 |
| Mars-Hiron u Ribama u kvadratu sa Saturnom u Strelcu |
„Prokleti slučaju! Nikada te nisam kleo zato što si se pojavio, kunem Te zato što se uopšte ne pojavljuješ. Ili je to možda Tvoj nov pronalazak, neshvatljivo biće, neplodna majko svega, jedini zaostatku iz onog vremena, kada je nužnost rodila slobodu i kada je sloboda dozvolila da se prevarom vrati u majčino telo? Prokleti slučaju! Ti, moj jedini nepovereniče, jedino biće koje smatram dostojnim da bude moj saveznik i moj neprijatelj, koji si uvek istovetan samome sebi uprkos tvojoj neistovetnosti, stalno neshvatljiv, stalno zagonetka! Da, Ti koga volim celim svojim bićem, u čiju sliku se sam pretvaram, zašto se ne pojavljuješ? Ne moljakam, ne preklinjem Te smerno da se ovako ili onako pokažeš, jer takva služba Bogu bilo bi idolopoklonstvo i neprijatna u Tvojim očima. Izazivam Te na borbu, zašto se ne pojavljuješ? Ili se zaustavio nemir univerzuma, da li je Tvoja zagonetka rešena što si se i sam survao u more večnosti?
Užasne li misli! Tako se, dakle, svet smirio iz dosade. Prokleti slučaju, čekam te! Neću Te pobediti principima ili ono što tupi ljudi nazivaju karakterom, ne. Ja hoću da Te opevam! Neću da budem pesnik za druge, Tebe ću opevati i proždreti vlastitu pesmu, i to će biti moja hrana. Ili me ne smatraš dostojnim Tebe? Kao što bajadera igra u čast Boga, tako sam se i ja posvetio služenju Tebi, polako, slabo odeven, poslušan, nenaoružan i bez ikakve odbrane, odričem se svega; nemam i ne želim ništa svoje da imam, ništa ne volim, nemam ništa da izgubim, ali zahvaljujući tome nisam ni postao dostojniji Tebe, kome je, nesumnjivo, već odavno dosadilo da otimaš ljudima ono što vole, Tebe, koga je umorilo njihovo kukavičko uzdisanje i njihove kukavičke molbe.
Iznenadi me, spreman sam, daj da se borimo za čast. Pokaži mi devojku; pokaži mi mogućnost koja će izgledati nemoguća, pokaži mi je u senovitom carstvu donjeg sveta, ja ću je izvesti napolje, neka me mrzi, neka me prezire, neka bude ravnodušna prema meni, neka voli drugog, ne plašim se; ali uzburkaj vodu, okončaj bezvetricu. Bedno je da me Ti tako izgladnjuješ, Ti koji uobražavaš da si jači od mene.“{Kjerkegor, MA-SA}
Koja je mantra Marsa u Ribama? When I BELIEVE in something, I fight like hell for it! Šta god da je cilj kom težite, izgladnjivanje vere u svrsishodnost istog prethodi – kao iskušenje od kog i zavisi hoćete li se popeti na vrh planine. Niko se na Čomolungmi nije obreo jer je spušten na nju helikopterom. Ne ide se na maraton iz kreveta, sa krmeljivim očima, niti se slavi pobeda unapred. Naš Mars, doduše, više voli balet nego ekstremne sportove. Kakva su stopala virtuoznih balerina koje nestvarno lebde u vazduhu i zasenjuju nas, u publici, lakoćom svojih tananih tela? I da li su ona zaista tako krhka? Uostalom, kao kada gledate kakvu romantičnu filmsku scenu, pa dramite: jaoooo to hoću i ja! Stvarno? 😲 Da se ljubite sa dasom okruženi kamermanima sa čitavim skalamerijama, a režiser malo malo vrisne: cut, action, cut, action, cut.... Ajme mene, pazite šta želite, možda vam se i ostvari.
