Cerera, Mesec, Pluton, astrologija i psihologija

Eugenia Loli

Kao prva asocijacija za plutonski pun Mesec u Jarcu (9. jul, 05:06:31h) nametnula mi se „Jesenja Sonata“, film o kompleksnom odnosu majke i kćerke. Najpre dijalog (suočavanje) između Liv Ulman (uloga kćerke) i Ingrid Bergman (uloga majke):

„A mother and a daughter, what a terrible combination of feelings and confusion and destruction. Everything is possible and is done in the name of love and solicitude. The mother’s injuries are to be handed down to the daughter. The mother’s failures are to be paid for by the daughter. The mother’s unhappiness is to be the daughter’s unhappiness. It’s as if the umbilical cord had never been cut. Is it so? Is the daughter’s misfortune the mother’s triumphs? Is my grief your secret pleasure?“ – Evin (Liv Ulman) monolog

Duševna kolonoskopija preti milom ili silom, a vaseljenska doktorska ordinacija kaže da je trenutak da se ukloni „tumor“ (auto/destruktivne emocije) sa vitalnih organa, pre galopirajućih „metastaza“. Kao i u svakom začetku lečenja, bolovi su neizbežni. Pijete gadan sirup od luka, al’ morate – kašalj uguši... bez kmečanja pred prvom injekcijom istine! Njeno obelodanjivanje je tu kako bi nas provelo kroz suočavanje sa glibom, svih vrsta, a time nas upravo i inspirisalo da ga odstranimo. Najpre U sebi. Životne ćelije se moraju detoksikovati, ako ste voljni da vas obslužuju još dugo. Uostalom, stalno nam govore da je stres okidač raznih bolesti, no prema brojnim istraživanjima lekara, psihijatara i psihologa... primarno onaj koji je u strogoj korelaciji sa emocijama i emotivnim disbalansom. Još je Vilijam Džejms u svojoj revolucionarnoj teoriji iz davne 1884. govorio o uticaju psihološko-emotivnih trauma na zdravlje. Prema drugim studijama primećeno je da se, recimo, depresivnost umanjuje kada postoje fizičke tegobe nekog tipa, što je zanimljivo. Zdrav spolja nije nužno zdrav iznutra. Kad već spominjem bolesti, ako postoji predispozicija nasleđa određene – postoji predispozicija nasleđa same traume koja je nju (kao uzrok) prvobitno izazvala, ko zna na kom kolenu. Nije sve u lično stečenim traumama već i transgeneracijskim, koje pulsiraju u našim ćelijama. Tema nam je vrlo složena.

Pun Mesec u Jarcu, konjunkcija Meseca i Plutona, astropsihologija

Bilo da ste muško ili žensko, dok se sa majkom „ne pomirite“, kakva god da je ona (ili je bila), kakav god sukob (direkni ili prećutni) da imate, nećete biti emotivno ispunjeni u partnerskom odnosu. A tim činom najverovatnije pravite (umesto majke) primirje sa bakom... ili askurđele sa kurđunom. Zavisi ko je pre vas praktikovao opraštanje, te i koliko zapravo posla imate. Zadržaćemo se na najličnijem. Svaljivanje krivice zaista nema konstruktivnu svrhu, koliko god da vas je neko oštetio. Prvo tu žabu morate da progutate.

Jung (konjunkcija Meseca-Plutona u Biku) jeste bio u pravu kada je rekao da svaka majka nosi u sebi svoju kćerku, a svaka kćerka svoju majku. Koliko god da su one „spolja“ drugačije, samo prividno jesu. U srži: NE. Znamo i da su ekstremi (Pluton) uglavnom dve strane iste kovanice. Ugušeno dete (osoba) može krajnje podsvesnim mehanizmom da privlači nestabilnog partnera, sa kojim je teško uspostaviti bilo kakvo intimnije vezivanje, iako ga želi u svesnom delu psihe (u nesvesnom NE, jer ne želi gušenje koje je proživljeno u okviru doma); ili naprosto podražava koncept: guši ili privlači ugušivače (možda ogledalo majke?). Stoga, kako imamo pupčanu vrpcu između majke i kćerke, imamo je i između oca (čukundede, kurđupa, parđupana....) i modela partnera. U astrologiji je tako oduvek, a srećom i nauka se upregla da doprinese potvrdama.

