(…) (…)

Posle duševnih “odrona” Venere u Strelcu (u drugom dekanatu) u kamenitim Saturnovim predelima (nasukala se poput Titanika na ledenu okeansku stenu), njenog osećanja sputanosti dubokim razočaranjima, strahom od gubitka, istinom sa kojom je suočena nakon ljubavne “kapitulacije” i trovanja onom “bombonjerom” (link: Mlad Mesec u Škorpiji), nastupio je trenutak da se izmučena i ranjena ptica pusti iz kaveza. Ostatak kosmičke ekipe za evakuaciju je pripomogao da se razvale trule drvene rešetke, sa namerom da se osujeti svako osvrtanje unatrag. Kakvo god da je stanje (odnosa) – realno je. Odluka je sprovedena, kao odbacivanje ili prihvatanje. Ptica je napipala svoja krila i shvatila da mora da poleti za sopstveno dobro. Neke nisu – Venera u trećem dekanatu Strelca, svakako NE još uvek (suočavanje je čeka). Strah od visine i niskog pada (rizika, neizvesnosti) je prevagnuo, ali i to je u redu (ipak je njen vladar: retrogradni Jupiter u Blizancima, u svom izgonu, pod pritiskom Saturna u Ribama), kako je učinjen ne/voljan („must do“) izbor. Pojedine su se na prepad sudarile sa „avetima“ iz daleke prošlosti, jer čvorovi i dalje nisu odmršeni, pa je zamućenje prisutno. Neoklasicistička skulptura od hladnog mermera će biti isklesana, svidela se nekome ili ne, u vreme konjunkcije Saturna i Venere (nov ciklus): prva je 19. januar 2025. (egzaktno) na 16*05’ Riba (drugi dekanat može da obriše znoj sa čela). Magla je oko nas, i doslovno od rane zore (9. novembra), kako je Venera u Strelcu (trećeg dekanata – Sunce) u egzkatnom kvadratu sa Neptunom (treći dekanat – Pluton) na 27*21’ (Strelca-Riba). Uticaj je od 4. do 13. novembra. Za natalne Venere, pod Neptunom, dugotrajniji, te iskoristite spisanije. Malobrojni su oni koji imaju imaginaciju za stvarnost, dobacio bi nam Gete iz „groba“.

Zanemarujući isključivo egzaktne aspekte, Venera-Saturn konjunkcija nas prati od 9. januara do 27. januara 2025., potom od 23. marta do 9. maja 2025. (šire gledano, III dekanat na udaru). Valja obratiti pažnju na I kvadrat Venere (Blizanci) i Saturna, u periodu od 27. jula do 5. avgusta (crveni alarmi). PRIMARNO na žetvu (svega početog pod konjunkcijom), tj. opoziciju (kulminacija konjunkcije) Venere-Saturna od 5. do 16. oktobra (egzaktni aspekt je 11. oktobra na 27. Riba-Device); ali i na II kvadrat (završnica vađenja preostalih-previđenih postoperativnih končića) tranzitne Venere (Strelac) i Saturna: 16. decembar – 25. decembar 2025. (egzaktni aspekt je 21. decembra, na 25*37’). Tako da, Neptunov uticaj će značajno popustiti u 2025. ako govorimo o III dekanatu promenljivih Venera, te i naše u Strelcu. 

Pišem vam ovo taksativno da pratite svoju fabulu po poglavljima, posebno vi kojima Neptun pravi oprečne aspekte prema natalnim Venerama (to je dugotrajniji uticaj). Nego, da se mi vratimo na trenutno stanje.

MARS (LAV) U OPOZICIJI SA PLUTONOM (VODOLIJA)

Merkur u Strelcu (izgonu) je već u senci (prvi dekanat: Jupiter), Mars u Lavu (u prvom dekanatu: Sunce) u opoziciji sa Plutonom (treći dekanat: Neptunov). Ukratko: u kružnom smo toku. Interesantno je da u vreme potpuno egzaktnog kvadrata Venere i Neptuna (9. novembar, 14:15h), Neptun je u partilnoj konjunkciji sa Ascedentom (27* Riba), aktivna je sama osa ASC-DESC (Ja vs Ti, međuljudski LIČNI partnerski odnosi). Da ne bismo stalno drvili o ljubavnim fatamorganama, jurenju jednoroga po nebesima i letećim roze prasićima, možemo sve ove nezgodne aspekte đuture, što bi običan narod rekao, sagledati kroz UMETNOST i EDUKACIJU, biti na višem stupnju jedne Venere u Strelcu (i ostalih planeta). Davno sam pisala o njoj, dve su uvek u ponudi: ekstrovertni (zastupljeniji) tip (žurka, žurka) i introvertni (ređi) tip: ona koja se davi u hodnicima biblioteka. MUDRIJE je da sada ispolji tu stranu svoje ličnosti. Da se (pod Neptunom) zamanta fantazijom života u Borhesovom Ukbaru – mističnom, fantastičnom svetu, izmišljenoj zemlji, koja obiluje svim za čime vam duša vapi, nego da kao obezglavljena trči pod točkove na autoputu (putovanja, tulumi, pentranje po lestvicama magle...  NE, tu vrebaju opasnosti i zbog njenog trenutnog vladara: rx Jupitera u Blizancima, ali i namćorastog nam Marsa).