Kopanje u crnom rudniku uz polaganje brojnih žrtava jeste neminovnost tokom aktuelnog tranzita, ali to ne znači nužno neuspeh u finalu. Da bi se herojski podnela sva odricanja, ovladalo talasima koji nanose na stene, mora se najpre pronaći smisao celokupnog stradalništva, a time i osnažiti impuls samoodržanja, pod ma kakvim (ne)uslovima bili. Ojačajte, gospodo, umesto što očajavate i prepuštate se valovima mizerije. Istu količinu energije ulažete i u jednu i u drugu rabotu, rekao bi vam Kastaneda, a Kosmos njegov savet blagosiljao.
Odustajanje od nečega, gde zalud i hronično otiče energija, jeste mudar potez sada. No, dobro procenite gde stavljate tačku. Mogli biste biti skloni permutacijama, prignječeni prolaznom depresivnošću ili umorom. Možda nešto što vam deluje beznadežno i apsurdno – ipak NIJE, samo je trenutno pod jakim pritiscima i zahteva malo strpljenja i samodiscipline, te valja izgurati do kraja. Ponekad čovek ume da odustane gotovo na domaku trofeja. Ako ste već uložili mnogo truda prethodno, nemojte da vas nanos letargije navede na predavanje oružja okupatoru. Ne možemo uvek da prvo pojedemo „desert“, ali i to ima svoje zašto. Čekanje, uz kontinuiranu borbu da se uopšte dosegne čokoladni mus, razvija u nama i ZAHVALNOST, pojačava degustaciju i uživanje – kada do istog dođe. Kada bi nam baš sve bilo na zlatnoj tacni, pitanje je koliko bi se đakonije vrednovale. Skupocena haljina, sama po sebi kao komad odeće, ne znači baš ništa – već OSEĆAJ koji vam pruža dok je nosite na sebi. Posebno ako ste „sanjarili“ da je osvojite, mesecima unapred. Kad vam se nađe u rukama, srećniji ste nego da vam je isporučena na izvolte, jer tako i potvrđujete ličnu moć – da umete da dobijate sami ono što želite. Sposobni ste!
A zbog čega se gubi vera? Zbog potrebe da nam pruži instant DOKAZE o sopstvenom postojanju i funkcionalnosti, ne bismo li nastavili da joj se klanjamo i dalje. Potežemo za uslovom u startu. Kako matematičari smisliše „pleonazam“: AKKO {ako i samo ako}. Kao što postoje ljudi koji vas ubeđuju da imaju poverenja u vas, a zapravo vas pri prvoj situaciji, i krajnje trivijalnoj, zadave svojim paranojama – u praksi. Nije nikakvo otkriće tople vode da se jedno govori a drugo radi, na sve strane. Vera ipak nije čovek, pa je stvar još kompleksnija. Fluidna je i nije je moguće ukalupiti ili naučno ustanoviti. U redu je sumnjati iz zdravog razuma, ali sve dok postoji sumnja – vere nema u pravom obliku. Kad presečete šta ćete, tek onda se ona pojavljuje, bilo to ispravna odluka ili ne. Uostalom, kako prolazi vreme, sve se konstantno obrće. Prvo vaši roditelji nauče da treba jesti sirovu šargarepu zbog vitamina, koliko sutra kada ste sami roditelj – ne valja, ipak treba jesti kuvanu. Dokazali stručnjaci. Pa isti su dokazivali i pre par decenija. Stoga, probajte da IZBALANSIRATE sve što ima veze sa uverenjima/ubeđenjima, a na kojima počivaju vaše akcije. I ne zaboravite: između pesimizma i objektivnosti & optimizma i bullshita stoji puna TANKA linija, na kojoj umemo da pretičemo... potpuno nesvesni da to radimo.
