VENERA u RIBAMA: Light of my life, fire of my loins. My sin, my soul.
(…)
(…)
Pored Blejka, veliki uzor nadrealista bio je i francuski pesnik 18.veka, Kant Loterman, koji u jednoj svojoj pesmi govori o susretu šivaće mašine i kišobrana na stolu za seciranje (sa Neptunom reč „nemoguće“ je nepostojeća). Lepota (VE) više nije skladna, već treba da šokira, iznenadi, onespokoji. Ona je egzaltirana, preterana, zastrašujuća. A smisao ljubavi se po nadrealističkom manifestu svodi na slobodu. Čitava ideja ovog poslednjeg avangardnog pokreta je usko vezana za simboliku egzaltirane Venere – koju primarno tražimo u umetnosti. Svaki slikar ima svoju muzu, ako muza već nije sama slikarka (pesnikinja, glumica...). Lotrek je ovekovečio Ivet Gilber (VE u Ribama) – poznatu francusku pevačicu kabarea i glumicu, koja je bila i Frojdova prijateljica (jedno njegovo pismo Ivet prodato je na aukciji za ogroman novac). Modiljani, „ukleti slikar“ i tvorac čulnih, senzualnih i erotičnih lepotica izduženog vrata, upoznaje studentkinju na akademiji u Parizu, koja postaje njegova velika ljubav i nepresušna inspiracija. Iako je bio obožavan u ženskim krugovima, portretisao ju je bezbroj puta. Njihova ljubavna priča je bila posebna, ali tragična. Odmah nakon Modiljanijeve smrti, Žana se bacila sa petog sprata u osmom mesecu trudnoće. Poslednje Modijeve reči, dok su ga vodili u bolnicu „Milosrđe“, glasile su: „Poljubio sam svoju ženu. Zakleli smo se na večnu sreću“. Istoimeni film M.Dejvisa je nezaobilazan, ako ste voljni da se bolje upoznate sa ovom Venerom (reči gube na čaroliji kad se bavimo Neptunovim ribarskim mrežama). Ili da spomenemo Živanšija (VE u Ribama) i njegovu čuvenu muzu – Odri, za koju je kreirao čak i parfem (za ličnu upotrebu) kao poklon. Kako je bila oduševljena, nagovorila ga je da ipak lansira parfem na tržište. Na reklamnoj fotografiji pisalo je: „Once she was the only woman in the world allowed to wear this perfume, L’interdit. Created by Givenchy for Audrey Hepburn.“
Ideja o četrdesetogodišnjaku koji se zaljubljuje u nimfetu opsedala je Nabokova, iako je bio svestan koliko je tema specifična, retka i zgražavajuća za to vreme. Prvo je napisao pripovetku „Čarobnjak“ kao skicu za svoj roman, pokazao je prijateljima i potom uništio. Ali zeleno, zabranjeno voće i grešne fantazije su nastavile da ga golicaju. Egzaltirana Venera voli da se zabrazdi u „nedozvoljenom“, da pređe preko svih utemeljenih granica kako bi pokazala da je sve moguće i da je osećanje – fantazija opravdana, iznad svake društvene giljotine – jer ljubav je za nju bezuslovna u svakom smislu... bila nekome degutantna ili ne. Često su scenariji zabojeni odnosima sa drastičnim starosnim razlikama, ali i verskim, kulturološkim... Kada je „Lolita“ objavljena, digla se prašina. Mnogi su je smatrali čistom pornografijom, najodvratnijim smećem, gnusnošću... iako je doživela boom uspeh i ubrzo se našla na listi bestselera kao remek delo „manijaka“ ili remek delo „o manijaku“ (mišljenja su bila podeljena). Nabokov je teško doživeo kritike, kao napad na njegov „zdrav razum“ i govorio je da ne haje ni najmanje za javni (lažni) moral. Mnogi izdavači ove erotične knjige prošli su kroz trnje, osudu društva. Na kraju, Lolita postaje klasično delo u krugovima psihijatara, a simbolički je opisivana kao moderna bajka „lepotica i zver“. No, sam Nabokov je Lolitu smatrao moralnom, čistom, asketskom... Kako je Venera u Ribama nadahnujuća, po romanu je urađena opera, snimljene su dve verzije filma: Kjubrikova Lolita (1962) i kasnije Linova. Džeremi je baš dobro izneo ulogu, zar ne?