Za početak se treba pozabaviti vlastitom najdaljom prošlošću: periodom do porodilišta i periodom od porodilišta do okvirno 7. godine života. Emotivne traume koje tada nastaju (ako nastanu) su one koje imaju najveću moć zakona privlačenja: dramatičnih iskustava tokom života (retraumatizacija, pokušaj da na taj način izbiju na površinu, kako bi bile osvešćene i procesuirane). Ljubav zaista na usta ulazi – samo što tu misao treba dublje protumačiti. O tome nam dosta govori CERERA (mnogo ličnije i od Meseca, a Mesec u Biku je njen "roditelj" u astrologiji).

Hranu smo prvu fiksirali za primanje ljubavi i prihvatanje, od trenutka kada je majka počela da nas hrani svojom krvlju, ali i mislima, emocijama, unutrašnjim previranjima! Fetus nije činio ništa da zaradi hranu – za njega: ljubav. To ume kasnije da vodi brojnim oblicima uslovljavanja koja, ako se otrgnu kontroli, mogu postati veoma pogubna i odražavati se na raznim nivoima u životu odrasle jedinke (nekada: deteta).

Kada se beba rodi i sisa, ona kroz mleko uspostavlja i svoju prvu emocionalnu vezu (o tome nam kompleksnije otkriva postavka Cerere), a majka je uverava da to (mleko-ljubav) zaslužuje bezuslovno. Time joj stvara inicijalni osećaj emotivne sigurnosti i lične vrednosti. Ovo je idealan slučaj, pravog „blagostanja“, no redak u praksi. Ni postporođajne depresije nisu nešto što nasumično pogađa pojedine žene, kao i sama neplodnost. Ako majka ima (podsvesne ili čak svesne) otpore prema dojenju (koji mogu izazvati i sam nedostatak mleka, problematika i toga može biti vrlo kompleksnija), prolazi kroz frustracije i patnje (lično joj se nešto loše dešava u tom periodu, na nekom životnom planu) – beba to isto oseća, ali i prihvata kao nešto vlastito (što nije, niti majka to želi doslovno preneti) – sa čime se kasnije u životu krajnje nesvesno identifikuje. Da li se toga sećamo? NE.

Danas nije nikakva novina da podložnost depresiji ili anksioznim poremećajima deteta znatno rastu ukoliko je trudnica bila izložena stresu (na kog tipa). Intimni (unutrašnji) život majke, kao jedne žene i individue tokom/nakon trudnoće, je od ogromne važnosti za sreću deteta (jednog dana: zrele ličnosti). Pozadina onog što smo upijali tokom boravka u stomaku može biti različita. Imamo neželjenu (ili prinudnu) decu koja znaju da to jesu, ali i onu koja ne znaju, no podjednako i jedni i drugi prolaze kroz isti osećaj nedostatka majčine ljubavi (refleksija je najčešće u emotivnim odnosima, međuljudskim itd.), pritom: (dugo) nesvesni da ga nose u sebi, kao vrlo potisnutog sadržaja u srži svog bića. Nije nužno da će nam biti uskraćivana briga, pažnja, ljubav kada dođemo na ovaj svet, kasnije tokom odrastanja. Uostalom, to radimo i iz stečene navike, kao i sa svojim partnerima, zar ne.

Pre nego što nastavimo dalje: imajmo odmah u vidu da je majka bila nekada beba u bakinom stomaku. Nije ona začetak „problema“, premda ponekad ume da ga dodatno zakomplikuje usled bežanja od suočavanja sa samom sobom. Mi imamo dužnost da jedni druge oslobađamo tereta predaka, ali to uglavnom ne radimo, te se obruši na prvi najjači kosmički stub (u porodici), koji ima da kopa u crnom rudniku samo tako.

Faza odrastanja do okvirno 7. godine je podjednako kritična (tada smo dosta pod uticajem Cerere). Izloženi smo plimama i osekama najdublje podsvesti, brojnim uticajima iz okruženja, te smo i najprijemčljiviji stvaranju emotivnih trauma raznih vrsta. Upijamo sve kao sunđeri, intuitivno, no ne razumemo i ne umemo da procesuiramo sadržaj. Stoga potiskujemo traumu, a ona može biti zaista bilo šta (možda bismo se danas smejali tome, jer imamo 30 godina). Ubrzo je u potpunosti zaboravljamo, POTISKUJEMO, što ne menja činjenicu da je i dalje prisutna u nama kao odraslim jedinkama, vreba nas na svakom ćošku, pokušava da IZBIJE te kreira razne scenarije u maniru životnih giga drama (one su kao help na putu). Možda se uopšte ne sećamo dešavanja iz druge godine života iako smo učestvovali u njemu, ali baš je TO krucijalan momenat stvaranja nečeg traumatičnog za nas, sa čime se danas borimo. Osvešćujemo to kroz ljude, kojekakve situacije, razna neprijatna, frustrirajuća, bolna iskustva. Često nam ništa nije ni jasno... jer „šta sam Bogu zgrešio/la?“

