 |
| Nena Von Schlebrugge photographed by Norman Parkinson (1960) |
Kako to Marlen Ditrih (Venera u Vodoliji) kaže: „nije važno je l muško ili žensko, mi vodimo ljubav sa svima ko nam se sviđa!“ Prijateljstvo je na prvom mestu, a to danas nije mala stvar! Koliko ljubavnih odnosa počiva na neprijateljskim temeljima? Šta je uopšte veza? Malo ćemo da mjaučemo po Inboxima, pišemo u Futuru I, mučimo se sa onim seen-om, kuliramo-čačkamo-kuliramo, sve dok ne postanemo svi the impossible cool! Relativno skoro pisala sam vam (>>>) o trigonu Venere i Urana, što nam i daje uvid u osnovne pojmove Venere u Vodoliji, te da se ne bismo ponavljali, podsetite se teksta.
Ako gledamo SAMU Veneru u znaku, nijedna nije ista – aspekt je određuje. Među poznatima sa Venerom u Vodoliji nameću se različite žene. Od Paris Hilton, Amal Kluni… do Nine Simon, Kim Novak, Dženis Džoplin. Marlen Ditrih je vrlo zahvalan primer, kako se o njenom ljubavnom životu koješta zna. U današnjim vremenima možda ne bi bila toliko specifična, ali za vreme u kom je živela svakako jeste. Zato ćemo da se damo u abrovisanje!
 |
| She was 51 years old, starting a comeback in show business. Work could only begin at midnight, at the advice of Marlene’s astrologer. (photo: Eve Arnold, 1952) |
Marlen Ditrih {VE120° PL, VE60°UR} – nesuđena violinistkinja, holivudska diva, jedna od najtraženijih i najplaćenijih kabaretskih igračica, žena sa političkim i društvenim angažovanjima; hrabrošću da Hitleru prkosi i zabavlja vojnike na američkom frontu; zasluženim posleratnim priznanjima {Medalja slobode, Legija časti} i nezamarivim uticajem na popularnu kulturu – ostala je zapamćena najpre kao femme fatale. Jedinstvena kombinacija neobične lepote, intelekta, samostalnosti i sofisticiranosti učinili su je „bespolnom“ fantazijom, koja nije jenjavala ni kada je zakoračila u svoju šestu deceniju. Bar Džonu Kenediju nije bilo teško da pričeka „sitnih“ 25 godina. Želja je bila zapečaćena parfemom kojim ga je Marlen omađijala tokom „stiskavac“ plesa {prvog susreta 1938.}, u vreme kada se viđala sa njegovim ocem. Bila je ravnodušna prema slavi, smatrajući je opasnom i mučnom. Sebe nije videla kao zvezdu, već ličnost nad kojom mega popularnost nije imala nikakvu moć. Intrigantne pojave, sa hrapavim glasom, koji je po Hemigveju bio sasvim dovoljan da nekome slomi srce, zavodljivim nogama koje su smatrane njenim najjačim adutom, frakom i cilindrom, ali i providnim elegentanim haljinama sa biserima na simptomatičnim mestima – nikada nije skrivala svoj skandalozni ljubavni život. Naprotiv. On je bio javna tajna, dajući sočne detalje i o sudbinama drugih poznatih ličnosti. Svojim primerom potiskivala je patrijarhalnu svest društva u kom je živela, a razvijala svest o toleranciji i različitosti {postala i jedna od najvećih gej ikona 20.veka}, samostalnoj i slobodnoj ženi. Pojavu dijafragme smatrala je jednim od najvećih izuma, a po kćerkinim biografijama imala je i abortuse. Čuveni fotograf Sesil Biton, koji je još kao mladić voleo da lakira nokte i maže karmin, i koji je ovekovečio mnoge holivudske dive, rekao je za Ditrihovu da je „bila i ostala neverovatno ushićenje, čiji dar prevazilazi njena glumačka dostignuća, nije povezan sa određenim vremenom, niti sa ukusom epohe, čak ne zavisi ni od zdravog razuma“.