Svako vidi i čuje ono što prepoznaje u drugome kao vlastito, koliko god to bilo bolno za prihvatanje i osvešćivanje. No, osvešćivanje uvek daje nadu, jer možemo biti bolji nego što jesmo. Samo ako to želimo. Stoga, ljude zaista možemo samo voleti, ništa drugo. I sasvim u redu je da se ne slažemo, ali moramo biti pobornici asertivnosti – što je jedan od bitnijih zadataka tranzita Marsa-Saturna. Čovek ima PRAVO da traži krivca za sve svoje mane, zablude, probleme... mi, pak, imamo SVOJE pravo da ga uklonimo kao kukolj iz svoje bašte, ne pristanemo na ulogu njegove žrtve – bez ikakvog osuđivanja. Jer u procesu otpuštanja nema prostora za nanogice, kojima ćemo vući prošlost novim stazama. Ko smo da uopšte osuđujemo? Zlo je tu i da stvori kontratežu. Kada vidite koliko pojedinci mogu biti pokvareni, bude vam jasnije i koliko vi niste, te se nametne i pitanjce: da li ste sebe potcenili? Možda niste ni primećivali da to zapravo radite. Samim tim, treba negovati i zahvalnost prema hijenama, jer su vas probudile. Da nije bilo njih, ne biste sebe dublje spoznali, a i stavili kakve tačke na rođeni mazohizam. Opet, to ne znači da treba da ih uzgajamo kao kaktuse, do kraja svog života. Odlasci u miru su neophodnost za suštinske promene.
Bes morate konstruktivno kanalisati. U redu je da podvučete crte i da pokažete šta vam smeta, ali je bitan i PRISTUP u svemu tome. Oštrenje sekira masatom ili pak gutanje, gutanje, gutanje užarenih baklji... nije dobro sada. Valja naći središnju tačku, pametno. U nekim momentima jeste mudro ućutati, bilo vam nešto po volji ili ne, jer zavisi i od onog preko puta, same situacije. Labilnu osobu ne možemo tretirati kao da to nije, a kao takva može nas koštati života. Treba naučiti i proceniti KO je dostojan protivnik, pa i za samu raspravu. Ko ima uši za naša usta. Zalud započinjanje dijaloga ako je unapred osuđen na propast. To nije beskičmenjaštvo, no MUDROST. A da li svađalica to razume ili ne, who bolan cares. Vi se izdignite na svoj nivo, dopustite joj da vas pobedi u „ne ljuti se čoveče“ iz sažaljenja, ona ostane u iluziji da jeste. Svi zadovoljni, na kraju 😃 Sa druge strane, ne treba ni ćutati na SVE, jer niste rođeni da budete tuđi rob. Nebesa nas opominju da se moramo latiti odgovornosti, ali ne i da smo dužni za pogrešnu dioptriju komšije, niti preuzimanje tuđeg tovara na svoja pleća. Ne treba se igrati sa tuđom karmom – jer svako je ima i mora SAM odraditi, ako želi. Kjerkegor je to jasno rekao, te je moje baljezganje zasigurno višak. No, kako su ljudi obično podeljeni u dve kategorije: a) prihvataju odgovornost i za sebe i za druge, b) svaljuju krivicu i na biljni i životinjski svet – približila sam digresijom. Ni jedno ni drugo NE valja, a esktremi mogu postojati pod aktuelnim nam tranzitom.
Kao što neko može biti kamen spoticanja, tako i mi sami možemo to biti za drugoga. Na nama je da zaobiđemo prepreku ili dopustimo da budemo zaobiđeni – bez gneva. Ako smo i zaobiđeni, što nam se neće dopasti, možemo shvatiti gde grešimo, te poraditi malo na sebi, ne bismo li u bližoj budućnosti manje bili svoj smrtni neprijatelj. Saturn-Hiron-Mars nam savetuju da TRAŽIMO ono što želimo, ali NE da gazimo preko mrtvih... ili dopustimo da nas drugi žive sahrane. Ako mislite da drugi treba da cene vaš rad, morate i vi ceniti tuđi. Ne savetuju planete da trčite umesto invalida, koliko god osećali saosećanje prema istom, niti da drugi treba da trče umesto vas, kao invalida.