Boginja Cerera, veoma važna i odgovorna za našu sudbinu u stomaku, ali i period do okvirno 7. godine, govori nam između ostalog i o smrti (naročito ako je u aspektu sa Plutonom): kako se nosimo sa gubitkom (čega god se isti ticao, nematerijalnim ili konkretnim) tj. njegovim patologijama. Postoji bezbroj primera da kada imamo Mesec-Cerera-Pluton tešku kombinaciju (slučaj našeg punog Meseca) imamo i trudnicu u crnjini: bilo da je izgubila nekog u porodici (majku, baku...) pre začeća ili tokom trudnoće. Ako ona ne može da iznese gubitak na „normalniji“ način (koliko je to moguće), sama beba dobija u startu životni izazov, a ponekad se i doslovno ponovi isti scenario (ako je naša majka izgubila oca u trudnoći, možda naša trudna kćerka izgubi baku - majčinu majku). Osoba (beba), recimo, može imati morbidan strah od gubitka, sklonost da ga konstruiše unapred, da pokušava na sve moguće načine da mu utekne... i baš zato: isti će je zaskakati na svakom ćošku. Zasigurno sledi suočavanje sa mini „smrtima“ (ne pričamo samo bukvalno) kroz život, da bi se sagledala njihova svrha, razumeli ciklusi umiranja i ponovnog rađanja, te i oslabili majčini otpori (prema gubitku).

Bezbroj ljudi ne ume da otpusti destruktivnu emociju (ma kog tipa), posebno da u dubini duše iskreno oprosti (nebitno kome i za šta tačno) što je veoma važno – ne samo zbog nas, nego i potomstva nam u najavi (kojima tovarimo BREME). Nemamo uvek doslovno imitiranje identiteta roditelja, niti katastrofalne porodične drame (da ne bude zabune). Uzmimo kao primer ljubomoru majke koja je usmerena prema drugim ženama (to može biti i lukavo prikriveno, nikad to nismo primetili konkretno). Kćerka takve majke (kao žene) ne mora tome biti sklona, možda BAŠ naprotiv, ali će privlačiti istu ljubomoru (jer u njenoj je krvi) spolja: kroz druge žene (prijateljice, poznanice...),ili čak muškarce (apsolutno i oni mogu biti ogledalo ženske genetike: Mesec). Saplitaće je ljubomora, unesrećivati na putu... jer jeste pogubna emocija. Samoj majci kao posmatraču te tragedije može biti žao što kćerku snalazi šta snalazi (prirodno je da majku najviše boli patnja deteta), a možda neće razumeti zašto je to tako (šta je moje dete krivo?), kako je potpuno nesvesna da je tome doprinela (ko zna kada). Jednostavno, svaka majka ima moć da sebe oslobodi dela bremena, sa kojim se (čega god se ticao) nikada nije suočila niti izborila, kroz TRUDNOĆU I DETE, tako što će ga „prevaliti“ na kćerkina pleća; ona će odrađivati umesto nje (jednog dana)... no, to ipak postaje njen LIČNI problem, iako je dobijen u amanet. Tako će i majka naučiti koliko je izvesna emocija zapravo pogubna (iako se u praksi ovo retko dešava, pa sve deluje nekad besmisleno), dok bude gledala kako je trpi onaj nedužan. Zato: kada mrzite Milicu ili Milana, mrzite i sebe u najavi (svoje potomstvo).