 |
| Marlene Dietrich photographed by Milton Greene, 1952. |
O biseksualnosti, koja se javlja od najranijeg uzrasta, svedoče njeni tinejdžerski dnevnici: od prvog zaljubljivanja u madmoazel Brego {kod koje je pohađala časove francuskog jezika} i prve veze sa profesorom violine. Iako je izjavila da su žene bile bolje, smatrala je da se sa njima ipak ne može živeti. Brak i materinstvo se nisu ponajbolje uklapali u Marlenin društveni život. Imala je jedan brak sa Rudolfom Ziberom {kog je upoznala tokom snimanja filma „Ljubavna tragedija“ (1923)}, koji se okončao njegovom smrću. Rudolfa je više doživljavala kao svog brata nego supruga. Odnos je bio više prijateljske prirode, veoma liberalan. Sa trudnoćom nestaje strast, te su oboje bez ikakvih laži uživali u svojim vanbračnim vezama. Dom je bio otvoren za sve, pre svega Marlenine ljubavnike. Rudi je umeo da preuzima ljubavna pisma koja su pristizala na njihovu kućnu adresu, u kojima je neretko bila oslovljavana sa „the perfect one“, da ih čita i arhivira. Ona je pomagala njegovim partnerkama koristeći svoje, poput Džozefa Kenedija, tadašnjeg ambasadora, od kog je tražila da (Rudijevoj) Tami Matul sredi pasoš, kako je njen ruski bio beskoristan i nije mogla da putuje. Kćerka, koja je sama bila svedok mnogim dešavanjima, imala je status „sluškinje“. Da bi sačuvala mir, ćutala je i radila ono što se od nje očekivalo. Svuda se kretala sa majkom, brinula o njenoj garderobi, umesto nje potpisivala fotografije fanovima; ostala izolovana od svoje generacije i bez prijatelja. U jednoj od biografija pisala je da je Marlen dopustila da je dadilja siluje kada je imala samo 13 godina, da je bila emotivno distancirana žena, čak i šizofrena.
Na kritike o nemoralnom ponašanju Ditrihova se nije previše obazirala. Spisak ljubavnika je šarenolik i vrlo dug: Džejms Stjuart, Frenk Sinatra, Kirk Daglas, Čarli Čaplin, Greta Garbo, Jul Briner, Džozef i Džon Kenedi, Mercedes de Akosta, Edit Pjaf, Žan Gablin, Džon Gilbert... samo su neka od imena. Demantovala je nagađanja nje i Hemingveja, naglasivši da je on jedini muškarac koji nije hteo da spava sa njom. Kada ju je kćerka pitala zbog čega je izmenjala tolike partnere, rekla je: zato što su tražili. Nije bila stvar puke fizičke privlačnosti, koliko pitanja moći. „Oduvek sam volela gej i impotentne muškarce! Oni su fini, a možete i da spavate.“ – izjavila je jednom prilikom, a da je to i mislila potvrđuje njena kraća veza sa Remarkom {kad joj je na jedvite jade rekao da je impotentan, bila je oduševljena} sa kojim je bila dok je pisao „Trijumfalnu kapiju“. Nakon raskida i završtetka romana, dodao je posvetu za „M.D“.
 |
| Natalie Wood, "Sex and the Single Girl" (1964) |
Drugi primer je Gertruda Stajn {VE0°SA u Vodoliji, VE180°UR, VE120°JU} – književnica, artistički ikonoklast, selebriti svog vremena i samozvani genije. Imala je širok krug prijatelja, uticajnih slikara i pisaca... i generalno bila veoma poštovana u umetničkim krugovima. Eksperimenti u poeziji i prozi koje je koristila i danas su zagonetka za (dekon)strukturaliste i kritičare feminizma. Sa svojom velikom ljubavlju, Alis Toklas, okupljala je u svom domu umetnike poput Pikasa, Braka, Dalija, Matisa, Ficdžeralda, Hemingveja... i na različite načine pomagala razvoju moderne. Kroz pisanje je pokušala da objasni šta ovi umetnici žele da postignu, dajući linearni narativ rođenju moderniza i avangarde, koja se dešavala u to vreme. Njen rad je ostao relativno nepoznat sve dok nije objavila svoje memoare pod nazivom „Autobiografija Alis B.Toklas“ – što je bio čin ljubavi i priznanja. Toklasova je bila njena ljubavnica, domaćica, sektetarica, urednik, kritičar, muza... celih 37 godina. 1916. su odlučile da se priključe ratu u Francuskoj, razvozile su različite potrebštine po bolnicama, u hitnim slučajevima. Oko 300 ljubavnih pisama je sačuvano, kako su konstantno bile u kontaktu {u trenucima kad su se uopšte i razdvajale}; u njima su tepale jedna drugoj, oslovljavajući se sa „baby precious“ i „Mr.cuddle-wuddle“. Alis je bila do poslednjeg momenta sa Gertrudom, na samrtnoj postelji. Nikada nisu krile svoj netradicionalni život i otvoreno su govorile o svojim iskustvima.