Mars u Lavu (u dekanatu Sunca) u opoziciji sa Plutonom (dugo ćemo se sa ovim mučiti) isto upada u (najrazličitije) visoko rizične opasnosti, sa svojim egom na steroidima, kojeg je zahvatio kompleks moći (pričasmo o tome), kao i onom drugom stranom sebe: zabavo, here I am. No-no, deco moja! Umetnost (Venera-Neptun je vole), dobar je alat za pojašnjenje astro fenomena, malo se edukujemo (Jupiter) uporedo (nešto novo naučimo, kosmos i to podržava, ako hoćemo), dublje (Pluton ZAHTEVA) sagledamo situaciju, iz više perspektiva, pokušamo da protumačimo suštinu, pročitamo između redova... sasvim dovoljno KONKRETNIH informacija i dobijamo; bilo metaforično, ali i bukvalno. Srećom, Mars u Lavu voli crveni tepih, teatar, dramu... pa ćemo i kroz njega (ponavljam: i Venera i Mars su u dekanatu kojim vlada Sunce – ono je i dalje u Škorpiji, te se vraćamo na Plutona) najviše pojasniti sam aspekt Marsa-Plutona. Barem UVODNI deo, a terminologija će biti zabojena adekvatnim pojmovima, nezahvalnim rečima kao igračkama, koje jesu „pod vladarstvom“ planeta (primarno Plutona, minskog polja po kom gazi naš Mars). Pripomaže nam (danas, 9. novembra) i Uran u Biku (Venera) koji voli umetnost, kao i njegov kvadrat sa Mesecom u Vodoliji (Uran), te hajde da budemo kreativnije nastrojeni i ovo ludilo procesuiramo na drugačiji način, od standardnog (100x viđenog) u praksi.

         Prva asocijacija za aktuelni kvadrat Venere-Neptuna (uz svu usputnu cosmo papazjaniju), te i opoziciju Marsa-Plutona, iz nekih razloga (došlo mi) jeste jedna Učelova (italijanski slikar) slika „Šumski lov“, zaista intrigantna za posmatranje (nije je lako iskopati online). To je njegovo poslednje veliko delo iz 1470. (pet godina kasnije Učelo umire). Nalazi se u Ešmolijen muzeju umetnosti i arheologije (njom vlada Pluton) u Oksfordu, inače prvom univerzitetskom muzeju u svetu (otvoren 1683.). Ono što me je i navelo na Učela jeste da je bio pionir perspektive (Jupiter, stupanj Strelca) , potpuno zaluđen proučavanjem iste, kako bi na svojim slikama postigao, u oku posmatrača, osećaj dubine. „Tačka iščeznuća“ (Neptun) je prvi zakon perspektive o kom 75 godina nakon smrti Učela, naširoko piše Đorđo Vazari, kao i o njegovom celokupnom stvaralaštvu.

Paolo Učelo, "Šumski lov" (1470.)

         Sa druge strane, Mars u Lavu bi se pre odlučio da pojasni svoj odnos sa Plutonom kroz jakobinske tkv. osvetničke tragedije o pravdi i iskupljenju, veoma popularne u 16. i u 17. veku. Prožete ludilom, ubistvima, bilo trovanjem (najčešće vinom) ili probadanjem bodežima, gušenjima, davljenjima... neopisivim, brutalnim scenama sakaćenja i katastrofalnim masakrima. Iza svega toga se krije motiv istraživanja osvete. Verovali ili ne, u to vreme, ovo je za publiku bila pozorišna poslastica (?). Junak (retko junakinja) je u ulozi osvetnika, u potrazi za pravdom koju vlast ne obezbeđuje. Tu nam je (istorijski) i Jakobinska diktatura (terora ili stahovlade, kako hoćete), kada se dešavala Francuska revolucija. Počela pod Plutonom u Vodoliji u III dekanatu – moguće po jednom datumu (istoričari se nećkaju oko septembra 1792. i marta 1793.) pod Marsom u Škorpiji (u kvadratu sa Plutonom u Vodoliji i Uranom u Lavu). Nije retkost da ratovi počinju pod Mars-Pluton teškim aspektima (najsvežiji dokaz nam je početak rata Rusije i Ukrajine). Uglavnom, u toku Jakobinske diktature, giljotina je simbol revolucije, najrazličitijih egzekucija i lejera teške tiranije. Tada je nagrabusila i ozloglašena Marija Antoaneta, poslednja kraljica Francuske.