Otelotvorenje muze. Poput jedne epohalno inspirativne Lu Salome, suptilne i fatalne zavodnice – koja je nenamerno a olako uspela da slomi srce čak i neshvaćenom „mračnom“ Ničeu, u nizu drugih autoritativnih muškaraca, koje je odbijala. Niče ju je smatrao srodnom dušom, uprkos drastičnoj razlici u godinama, najumnijom osobom od svih ljudi koje je poznavao, a veruje se da je bila velika inspiracija za nastanak određenih segmenata „Zaratustre“. Ugledni sveštenik i intelektualac, Gijo, posrnuo je za njom, još od prvog pisma koje se usudila da mu pošalje (na njeno iznenađenje nije ostala bez odgovora niti susreta): „Piše Vam, gospodine pastore, sedamnaestogodišnja devojka, koja je jedinica u svojoj porodici i u sredini svog okruženja, jedinica u tom smislu što je usamljena u svojim shvatanjima, niko ne deli s njom iste vrednosti, da ne govorimo o tako ozbiljnim, dubokim pitanjima...” Usled hipnotičnog zanosa, Gijo, ozbiljan, porodični čovek, počinje „nedolično“ da se ponaša, planirajući tajno svoj razvod. „Hoću da budem kriv pred tim detetom“ – rekao je njenoj užasnutoj majci. Međutim, Lu nije bila oduševljena idejom o braku sa muškarcem kojeg je doživljavala kao božansko biće... te se njeno osećanje slomilo onog trenutka, kada je nedostižno postalo ostvarljivo. Paul Rej je prosi, iako je ženidbu smatrao za „filozofski neracionalni poduhvat“. Ona mu nudi platonsku vezu, na šta pristaje, kao i njegov prijatelj Niče, te se formira čuveni ljubavno filozofski trougao. Andreas je sebi zabo nož u grudi kako bi pridobio njenu pažnju, te je pristala da se uda pod uslovom da nikada ne stupe u intimne odnose, što je (i on) prihvatio i ispoštovao. Tek u svojoj 31.godini Lu za svog prvog ljubavnika bira Ledeburga, jednog od budućih članova Rajhstaga. Životnu priču Lu Salome, naročito po pitanju emotivnih odnosa i muškaraca koje je privlačila (filozofe, teologe, pesnike – Rilke), možemo povezati sa jednom od poema Venere u Ribama.
Tu je i čuvena nadrealistička nimfa, Gala, koju je kontroverzni Dali „preoteo“ svom prijatelju Elijaru. Iako nije bila lepotica, zasenila je mnoge umetnike avangarde: Maks Ernsta (VE u Ribama), Andre Bretona... Zanimljiva je činjenica da je sam nadrealizam zagovarao ono onostrano, magijsko, metafizičko, podsvesno sa čim dolazimo u kontakt sa egzaltiranom Venerom. Filozofska shvatanja Kročea i Bergsona, koja su insistirala na važnosti subjektivnog saznanja, intuitivnom doživljaju, sumnji i preispitivanju ispravnosti racionalnih zaključaka... javljaju se uporedo sa Ajnštajnovom teorijom relativnosti (prostor i vreme zavise od onog ko ih percipira), ali i Frojdovom psihoanalizom – što će inicirati samu pojavu nadrealizma. Snovi i vizije postaju oganj inspiracije umetnicima, te su mnogi konzumirali sedative kako bi što duže spavali (sanjali), izazivali halucinacije i podsticali lucidnost. Dali, koji je želeo da njegove slike budu fotografski prikazi snova i vizija (imao je dosta vizija vezanih za Bogorodicu još kao dete, kako je odrastao u radikalno katoličkoj sredini), koristio je određene parfeme, cveće... pripremao se za sam čin spavanja, držeći u rukama olovke za crtanje. Gala ga je brižno provodila kroz ceo „sumanuti“ proces, bdela nad njim. Žerar piše da je to bila žena koja je preuzela ogroman teret teškog vremena, da ga je opominjala – upozoravala na opasnost igranja sa podsvešću, kojoj se rado i nekontrolisano prepuštao. Bez njenog „nadziranja“, ne bi bilo samodovoljnog ostvarenog genija, koji je naokolo vikao: “Take me, I am the drug. Take me, I am hallucinogenic“. Koncept njegove bikočanstvene umetnosti se svodio na „jestivost“, te je u svom tekstu „Deset recepata za besmrtnost“ napisao: „Tako sam mogao da ostvarim bar u slici jednu od svojih najdražih želja: da pojedem Galu, biće koje obožavam, da unesem u sebe, u svoj organizam molekule, koji se sastoje od nasmejanih holografskih Gala...