Saturn je činjenično naporan, ali nam uvek pomaže kroz svoje spletke, primarno da uspostavimo GRANICE zaludnom oticanju energije. Gde se troši gorivo? Mars-Hiron u Ribama imaju tendenciju ka žrtvovanju, što može da ode i do teških krajnosti. Ne smete, primera radi, da se pohvalite svojim uspehom da ne biste tim činom doprineli tuđem osećanju obezvređenosti. Opet, ta osoba niti vaš „gest“ razume, a jedva čeka da vas nekako unizi. Pošto sam visoka metar i šumska jagodica {kako to reče drugarica sa Venerom u Škorpiji}, hajde da vam prebrojim broj dlaka na levoj, potom na desnoj obrvi! Čisto da vam gricnem samopouzdanje jer ga nemam, a valja negde da se malo usinhronizujemo ako bismo da opstanemo, jelte 😉 No, imam pravo na to kao slobodno biće, ali i VI imate svoje pravo da mi date otpusnu listu iz svog života!
VERA. IMAMO LI JE ILI NE?
SHOULD I STAY OR SHOULD I GO?
Uostalom, postoje brojni primeri koji bi vam to jasno dokazali svojim životima. Ljudi koji, na primer, po rođenju žive u materijalnom izobilju, neretko ne umeju da cene to što poseduju, kako se nisu sami izborili za istu lagodnost, a što je daleko bitnije: oštećeni su za brojna i važna iskustva – sticanje mudrosti koje nam ista donose i koja nam pomažu da se širimo po horizontala i vertikalima svog unutrašnjeg bića. Ako morate da učite marljivo da biste upisali željeni fakultet, dobili budžet ili studentski dom, jer nemate bolje mogućnosti, vi ćete stisnuti zube, ali ćete biti nagrađeni čeličenjem snaga, razvijanjem tolerancije i na samu frustraciju {jačanje „psihološkog“ imuniteta} – razvijaćete strpljenje, odgovornost, izgrađivati oslonac U sebi... U suprotnom: šta da se trudim, mama i tata će platiti 13 godina obnavljanja jedne godine. Iako to ume da nam deluje u maniru „blago tebi“, nije baš tako. Koliko samo buržuja ima horde lažnih prijatelja i partnera? Želite da vas tapšu po ramenu jer ste hodajući novčanik, koji plaća ručkove po skupocenim restoranima ili letovanja po hotelima sa 100 zvezdica? Znam da vas sada mori USPEH i novac, da se osećate kao da se nebo survalo na vaša nejaka pleća i da morate stene da gurate, SAMI, uzbrdo. Okay, nije lako, ali KONTRASTI su nam neophodni zarad opšteg samorazvoja, jer on potiče na raznoraznim životnim igrama. Sometimes you win, sometimes you lose! Zato vas podsećam na činjenicu da nije baš sve idilično kada gledate druge kroz svoju trenutnu ključaonicu. Neko je sada uspešan jer je krvario decenijama pre vas. Neko deluje tako, ali nije srećan. Možda bi vama pozavideo na, recimo, slobodi? Pogledajte društvene mreže. Take a selfie – fake a life.
Glavno: od snage vere zavisi hoćete li se pentrati uz brojne stepenice, jer lift ne radi za vas „baksuzne“, ili se već vratiti sa prvog sprata. U suprotnom, preti vam prepuštanje agnosticizmu, koji nije baš najbolji help kada zabijete nos u šljunak. Premda, ponekad je neophodno probiti dno svakog dna, kako bi vam se istovetnim činom vera i povratila, zahvaljujući konkretnoj izazovnoj okolnosti – sa plemenitom namerom. Ciklusi umiranja i rađanja smenjuju se u svemu i potpuno su prirodna pojava. Kad god se čovek nađe u teškom beznađu, nema kontrolu ni nad čim, ne zna više šta će sa sobom... on se nesvesno obraća višoj sili, zar ne. U slučaju skeptika: Bože, ima li te? Nesvesno vam protutnji ta misao ili je pak, izgovorite naglas. Da, više naginjemo sumnji tokom aktuelnog nam tranzita, egzaktnog baš 19.januara. Hoće li se otvoriti nebo? Da li iskreno mislite tj. verujete da to zaslužujete, iako govorite da DA?
