u miru. A to upravo i znači da ste prihvatili sebe, nije vam neugodno u sopstvenom društvu (niste usamljeni). Jedino tada neće ni drugima biti u vašem.

Međutim, ima još jedna bitna stvar na koju psiholozi skreću pažnju. Čim krenemo da mislimo u terminima lične vrednosti, automatski razmišljamo i o terminima lične bezvrednosti. Na primer: ako kao svoju vrednost postavim kreativnost – ona ne može baš postojati u kontinuitetu, niti biti na najvišem nivou. Mogu da ustanem na levu nogu, da se razbolim... nešto će uticati već na njen deficit. Mogla bih siliti sebe da je kako znam i umem IZVUČEM napolje iz sebe, ali kako neće pa neće – eto mi frustracije. Osetiću se bezvrednom samo zato što sam kreativnost SAMA vezala za svoj lični kvalitet, koji meni daje osećaj da vredim. Vi biste postavili nešto drugo na svoj pijedestal. Tu vidimo koliko se razlikujemo, jer moj problem – vama je smejurija; meni – vaš.
Intrinzična vrednost je kantovska rabota, nedefisan pojam, zato nije mudro preterano pokušavati da je definišemo. Svodi se na elementarnost: živi ste, postojite, imate svoju svrhu. Ne zaboravimo: šta god da smo, kakvi god da smo, smrt „poklonu u zube ne gleda“. Život koji nam je dat jeste naša najveća vrednost. Čim smo ga dobili na raspolaganje – zaslužili smo ga. To je dovoljno da pothrani unutrašnju vrednost.

Ovo nipošto ne podrazumeva da ne treba da radimo na sebi, korigujemo svoje mane, saslušamo tuđe mišljenje, savet... Jednostavno, kada razdvojimo unutrašnju od spoljašnje vrednosti, lakše nam je da konačno sebe PRIHVATIMO. To je poenta cele priče i to je baza – prvi korak u svakoj vrsti self helpa. Samopouzdanje i samopoštovanje su nešto drugo, lestvica iznad koju mnogi nikad ni ne dosegnu. Samoprihvatanje {prvi korak} može dostići svako, ako odluči. Bar tako kažu stručni psiholozi racionalno-emotivne terapije sa mnoštvom izlečenih pacijenata iza sebe. Probajte, možda se prijatno iznenadite pragmatičnim vortexima!

licna vrednost, samopouzdanje, samopostovanje

with love,

Cat

Subscribe to: Posts ( Atom )

Konjunkcija Plutona, Cerere i Meseca: Svaka majka nosi u sebi svoju kćerku, a svaka kćerka svoju majku

JUPITER U JARCU {2. decembar 2019 – 19. decembar 2020.}. Lunarna eklipsa u Raku {horoskop januar 2020.}

Birajte čiji biste kostim da nosite na ovoj katarzičnoj pozorišnoj sceni, pod prigušenim svetlima. Premda, poželjno je imati sva tri ključna elementa, koja u sebi nose Sizif, Kiklop i Kaliban (i mnogi drugi, mitologija je raskošna u svom beskraju, i neverovatno intrigantna).

“Ono što ne možeš da razumeš – ne možeš ni da voliš!”

Šta nam poručuje ovaj devedesettrogodišnji mudrac?

Što više razumemo, to više volimo. Što više volimo – to više razumemo. To su dve strane iste kovanice – iste realnosti. Um ljubavi i um razumevanja je jedno te isto.”

SATURN-SUNCE: Zbog čega želiš da budeš prihvaćen/a, kada sebe svojom voljom odbacuješ?

Opozicija Saturna i Sunca (← link do prethodnog teksta) nam je udarila na najslabije tačke, ojadila nam samopouzdanje i samopoštovanje, rekla nam: NE, ne može! Ipak, Kosmos uvek nudi i rešenje, govori nam KAKO može! Normalno, prvo utvrdimo problem, te ga rešavamo.

Rastko Petrović

CONTACT ↷

PSIHOTERAPIJA & ASTROHEALING

*

Konjunkcija Plutona, Cerere i Meseca: Svaka majka nosi u sebi svoju kćerku, a svaka kćerka svoju majku

JUPITER U JARCU {2. decembar 2019 – 19. decembar 2020.}. Lunarna eklipsa u Raku {horoskop januar 2020.}

Birajte čiji biste kostim da nosite na ovoj katarzičnoj pozorišnoj sceni, pod prigušenim svetlima. Premda, poželjno je imati sva tri ključna elementa, koja u sebi nose Sizif, Kiklop i Kaliban (i mnogi drugi, mitologija je raskošna u svom beskraju, i neverovatno intrigantna).

“Ono što ne možeš da razumeš – ne možeš ni da voliš!”

Šta nam poručuje ovaj devedesettrogodišnji mudrac?

Što više razumemo, to više volimo. Što više volimo – to više razumemo. To su dve strane iste kovanice – iste realnosti. Um ljubavi i um razumevanja je jedno te isto.”

SATURN-SUNCE: Zbog čega želiš da budeš prihvaćen/a, kada sebe svojom voljom odbacuješ?

Opozicija Saturna i Sunca (← link do prethodnog teksta) nam je udarila na najslabije tačke, ojadila nam samopouzdanje i samopoštovanje, rekla nam: NE, ne može! Ipak, Kosmos uvek nudi i rešenje, govori nam KAKO može! Normalno, prvo utvrdimo problem, te ga rešavamo.

Jung

Blog Archive

SEARCH

Miloš Crnjanski

Danilo Kiš

Rastko Petrović

CONTACT ↷

PSIHOTERAPIJA & ASTROHEALING

*