“ Ona za njega nije bila samo voljena žena i večita muza (nakon njene smrti je izgubio volju za životom, čak pokušao da izvrši samoubistvo), već umetnost sama po sebi, uzdignuta na kult božanstva. Daliju su želje bile od izuzetne važnosti, što je bila posledica psihoanalitičkog učenja – smatrao je da su sve jednako bitne, da se moraju ostvariti, da ne postoje neprimerene ili pogubne... da odlaganje ili odustajanje od njih dovodi do psiholoških poremećaja, pa odatle i čuvena slika „Tečne želje“ – koju svakako možemo vezati za Veneru (želje) u Ribama (voda). Sa druge strane, Dali je zapravo slikarski dokumentovao svoje seksualne fantazije, strahove, inhibicije... kao nijedan umetnik ranije, kako je dugo živeo u apstinenciji (impotencija i gađenje od fizičkog dodira) zbog rano „usađenih“ trauma: očeva medicinska knjiga sa prikazanim veneričnim bolestima, neprikladno ponašanje njegovog učitelja, pomalo incestan odnos sa sestrom... Gala ga je „iscelila“ – što je interesantno za našu priču kako Neptun suptilno ruši i najteže seksualne barijere (sve je u glavi – Neptun pruža otpor Merkuru, baveći se podsvesnim), „narkotički“ opušta i dovodi u stanje bestelesnosti (zaslužan je za orgazam, ali i nimfomaniju).
Nadrealno, onostrano, metafizičko, intuitivno, inspirativno, telepatsko, platonsko, poetično, umetničko – pojmovi su koje možemo vezati za Veneru u Ribama, kao i snove, vizije, opijate, vina, parfeme, kišu, kišobrane... (da ne zbuni spominjani Loterman). Uostalom, mogli bismo spomenuti i Preverovu (Ve u Ribama) Barbaru:
„Sećaš li se Barbara, padala je kiša neprestana nad Brestom tog dana, a ti si išla nasmejana, pokisla, ustreptala, blistava pod krupnim kapima kiše... Seti se, Barbara, sretoh te u ulici Sijam, smejala si se – i ja sam ti se osmehnuo. Sećaš li se Barbara? Nisam te poznavao, a nisi ni ti mene, sećaš li se... Seti se ipak tog dana i ne zaboravi ga. Jedan čovek, što je stajao pod strehom, zaklonjen, zovnuo te Barbara i ti si potrčala njemu po kiši, pokisla, ustreptala, blistava i bacila si mu se u zagrljaj. Sećaš se toga, Barbara, i ne ljuti se što ti kažem, jer kažem svakom koga volim, čak i kad ga ne poznajem. Sećaš li se, Barbara i ne zaboravi nikad – tu mudru i radosnu kišu na tvom srećnom licu, tu kišu nad morem, po brodogradilištu, nad lađom iz Cezana. Oh, Barbara kakva je svinjarija taj rat i šta je sa tobom sada pod kišom od gvožđa, od vatre, čelika i krvi. I onaj, koji te je stezao u zagrljaju, zaljubljeno, strasno, da li je mrtav, nestao ili još živ... Oh, Barbara, još uvek kiša pada na Brestom, kao što je padala nekada. Ali nije to isto, jer sve je porušeno. To su samo posmtrne kapi užasa i očaja, to više nije ni pljusak gvožđa, čelika i krvi, već samo oblaci koji nestaju kao psi, kao psi što prominu vodenim strujama duž Bresta, da istrunu negde daleko, daleko od Bresta, od kog nije ostalo ništa.“
Vladimir Nabokov (Venera u Ribama) je pravi izbor. “It was love at first sight, at last sight, at ever and ever sight.” Svi znamo za čuvenu Lolitu – “ ...light of my life, fire of my loins. My sin, my soul...“ Nobelova nagrada mu je izmakla, samo zato što je „prešao dozvoljene granice“. Nabokov je još kao dečak, od prvih časova plesa (gde se susretao sa raznim devojčicama), bio strašno zaljubljiv. Sa najboljim drugom je krvlju potpisao zakletvu da jedan drugom poveravaju sve ljubavne tajne. Bio je miljenik ženskih krugova, iako se oženio Verom (upoznao je na jednom dobrotvornom balu), nikad se nije smirio u potpunosti, niti je odolevao drugim ženama. Dok je predavao na jednom univerzitetu primećena je njegova posebna posvećenost lepim devojkama. Imao je aferu sa studentkinjom, kojoj je jednom prilikom na tabli ćirilicom napisao: „Volim te“, potom brzo obrisao reči. Mnoge su bile zaljubljene u njega. Jedna je izjavila da je studirala pored francuskog, ruskog i samog Nabokova, što ne čudi, jer Venera u Ribama neretko kroz čin zanosa i ljubavi teži (ili inicira u nekome težnju ka) elastičnom širenju duhovne (samo)spoznaje. Sama ljubav ima „viši smisao“ koji se (kao i seks) kosi sa sakralnim. Tantra is all you need.