Glorija Stajnem {VE0°SA u Vodoliji, VE120°JU, VE60°UR}, poznata po rečenici „žena bez muškarca je kao riba bez bicikla“, sebe je okarakterisala kao radikalnu feministkinju – i to od trenutka kada je abortirala u svojoj 22.godini, jer je želela da rukovodi svojim životom i ima pravo na reproduktivnu slobodu. Iako nije baš ponosna na taj čin, nije se ni osećala krivom kako se to „očekivalo“. Zapamtila je reči koje su joj davno bile upućene: „da muškarci mogu da zatrudne – abortus bi bio sakrament“. Teško porodično iskustvo sa labilnom majkom bilo je okidač za njeno shvatanje i bavljenje društvenim nepravdama, koje su primenjivane na ženama. Pre nego što je rođena, njena majka je doživela nervni slom koji ju je učinio invalidom, sa manijakalnim fantazijama i povremenim sklonostima ka nasilju. Od zabavne žene, pune energije i knjigoljupca, njena majka se pretvorila u uplašenu ženu koja nije umela da živi u stvarnosti i samoći, niti je uspevala da sakupi dovoljno koncentracije i pročita jednu knjigu. Svaki posao koji bi našla, ubrzo bi i gubila. Glorija je smatrala da nemogućnost njene majke da zadrži posao nije bila samo njena lična krivica, već stvar opšteg neprijateljstva prema ženama, koje su po svemu bile neravnopravne. Isto je mislila i za apatiju lekara pri lečenju njene majke. U jednom periodu je bila zaposlena kao Playboy zečica, sa ciljem da istraži kako su te žene po klubovima bile tretirane, te je kasnije i objavila članak o seksualnoj eksploataciji i zahtevima koji su bili na samoj ivici zakona, nimalo prihvatljivi. U 66.godini se udala za oca Kristijana Bejla, iako je taj brak potrajao kratko (do njegove smrti).
 |
| Simone de Beauvoir and Jean-Paul Sartre (1965) photographed by Antanas Sutkus |
Simon de Bovoar {VE180°JU} ili „intelektualac ženskog pola“, rodonačelnica je modernog feminizma, kao i „open“ veza koje je Sartr, njen doživotni partner, smatrao revolucionarnim. U početku sebe nije doživljavala kao feministkinju, verujući da će socijalizam izmeniti položaj žena i da je feminizam samo privremeno rešenje. Iako je bila uticajna i mnogima inspirativna, drugi su je osuđivali za mizoginiju, pre svega zbog negacije ženskog tela. Žensku požudu i sve ženske biološke procese {menstruacalni ciklus, trudnoću, porođaj, dojenje...} objašnjavala kao nešto najmračnije; stanje iskušenja, gubitka kontrole (nad sobom, vlastitim telom) i slobode; nešto što je odvojeno od svesti, univerzalno ljudskog. U 21.godini je postala najmlađi diplomirani filozof na svetu i uspela da se ugura u vrlo zatvorene muške intelektualne krugove. Iako je poznata po izjavi „ne želim da žene imaju moć nad muškarcima, već nad sobom“, njen ljubavni život nije bio tako sjajan, niti je praktično opravdavao njene teorije. Sartr je bio njena najveća ljubav, prvi muškarac kom je robovala do smrti, ali i čovek koji joj je slomio srce. Strast je nestala nakon nekoliko godina, te je njihov odnos do kraja života ostao više na intelektualnom i kolegijalnom nivou. Pristala je na njegov koncept slobodne veze, koja je dopuštala da oboje imaju partnere sa strane, bez uplitanja ljubomore i formalnog zajedničkog života, što je nije učinilo najsrećnijom. Njene veze sa strane su više bile prisilne, želja da uzvrati Sartru koji je maksimalno koristio prednosti „ljubavnog sporazuma“. U jednom periodu je čak želeo da oženi njenu prijateljicu. Iako se to nije dogodilo zvanično, ona je bila jako povređena. Ipak, Simon mu je bila potrebna. Često je oblikovala njegove prilično konfuzne misli, maksimalno bila posvećena njegovom delu, na razne načine sudelovala u njegovom životu, i dobrim delom doprinela njegovoj uspešnoj karijeri.
Ovo su samo neki primeri Venera u Vodoliji sa šturim biografijama. Koga zanima više, moraće sam da istražuje. Sa tranzitnom Venerom u Vodoliji se družimo do 7.decembra 2016. – 3.januara 2017, a njeni uticaji će biti najizraženiji u periodu od 22– 27.decembra. Tranzit ove Venere će prijati Blizancima, Vagama i Vodolijama.
Poznati sa Venerom u Vodoliji: Janis Joplin, Elton John, Gary Oldman, Lou Reed, Nina Simone, Asretha Franklin, Tom Waits, Umberto Eco, James Joyce, William Burroughs, Piet Mondrian, Lord Byron, Stephen Hawking, Muhamed Ali
Srećno!
Bez premca, kao i uvek, oduvek!!! Maja ������
ReplyDeleteHvala puno :)
Delete