A zbog čega se gubi vera? Zbog potrebe da nam pruži instant DOKAZE o sopstvenom postojanju i funkcionalnosti, ne bismo li nastavili da joj se klanjamo i dalje. Potežemo za uslovom u startu. Kako matematičari smisliše „pleonazam“: AKKO {ako i samo ako}. Kao što postoje ljudi koji vas ubeđuju da imaju poverenja u vas, a zapravo vas pri prvoj situaciji, i krajnje trivijalnoj, zadave svojim paranojama – u praksi. Nije nikakvo otkriće tople vode da se jedno govori a drugo radi, na sve strane. Vera ipak nije čovek, pa je stvar još kompleksnija. Fluidna je i nije je moguće ukalupiti ili naučno ustanoviti. U redu je sumnjati iz zdravog razuma, ali sve dok postoji sumnja – vere nema u pravom obliku. Kad presečete šta ćete, tek onda se ona pojavljuje, bilo to ispravna odluka ili ne. Uostalom, kako prolazi vreme, sve se konstantno obrće. Prvo vaši roditelji nauče da treba jesti sirovu šargarepu zbog vitamina, koliko sutra kada ste sami roditelj – ne valja, ipak treba jesti kuvanu. Dokazali stručnjaci. Pa isti su dokazivali i pre par decenija. Stoga, probajte da IZBALANSIRATE sve što ima veze sa uverenjima/ubeđenjima, a na kojima počivaju vaše akcije. I ne zaboravite: između pesimizma i objektivnosti & optimizma i bullshita stoji puna TANKA linija, na kojoj umemo da pretičemo... potpuno nesvesni da to radimo.
ODGOVORNOSTI – MAJKO SVEGA!
„Sve što stičeš, stičeš samo u tišini i božansko je samo ono što je nastalo u ćutanju“ – kaže neshvaćeni Kjerkegor {Mars-Saturn}, preteča egzistencijalizma, kojim je sada i okupiran Mars u Ribama, pod pritiskom Saturna u Strelcu, ali nam postavlja i složenija pitanja: „gde sam, ko sam JA? kako sam dospeo u ovaj svet, da li treba da ga prihvatim kao to što jeste, šta je to što jeste, šta je realnost...?“ Filosofi i mudraci ga privlače, te smo i mi inspirisani da zastanemo i stavimo prst na čelo. Po Kjerkegoru, čovek je konstantno u krizi. O samoj egzistenciji govori kao o nečem neponovljivom, sačinjenom od individualnog, unikatnog, neposredno datog svakome ponaosob; kao nešto apsolutno ali pojedinačno – nemoguće za uopštavanje. Iz toga proističe i stav da objektivna „najviša“ istina nije moguća, već samo kao subjektivna, koju tražimo unutar nas samih. {„Nijedan čovek ne zna više istine nego koliko je sam istina.“} Po njegovom shvatanju, ne umire „opšti čovek“ {deo sistema – a Kjerkegor je smatrao da svi sistemi negiraju pojedinca} već individua, te niko drugi ne može doživeti njeno lično iskustvo suočavanja sa smrću. Za razliku od Hegela {apsolutni idealizam}, kog je žestoko kritikovao, on ukazuje na važnost čoveka kao izolovanog. Govori o važnosti osvešćivanja pojedinačnog egzistentnog života individue, u njenim ličnim {životnim} okolnostima. Opominje nas i da moramo biti svesni odgovornosti, koju zahtevaju SVI naši (životni) izbori, odluke... bile one krupne ili trivijalne – kako kroz njih sebe upravo i izgrađujemo tj. određujemo. Nejasno? Odlučite da kupite određene farmerice, ubrzo se ispostave izuzetno lošeg kvaliteta i kivni ste na proizvođača – no, uprkos svim argumentima koji vam idu u prilog, to je takođe vaš „nesrećni“ lični izbor, kako vas niko nije terao da baš te kupite – deo odgovornosti svog izbora morate da prihvatite, što ne podrazumeva i preuzimanje tuđeg tereta na svoja pleća. U prilog ovom stavu može se spomenuti poglavlje Kjerkegorovog dela „Stadijumi na životnom putu“, imenovano kao: „Kriv? Nekriv? Istorija patnje. Psihološki eksperiment“ – u kome piše o razlozima raskida svoje veridbe sa Reginom Olsen. Takođe, pisao je pod brojnim pseudonimima, koristeći se različitim stilskim metodama kako bi i čitaoce naterao da preuzmu „odgovornost“ za ono što čitaju tj. kako tumače napisano {razumeti ga svakako nije jednostavno}. A to je zapravo velika mudrost, na koju često zaboravljamo. O tome kasnije.