Muzika je, moglo bi se reći, najuzvišenija umetnost, najlepši ventil ispoljavanja neptunske duše, kako budi u nama (kolektivno) ono najdublje, povezuje nas na suptilnoj ravni kroz prostor i vreme. Morzeova azbuka u službi ljubavnih signala: „time and time again, I said I’d leave you, time and time again I went away... but then would come the time when I would need you... and once again these words I’ll have to say: I’m a fool to want you“ ... Besmrtna, ali tragična Billie Holiday ostavila je autobiografski zapis o (svojoj) Veneri u Ribama i treba joj verovati kada kaže: „You don’t know how hearts burn for love that can not live yet never dies... until you’ve faced each dawn with sleepless eyes, you don’t know what love is...“
Sirene su bile neodoljive i Orfeju, iako ih je očarao svojom čarobnom muzikom... veliko iskušenje za Odiseja koji ih je nadmudrio na kvarno – verovatno bi se i njegov brod tragično nasukao na stene zbog zanosnog zova. Da li su zaista želele da usmrte sve te mornare ili su možda želele da dotaknu sebi nešto nedostižno? Da ostvare svoje ljubavne snove, da se spoje sa nekim ko ne pripada njihovom svetu, da dotaknu ono nedostižno što ih toliko mami... ali dugo iščekivani „prinčevi“ nisu umeli da im priđu na pravi način. Šta god mitologija sugerisala, sirena (VE u Ribama) voli mornara (MA u Ribama)... no, okean je ponekad opasna pretnja i zastrašujuće mesto. Zanimljivo je da su ove misteriozne nimfe oduvek bile naklonjene Plutonu. Zašto i ne bi – on se ne plaši mračnih dubina podzemnih voda. Bile su pratilje Zevsove i Demetrine kćerke, Persefone. Kada je bog podzemlja oteo Persefonu, nimfe nisu reagovale (možda su znale da je Plutonova ljubav ponekad onostrano iskustvo), te ih je Demetra kaznila, proklevši ih da ostanu sirene sve dok ne spasu Persefonu... što se nikada nije desilo. Ko će sa zaljubljenim Plutonom izaći na kraj?
Sam mit o tajanstvenim sirenama je pod tranzitom Neptuna u Ribama počeo da okupira pažnju. Nick Cave (VE0NE u Sco) im je posvetio pesmu na svom novom albumu. Tim Walker radi bajkovite neptunčanstvene fotografije, dobrim delom natopljene simbolikom egzaltirane Venere, po pogledu samih motiva i koncepta (od haljina, labudova, nakita, sirena, stakla, kada, nestvarnog prostora...). Ovu Veneru možemo vezati za modele, manekenke, balerine, dizajnere (Dior, Živanši), glumce, pesnike, umetnike, muze...
Ovo je jedan stari tekst, kroz opštije prikaze, čisto da malo šire sagledamo planetarne uticaje. O tranzitima i ličnijim uticajima, sooooon!
Poznati sa Venerom u Ribama: Jesus Christ, Johan Sebastian Bach, Chopin, Stan Getz, Django Reinhardt, George Harrison, Serge Gainsbourg, Billie Holiday, Barbara Streisand, Norah Jones, Marvin Gaye, David Gilmour, Rod Stewart, Nastassja Kinski, Ursula Andress, Penelope Cruz, Michelle Pfeiffer, Casanova, Bettie Page, Jack Kerouac, Prevert, Moliere, Nabokov, Chekhov, Dickens, E.A.Poe, Anais Nin, Sergei Prokofiev, Delacroix, Christian Dior, Givenchy, Franc von Stuck, Van Gogh, Maria Scheider, Max Ernst...
