Iako poreklo kintcugija (kintsugi – u doslovnom prevodu: „spajanje zlatom“), poznatog još i kao kincukuroi („popravljanje zlatom“), nije sasvim jasno (datira još od 15. veka), uvek je bilo blisko povezano za čuvenim ceremonijama čaja. Smatra se da je za njegov MANIFEST (prerastao je u životnu filosofiju!) zaslužan japanski feudalni vođa (šogun), Ašikaga Jošimasa, koji je jednom prilikom razbio svoju omiljenu šolju za čaj. Ne htevši da je zavrljači u đubre, poslao ju je na reparaciju u Kinu. No, bio je duboko razočaran kad mu je vraćena, narušene (prvobitne) lepote. Uporan, traga za boljim zanatlijom (nažalost, ne znamo mu ime), koji će se dosetiti MAESTRALNE IDEJE: izlivanja ZLATA u PUKOTINE, tj. oštećenja posude... a time upravo i udariti prve temelje stvaranja jednog sofisticiranog keramičkog stila, koji i dan danas pleni pažnju i inspirše nove generacije da ga neguju. Ubrzo, čuveni kolekcionari počinju namerno da razbijaju dragocenu grnčariju, ne bi li prošla kintcugi metodu, dok čajanke postaju sve popularnije.

Kako se to radilo/radi? Umesto da se koristi običan kamuflaž lepak za polomljene komade, oslanjajući se na „maki“ metodu, koristi se se poseban („uruši“) napravljen od soka drveta, po kom se posipa zlato, srebro ili platina u prahu. Na kraju procesa, čudesni šavovi zlata blistaju u upadljivim pukotinama keramičkih predmeta, dajući jedinstven izgled svakom „popravljenom“ komadu. Ovaj specifičan metod i slavi jedinstvenu ISTORIJU (prošlost) svakog artefakta, tako što naglašava njegove lomove, umesto da ih prikriva! Kintcugi neretko čini restaurirani komad daleko lepšim od originala, revitalizovajući ga novim izgledom i udahnjujući mu drugi život (poput ciklusa umiranja – vaskrsnuća – umiranja – vaskrsnuća...) – NOVU ŠANSU za NOVI POČETAK.

Naravno, nije ostalo zacementirano isključivo u estetici i keramici (naprotiv), nego izmenjenoj životnoj filosofiji – „istorija predmeta“ (kao i bića) mora se očuvati. Sve što je doživeo jeste sastavni deo njega – od njegovog postanja – tako i razbijanje o pod. To ne važi samo za puke predmete, već i NAS. Ne moramo biti „masterpiece“ da bismo posedovali vrednost. Japanci nisu bili zagovornici „plastične hirurgije“, već su i u nesavršenosti, narušenosti, „ružnom“ (...) tražili LEPOTU. Ona ima svoju draž, najpre vas razlikuje od ziliona „posuda“ sa pokretne industrijske trake. Ožiljci koji nam se graviraju na životnom hodočašću (ili bore, sede vlasi, opekotine na koži ili duši, polomljena rebra od neizdrživih patnji ovozemaljskog bitisanja...) podsećaju nas na rane nad kojima smo VOJEVALI, umesto da smo im podlegli sa smrtnim ishodom. Simbolično životno ordenje! Treba se šepuriti malo (skromno) njim! Preduslov? Moramo biti voljni su da prionemo na rad i iskalimo zanat ove drevne veštine restauracije zlatom U SEBI i SVOJIM životima. Japanci to upravo NEGUJU – kao ŽIVOTNU FILOSOFIJU – na prvom mestu PRIHVATANJE mana i nesavršenosti. Njihova estetika poštuje i pohabanost, oronulost, čuva tragove korišćenja predmeta, njihovu biografiju (svega čemu su prisustvovali, predmeti ionako upijaju energiju onih koji ih koriste); ne odbacuje se sve odmah, kao da nikada nije postojalo. 

Kintcugi filosofija se može povezati i sa njihovim čuvenim „konceptima“ (wabi-sabi, mottainai, mushin):

 
1)  WABI-SABI (obožavam!) – od reči wabi („manje je više“) i sabi („pažljiva melanholija“) – što se prvobitno odnosi na prolaznost ovozemaljskih stvari, u korespondenciji sa zadovoljstvom u istom tom što nosi obeležje ove nestalnosti. Takođe, to je poziv da se prihvati i pronađe lepota svuda: u (svojim/tuđim) manama, nesavršenostima, nepotpunosti, asimetriji; promenljivosti, kao i u skromnosti, uvažavanju i dubokom poštovanju Majke Prirode i njenih sila... Wabi-sabi je rođen iz budističkog poimanja tri stadijuma postojanja: o nestalnosti, patnji, i praznini (odsustvu) sopstvene prirode.