Kjerkegorov oponent, Hegel tretira ideju kao sveukupnu stvarnost, od samog „kretanja“ ideje, stvarnost zavisi. Zagovara apsolutnu ideju {apsolutno je Duh} kao predmet logike; određenje čoveka je u njegovom poistovećivanju sa idejom, čovek se shvata kao biće slobode i znanje... ali njemu čovek nije značajan kao lično biće {sa ličnim sadržajima}, već kao „opšta“ ideja {Hegel: NE0°ME u Devici 90° MA u Blizancima}. I za Kjerkegora je čovek Duh, ali samo kao samosvojan – što podrazumeva da je konkretan. Dakle, Duh ne gleda apstraktno {kao Hegel} već kao egzistirajući, konkretni. Iz natala ova dva filozofa – vide se inverzivna razmišljanja.
„Ne znaju svi šta je konkretno, jednokratno, neponovljivo, vlastito Ja... jer očajnik često nije svestan svog očajanja, što mu uopšte ne smeta da mudro računa, da gomila novac, da bude pažljiv otac porodice, da se bavi svetovnim stvarima... Kaže se da čovek, za razliku od svih drugih bića, egzistira. Da čovek egzistira, znači da je u istini svog vlastitog rasula, jer se neprestano nadilazi i transcendira prema onom što još nije, a što bi mogao biti. To je uvek odnos prema Bogu.“ {predgovor Kjerkegorove knjige „Bolest na smrt“; Mladost, Beograd 1980.}
Interesantno je da Kjerkegor mogućnost smatra najtežom od svih kategorija – stvarnost, kakva god bila, nije nikada toliko teška naspram mogućnosti: „...Ali to uopšte nije mogućnost, to je izmišljotina koju ljudska izopačenost ulepšava, da bi imala razlog da se žali na život i sudbinu, i da bi stvorila priliku da se sama pred sobom pravi važna. Ne, u mogućnosti je sve jednako mogućno...“ {„Pojam strepnje“}. Kada govori o strepnji, misli na onu unutrašnju, koja dolazi iz dubine čoveka: „Koga strepnja oblikuje, oblikuje ga mogućnost, i samo onaj koga je oblikovala mogućnost – oblikovan je prema svojoj beskonačnosti. Stoga je mogućnost najteža od svih kategorija.“ Za skeptični Mars-Saturn tranzit: jeste. Zato bira askezu. Ne toliko iz ljubavi, koliko STRAHA. Koliko god da je teško raditi kao robot na industrijskoj traci za bedne novce, daleko je teže biti slobodan. Sloboda i samostalnost zahtevaju mnogo više lične odgovornosti i nužno osnaživanje oslonca U sebi {ne traženje u drugima – te i svaljivanje krivice na njih, ako nam već nisu jak oslonac}, kako povlače i više neizvesnosti – a ista ponajviše stvara anksioznosti. „Ko je naučio da strepi na pravom mestu i u pravo vreme, taj je ovladao najvišim znanjem“ – da, ali sa ovim kvadratom je vrlo diskutabilno „pravo“ vreme i mesto. Dodavanje gasa kad treba kočiti ILI kočenje kad treba dodati gas. Silovanje nečeg što dovodi do osujećenja želje ILI kornjača hod, te prođoše svi vozovi. Procena PRAVOG trenutka za adekvatnu AKCIJU je ovde suštinski problem. Ticalo se to ma čega. Neki lični primer?