Pluton (kom treba okvirno 284 godina da obrne krug oko zodijaka) u Vodoliji i NIJE BIO od tada. Poslednji put Pluton je boravio u Vodoliji od 4. aprila 1777. do 26. decembra 1798. Sada se družimo ponovo sa njim posle ihaj vremena, od 19. novembra (pred kraj dana, praktično od 20. novembra) 2024. do 19. januara 2044. Da bismo ga i bolje razumeli, na kolektivnom planu, dobro bi bilo pozabaviti se istorijom u periodu njegove pređašnje vladavine, nebitno koji segment ćete uzeti za istraživanje.

         Prava poslastica: nezaobilazni Šekspir (vraćamo se na pozorište i srž Mars-Pluton opozicije), tj. njegova prva tragedija – horor (pisano krajem 16. veka, možda i zbog interesovanja publike za „osvetničke drame“), koja nije preterano popularna, pored ostalih njegovih, svima nam poznatih, no najbrutalnija je. U pitanju je Tit Andronik. Komad natopljen sočnim i detaljnim scenama ultra-nasilja, ekstremnom surovošću i torturom, gnusnim ubistvima, sveopšta klanica u kojoj na kraju praktično svi akteri i umiru, ili su bar osakaćeni, unakaženi. Imamo i preljube, kraljicu Tamoru koja gazi preko mrtvih, gleda samo svoj interes, a udata je za bezdušnog, hladnokrvnog dželata, otupelog na ubistva i smrt – Tita Andronika (izgubio skoro sve sinove tokom rata – kao da nisu bili njegovi, već kolateralna šteta poput ostalih NN žrtvi); potom preostale žive, iz osvete, ubija njegova supruga (on dobija njihove odrubljene glave u kesi). U jednom momentu njegova kompleksna ličnost se menja, na kratko, jer ganja pravdu (kada nasilje pokuca na njegova vrata) i govori da i muva zunzara zaslužuje pravo na život. No, kako pravda izostaje, ponovo kreće stazom divlje osvete i mržnje. Ne bira žrtve, sveti se svima redom. Uostalom, uzvraća svojoj ženi „milo za drago“, kraljici Tamori, tako što ubija njenu decu, pri čemu su joj posluženi u vidu pite na gozbi, koju je ona pojela (nenamerno, u neznanju šta jede). Tu nam je i Lavinija, specifičan lik, silovana, krvava i osakaćena, gotovo nema, ne može da kaže šta joj se dogodilo (tipično za žrtve nasilja), da izgovori reč: nepravda. Nju „rođeni“ otac ubija, jer je sramota imati obeščašćenu kćerku... Da ne nabrajam dalje, Šekspir je bio očito u intrigantnom mood-u dok je pisao, ali je nadmašio mnoge u kontekstu ovog žanra drame. Odabrana osvetnička tragedija je suštinski i prikaz posledica bezumlja rata i ratnih zločina, šta donosi osveta i kako se umnožava mržnja; zato je posle dužeg perioda prikazivana prvi put tek nakon II svetskog rata. Naravno da je ovo nemilosrdni prikaz ljudskog mraka koji preovladava, individalno i kolektivno, od kog okrećemo glavu u suprotnom pravcu; zanimljivo je da su svojevremeno ovakve pozorišne drame uopšte pružale užitak publici, da se stavi prst na čelo, zar ne?

Za kraj današnjeg baljezganja, da citiramo Frensis Bejkona, koji je pre 400 godina zapisao: „Osveta je vrsta divlje pravde; što čovek više za njom trči, to je više zakon mora iskoreniti...“ Naš zakon sigurno neće, posebno pod ojađenim Jupiterom i Saturnom, ali mi sami moramo da je iskorenimo kao vid potrebe, poriva u sebi. Osveta je pogubna i mržnja samo rađa mržnju.

Cat