 
2) japanskom osećaju „MOTTAINAI“ – izražava žaljenje kada se nešto potroši, dotraje, nije više upotrebljivo... ili kada je nešto vredno ali se ne (i)koristi na pravi način (what a waste! – rekli bi Britanci). Stoga, ovo je ujedno i podstrek za ljude za redukcijom, ponovnim korišćenjem ili bar reciklažom. Ni od čega, napraviti nešto!

  
3) „MUSHIN“ – iako se doslovno može prevesti kao „bezumlje“, govori nam o potpunom postojanju u trenutku, NEVEZIVANJU, smirenosti u turbuletnim, nepredvidim uslovima koje donosi svako vreme – čemu ljudi najčešće i jesu podložni –  grčevito se držeći postojećih, čak i trulih, struktura, jecajući za propalim life garancijama sigurnosti (varijabalan pojam)... posrću, padaju. Svi ti naši lomovi, udarci i razbijanja, ne mogu biti jasnije izraženi u doslovnoj tendenciji koju ima keramičko posuđe. „Mušin“ nas uči najpre PRIHVATANJU PROMENA i sudbine, kao sastavnog deo života. U Japanu je ovo poznato i kao „mono no aware“ – japanski idiom o nestalnosti, nepostojanosti, prolaznosti (stvari), uporedo i o empatiji/saosećajnosti prema tome. Možda se može reći da je to čak i identifikacija sa („stvarima“) izvan SEBE. Zen budistički spisi, pak, to objašnjavaju ne samo kao iskustvo prekida misli, odsustva razmišljanja, nego i odsustvo PRIJANJA, konceptualnu proliferaciju, ponekad i zaglavljenost u samim mislima...

Jesam li pametnije iskoristila rx Merkur/Sunce u Strelcu (Jupiter) u opoziciji sa rx Jupiterom u Blizancima (sa aplicirajućim kvadratom u Ribama)? Napričah se (bolje ovako nego puko abrovisanje i standardni astro klišei), malo da se skine prašina sa drevnih mudrosti i istorije, podele iole korisne informacije (ne samo dezinformacije) koje nekome mogu biti a-ha momenat u parnoj lokomotivi misli, zakuhtaloj, šiba uporedo na dve šine u vazduhu, a iznad okeana! Ponešto smo (možda) i korisno naučili (toga nikad viška). Aspekte možemo oblikovati i ciljano, ne samo robovati im. Ujedno, ovo je i reminder na davno spominjane drevne japanske mudrosti (u daleko kraćem formatu) u vreme kada nam je retrogradna Venera u Ribama trpela pritisak od Saturna (što je opet čeka relativno uskoro) 2017. – i tokom 2025. čeka nas veoma SLIČAN retrogradni hod Venere u OVNU i delom u Ribama (napomenula u jednom od blog postova). Kako god, možda je ovo koincidencija (ne verujem u iste), ali „unapred“ nabasah na divan set šoljica. Kako sam ugledala fotografiju, INSTANT mi je došla asocijacija: KINTCUGI! Verovatno da sam ih tražila – ne bih ih našla! Tako to ume da biva u (mom) životu.

Kako su ulovljene šoljice „imitacija“ kintcugija (mi svakako ne posedujemo tu veštinu, da bismo se artistički igrali sa svojim lomljenim suđem, kako moja majka voli da kaže: krbanjima!), dobar su PODSETNIK na MUDROST istog. Jasno vam je da NE svodi sve na puku umetnost keramike! Jeste da nam Saturn u Ribama sa mizernim Jupiterom u Blizancima (kvadrat) sve više stiska novčanike (premda: opisuje bogate, ko zna na koji način, cicije; previsoke cene za nekvalitet, veštačku inflaciju and so on...) – nisam od onih što vam savetuju uporno, od novembra, da KUPUJETE NEKRETNINE (samo ako ste blesavi!). Sve (u ponudi od posuđa) je drastično povoljnije (skoro DUPLO) nego kod nas, u Srbiji. MOGUĆE je slanje (iz Bosne) i za Srbiju (malo više strpljenja zbog načina slanja i relacije). Po dogovoru – svoje poručila, što savetujem i vama, zbog retro Merkurija sa svojim zafrkancijama, ludim kurirskim službama...  praznici se primiču, valja na vreme, bez kašnjenja, nabaviti originalni POKLON!