Moj otac, tokom jedne tranzitne opozicije Marsa-Merkura i Saturna, doživi saobraćajnu nesreću motorom, koju je uslovno rečeno mogao zaobići. Naime, po povratku kući zastao je na jednom delu puta, neprometnom, jer mu se odjednom javila želja za kikirikijem, koji inače obožava. Kako nije bilo nikog iza, premišljao se da li da skrene u drugu ulicu, gde je imao običaj da ga kupuje, ili odustane. Stoji on tako u mestu i presudi sebi – nastaviti kući. Meanwhile, sustigne ga labilna žena {sa psihijatrijskom dijagnozom} za volanom, s’ leđa, koju bi izbegao da je otišao u zdravu hranu ili da se uopšte nije zaustavljao na putu zarad „vaganja“. Nije ga videla ispred sebe. Vukla ga pod kolima dok je on jednom rukom vukao motor, držeći se za njega ne bi li ceo potpao pod točkove. Pošto se nije setila da valja kočiti, on je u svoj toj agoniji morao da joj viče da koči! Racio na snazi. Uglavnom, napravi ona osmicu sa njim u polukrivini, delu grada koji gotovo da i nema klasičan saobraćaj, niti je bilo ikog sem njih dvoje u tom momentu; kola se volšebno zaustave sama, na par centimetara do ivičnjaka, te za dlaku sačuva glavu... ali mu noga opasno strada. Elem, zašto vam ovo prepričavam naširoko? Ne samo zbog potencijalnih povreda, nego procene trenutka i akcije. Detalj „kikiriki“, ali i hladna glava u toku gledanja smrti u oči {držanje za motor i opominjanje gospodže da stisne kočnicu}.
OŽILJCI I TELESNE POVREDE
Da, telesne POVREDE jesu moguće pod tranzitom Marsa-Hirona-Saturna, ali daleko od toga da morate polomiti butnu kost, imati saobraćajku ili saseći se na kakvu mašinu u procesu rada. Može vam se ukočiti vrat, istegnuti tetiva, stvoriti žulj... ako i poklizate – ne znači da ćete proći sa gipsom. Ako vam sleti brijač u tuš kabini na stopalo, te raseče palac pod silom ubrzanja, ili vam popucaju ruke i nokti od ribanja podova žicom i hemijom... nije toliko strašno, zar ne. Zavisi i koju planetu vam aktivira tranzit. Tetkino-moje dvogodišnje dete {jer rodila sebi tetka!} sa Merkurom-Hironom u Ribama {na 19°} je uspelo da sprži ruku na ringlu u sekundi nepažnje, uprkos višebrojnog opominjanja pre čitave vriske. Ipak, posle dva dana je već bila raspoložena da pozira pred fotoaparatom sa osmehom, ponosno pokazujući svoju zavijenu ruku kao kakav trofej. Ožiljci jesu znak da smo bili ranjeni, ali su i znak da smo bili isceljeni! Da bismo iskreno voleli sebe, kakvi zaista jesmo, ne možemo negirati ili mrzeti prethodna iskustva – segmente SEBE – jer kakva god da su, oblikovala su NAS, kao celinu, bar u ovom momentu. Satkani smo od različitih slojeva, ćelija, konstelacija... a razvoj nije uvek hronološki, niti prestaje. Sem ako mu ne date svojevoljno otkaz 😉 Šta nam je još bitno pod ovim tranzitom?
I WOULD PREFER NOT TO...
ASERTIVNOST, ŠTA TO BEŠE?