Da li nužno znamo šta sve obitava u majci ili ocu? Teško. Roditelj ima kontrolu nad svojim ponašanjem i unutrašnjim svetom – pred svima. Ljudi umeju maestralno da prikrivaju mnogo toga i pred najbližima (decenijama), pretežno svi smo tome svedoci, kao što i prilično MALO poznajemo svoje porodično stablo (niko ništa krucijalno da nam kaže o baki, deki, čukundedi...). Preslikavanje je najjednostavnije za sagledati, ali nije najzastupljenije. Kontrol frik nije samo onaj doslovan tip (potpuno predvidiv i kristalno nam jasan), nego i „super kul“ mama – najbolja prijateljica (čak i vaših drugarica), imaginarna devojka/supruga vašeg dečka/supruga (u sve lejere intime neukusno upoznata), vaš IDOL neosvešćeni koji se vrlo moguće (nesvesno) takmiči sa vama kao ženom (ni vi toga možda nećete biti dugo svesni). Rivalstvo između majke i kćerke psiholozima uopšte nije retka pojava, ali se ono retko ispoljava tipično, kao između dve nepoznate žene. Mesec-Pluton-Cerera nam i na to skreću pažnju, ali i na preteranu brigu koja nije uvek briga, već potreba za apsolutnom kontrolom. Na stranu onog nama poznatog, uvek dođe trenutak/situacija gde počnete da primećujete naznake nepoznatog, uklapate puzle... te i shvatate KO je čije ogledalo u vašem ličnom okruženju, a mimo porodice. Apsolutno SVI jesu nečije ogledalce iz našeg rodoslova. To nije uvek jednostavno sagledati. Morate dobro da se napregnete u analiziranju, kao i istraživanju korenja prošlosti.

Kada postoje loši obrasci po pitanju odnosa majke i deteta (sagledavajući ga od same trudnoće) i načina na koje je dete odgajano, dolaze razni kompleksi vezani za: princip vezivanja, bezuslovnu ljubav i prihvatanje, osećaj lične vrednosti (u kontekstu voljenosti), samopoštovanje, patologiju gubitka (smrt, odbijanje, napuštanje, patnja, gnev, osvete, mržnja), privrženost ili odbojnost, kontrolu nad decom ali i doslovno posedima (imovina), deljenje, puštanje i otpuštanje, komplekse u vezama... Potom su tu i problemi vezani za trudnoću, dojenje, ovulaciju; menstruaciju i menopauzu; abortusi, pobačaji... Bulimija, anoreksija i razni poremećaji u metabolizmu idu iz nezdravih emocionalnih veza stvorenih u okviru bazične porodice (akcenat je primarno na relaciji majka-dete). Odrasla osoba sebe može kažnjavati na potpuno nesvesnom nivou i na razne načine. O svemu tome nam dosta govori postavka CERERE, ne samo Meseca.

Međutim, veoma je VAŽNO naglasiti da doživljaj majke kao majke nije identičan kao doživljaj deteta majke. Treba znati i KAKO voleti određenu osobu da bi ona zaista osetila tu ljubav (ne boli), a da bismo to umeli – moramo je prvo RAZUMETI.

astropsihologija, Mesec Pluton konjunkcija, Cerera Pluton konjunkcija

Šta kaže nauka?

Naučne studije su dokazale da nije sve stvar „oponašanja“ uzora. Psihološka trauma iz najranijeg uzrasta (a na nju može uticati i rat) ili baš prenetalna, uslovno rečeno, menja DNK. Traumatično iskustvo koje smo potisnuli u najdublju podsvest ostavlja tkz. epigenetske tragove na genetskom kodu, što utiče i na „ponašanje“ pojedinih gena. Mozak agresivnog čoveka nije identičan kao mozak neagresivnog čoveka.

Mnogo istraživanja je rađeno, najpre eksperimentalnih na glodarima (premda postoje i nehumanija: na deci). Mužjaci su prvo istraumatizovani (odgajani u agresivnoj atmosferi), potom su ih (kao odrasle) zbog oplodnje spojili sa ženkama – prema kojima su ispoljili agresiju. Ženka je odmah izolovana. Potomci, iako su živeli u neagresivnom okruženju (nisu ni videli svog biološkog oca), kada su polno sazreli – identično agresivno su se ponašali prema svojim ženkama. Sama ženka (majka) kao partnerka agresivnog mužjaka, pokazala je drugačije ponašanje nego ženka koja ga nije imala. Doživela je promene unutar sebe, te sama uticala na odrastanje svoje bebe podjednako kao i otac. Tako je i sa ljudima.

Zato: ako postoji porodično nasilje, ma kog oblika (mentalna/emotivna tortura, fizičkog oblika itd.), ogromne su šanse da se obrazac ponavlja, ne samo zbog imitacije uzora: otac nasilnik – sin nasilnik, ili partner (ako govorimo o ženi čiji je otac nasilnik). Ako je otac pretrpeo traume u detinjstvu (ili bio na ratištu, u logoru... ili pak njegov otac, naš deda), zasigurno da prenosi epigenetske promene na dete, iako ne mora nužno ispoljiti agresiju, ili ne na direktan način, ne na svoje dete... međutim, to ne znači da neće neko to učiniti u daljem POTOMSTVU. Ponekad naprosto postoji „preskakanje“ nekog kolena. No, to što naš čukundeda nije više živ, ili mu ni ne znamo ime, ne menja stvar da je u nama, sa svim svojim NEREŠENIM traumama koje pulsiraju u našoj krvi. Samo je pitanje kada će biti pritisnut okidač.