Ponekad je sasvim okay reći sirovo „NE“, bez dodatnih fusnota. Ako smo sasvim jasno rekli „BELO“, taman imali čitavu porotu i sudiju da presudi u našu korist, zalud kada individua želi da čuje „CRNO“. Jesmo li krivi što neko ni putem crteža ne ume da shvati? Nismo. Koliko god zvučalo kao kliše, a zapravo je velika istina, svi mi PROJEKTUJEMO, svesno ili nesvesno. Ukoliko sam tragalac za lepotom, uvek ću uspeti da otkrijem bar jednu svilenu nit iste, podržaću je i opevati jer me ne ugrožava, a svesna sam da ipak sebe prepoznajem kroz nju. Zato ću joj dati omaž, jer ga dajem i sebi. Ako sam pak samomrziteljka, ugušena paranojama, i ljubazni osmeh prolaznika mogu doživeti kroz prizmu neprijateljstva, a fokus u deskripcijama će biti na mane, koje MENE žuljaju. Za kompliment neću ni znati, jer ću to doživljavati kao rezanje sopstvenih vena. Ako me lepota, šta god ona za mene značila {plemenitost, inteligenciju, kreativnost, talenat...}, ugrožava – u ubeđenju sam da je i ni ne posedujem, ili u vrlo vrlo malim količinama.
Iz kosmičke perspektive bitno je naše unutrašnje biće, pod kakvim to silama reaguje. Nemamo apsolutno kontrolu nad svim, naprotiv, na puno toga je uopšte nemamo, sem što negujemo taj privid. Ono što možemo da kontrolišemo zasigurno jeste naše REAGOVANJE, pri ovoj ili onoj situaciji. Kako ćemo se postaviti, kakav stav zauzeti itd. Moja namera može biti plemenita, a opet kroz tuđu percepciju doživljena krajnje suprotno. Da li zaista to treba da me brine? Neko treći bi je odmah prepoznao. Uostalom, kako narod kaže: nije kome je namenjeno no kome je suđeno. Ono što treba da nas dotiče jeste SVEVIŠNJI, kako god ga vi doživljavali, u ma kom obličju – on SVE zna. Stoga, umesto da se fokusirate na mišljenja Pere, Mike, Žike... bolje brinite o tome šta Vaseljenski sabori pregovaraju na konto vašeg JEDINSTVENOG slučaja – jer svi smo to za sebe. Koliko god se međusobno i saosećali, nemamo i dalje mogućnost da doslovno uđemo na kratko u tuđe telo, zadržavajući sopstveni identitet, a proživljavajući njegovu ličnu emociju kakva zaista jeste. Patnja je patnja, ali nijedna nije istovetna, ma koliko je dekorativno verbalizovali i uspevali da pronađemo zajedničke niti. Ne znači da je svaka ista, kao što ni nemaju svi istu ljubav u sebi, iako je ona za njih na uzvišenom tronu. No, ne možemo to bukvalno proveravati, šetajući iz tela u telo. Kad bismo to mogli... oh, koliko bi se toga razjasnilo. Posebno činjenica da nismo jednaki. Na mnoge ljude se uopšte ne biste ljutili ili im zavideli. Premda, gde god postoji razumevanje – tu nema ni ljutnje.
AGRESIJA? FRUSTRACIJA?
Tranzit Marsa-Saturna je na snazi do 27.januara, ponajviše od 17-24.januara. Egzaktan, najuticajniji, 19.januara. Najviše utiče na početak treće dekade Blizanaca, Devica, Strelčeva i Riba, posebno natalne Marseve. Takođe, imate i dodatno pojašnjenje tranzita iz ugla druge teme na: Kvadrat Marsa-Hirona i Saturna
SREĆNO!
💚
💚
Darling, ponovo izguštirah uz slane štapiće, nutellu.. taman za pred san.
ОдговориИзбришиBezmalo si "izula" stvarnost, okrenuvši je kroz rendgen, sodu bikarbonu, da konačnu sliku dobije osušivši se na ledu.
Stoga, samo mogu reći "kapa dole", dok se čeka da košava probije u svaki damar.
Ima li odgovornosti? Hm... itekako! Spinovati sve izrečeno!
Big hug i dobar zrak!!
Hvala, još jednom 💟
Oh, mogla bi biti asistent bloga, uz te zanimljive metafore!
ИзбришиHvala puno!