Jasno vam je da sami SADA, i kao roditelj i kao neroditelj, utičete na strukturu svog DNK (sa svim svojim emocijama koje uzgajate upravo ove sekunde) – možete to činiti POZITIVNO ili NEGATIVNO. Presecanje dugo ponavljanjenog obrasca jeste teško, obično su ogromna iskušenja prisutna kada se odjednom pojavljuje neko ko suočava i pokojne nam pretke sa onim od čega bežaše u zemaljskim im životima. Ponekad njihove duše nisu umirene i delom lutaju, ne idu baš odmah natrag „kući“, spremajući se za novu avanturu (ili popravni ispit). To bi vam opet šaman naširoko pojasnio. A nije ni retkost da se dva ratna neprijatelja sastanu kao ljubavnici, ako smo to Gore odlučili (prethodni tekst).

mesec pluton konjunkcija, tranziti plutona i meseca

Da li treba kriviti? NE.

Isti problem koji imate „zbog“ nekog u rodoslovu, možete sami isprojektovati na svoje potomstvo, zakomplikovati sve dodatno. Ako vi imate hrabrosti da se suočite sa svojom, recimo, sebičnošću i da je korigujete, ne znači da je svako ima, ume itd. Svakom je svoj problem najveći. A možda vi PRVI presecate obrazac tog ponašanja, koji se ko zna koliko dugo prenosio, baš zato što ste uvideli na „lošem primeru“ da je to neophodno, da je rešenje u suprotnom pravcu – na čemu isto treba biti ZAHVALAN (učenje na pogrešnom modelu, kao konstruktivno). Probajte da se izmestite iz svog ležišta i sagledate nešto iz TUĐE kože, i dalje imajući u vidu da ni vaš roditelj nije PRVI pokrenuo lanac. Koren je isti, manifestacije uzroka su drugačije, čak i kada deluje da nema dodirnih tačaka. Privid. Zato morate tražiti UNAZAD odgovore.

Rešenje?

„Što više razumemo, to više volimo.
Što više volimo – to više razumemo. To su dve strane iste kovanice – iste realnosti. Um ljubavi i um razumevanja jedno je te isto.“

Kada razumemo i volimo, naš duh ne vidi ništa da kritikuje niti zamera. Praštanje dolazi sasvim spontano i odvija sve čvorove!

with love,

Cat

***

EDIT:

Ovo je fundamentalna priča o konjunkciji Meseca-Plutona-Cerere u Jarcu. TRENUTNO (7. novembar 2024., do sutra , 8. novembra, okvirno do 14h) imamo istu kombo na nebu (precizno, egzaktna konjunkcija Meseca i Plutona na 29* je u 23:38h). Iako je to sada prolazni tranzit, nekome NIJE. Vrlo je verovatno da neko od vas (nevezano za znak Jarca) natalno ima tešku postavku (ne mora biti ni konjunkcija, kvadrat ili opozicija) Meseca-Plutona-Cerere, ILI tranzitni Pluton (sada na 29* Jarca, potom prelazi u Vodoliju 19. novembra pred kraj dana: 21:40) napada vaš natalni Mesec/Cereru. Akcenat je na kardinalne planete (Mesec, Cereru) na poslednjim stepenima (primarno 29:, to je egzaktno baš): Ovna, Raka, Vage, Jarca, ali i na POČETAK fiksnih stepena: Bika, Lava, Škorpije, Vodolije (primarno kada Pluton zvanično pređe u Vodoliju, a veoma je SPOR, te dugo drži svoj uticaj). Iako ne znam vaše lične natalne karte, ovo bi moglo nekome od vas da posluži (na astro.com ili astro-seek ubacite svoje podatke, videćete gde vam je postavka Meseca, Cerere), barem u sržnom smislu, kako biste razumeli POZADINU konkretnih događaja, koji se mogu ovaplotiti iz ovakvih tranzita Plutona (nimalo jednostavna iskustva, a dug period tranzita). Mnogo tekstova na blogu je i pisano sa tim ciljem, zato i EDITUJEM stari tekst, da znate da je još u službi čovečanstva!