 |
| Venus conjunct Pluto |
Smrtonosni koktelčić i ljubavne crne mađije? Princ Tame se već ušunjao u senci Venerinog koraka. Hipnotisana opojnim mirisom predskazanja u vazduhu, kojim je Pluton navodi ka svojim podzemnim odajama, zastala je na sekund i vratila se unatrag, da bi skrenula u mračnu zaobilaznu ulicu. Zašto? Sada ne bi mogla da nam kaže. Kasnije će se na taj sudbonosni trenutak, posle kog ništa neće biti isto, vraćati često. Odnosi koji se sada formiraju mogu imati dugoročne posledice, po dobru ili zlu.
Ljubavni, društveni život i sam sistem vrednosti, ma čega se ticale, prolaze kroz kompletnu metamorfozu tokom tranzitne konjunkcije Venere-Plutona. Prvo će nešto morati da nas žešće izmesti iz ležišta, izvan svih okvira samokontrole, da bi se proces započeo. Pluton nam često daje situacije nad kojima ni nemamo kontrolu, kako su one odraz naših podsvesnih čvorova, pre svega konstantne potrebe da držimo sve konce u rukama. Upravo da posedujemo kontrolu „nad svim i svačim“, što poteže i devijantne obrasce ponašanja prema drugima, jer sve i jeste u korelacijama. Ni lični razvoj ne pada sa neba, već su ga inicirali različiti ljudi i okolnosti. Pluton nas gura u zonu nekomfora, gde počivaju kolekcije naših iracionalnih strahova. Ako je to fiktivni gubitak onog do čega nam je stalo (da posedujemo), koji negujemo kao „fantaziju“ u malom mozgu, onda ćemo morati da se suočimo sa njim, kad-tad. Danas imamo milione na računu, a sutra nulu. Ukoliko posedujemo morbidan strah od gušenja, tuđe kontrole, najverovatnije da ćemo privući ljude tog psihološkog profila. Glavni strah Venere-Plutona je u odvajanju koje se preintenzivno doživljava kroz identifikaciju, sve se prima k srcu, veoma lično. I da je nešto loše, postoji „neobjašnjiva“ želja da se to ipak zadrži, jer Venera ovde vidi lepotu u destruktivnom, mračnom, izopačenom. Dok se ne probije ambis, obično nema odustajanja. Mora da se dođe do tačke ključanja. Ako joj se poremeti koncept, biće dugo gnevna da bi zadržala neki vid veze (gnev) sa izgubljenim. A Pluton pokušava da je nauči prirodnim smenama rađanja-umiranja, čije cikluse mora omogućiti i prihvatiti da bi mogla da dosegne ono što želi. Možda nije ni sigurna šta je to tačno, pa mora da se uveri šta nije.
Ljubavni, društveni život i sam sistem vrednosti, ma čega se ticale, prolaze kroz kompletnu metamorfozu tokom tranzitne konjunkcije Venere-Plutona. Prvo će nešto morati da nas žešće izmesti iz ležišta, izvan svih okvira samokontrole, da bi se proces započeo. Pluton nam često daje situacije nad kojima ni nemamo kontrolu, kako su one odraz naših podsvesnih čvorova, pre svega konstantne potrebe da držimo sve konce u rukama. Upravo da posedujemo kontrolu „nad svim i svačim“, što poteže i devijantne obrasce ponašanja prema drugima, jer sve i jeste u korelacijama. Ni lični razvoj ne pada sa neba, već su ga inicirali različiti ljudi i okolnosti. Pluton nas gura u zonu nekomfora, gde počivaju kolekcije naših iracionalnih strahova. Ako je to fiktivni gubitak onog do čega nam je stalo (da posedujemo), koji negujemo kao „fantaziju“ u malom mozgu, onda ćemo morati da se suočimo sa njim, kad-tad. Danas imamo milione na računu, a sutra nulu. Ukoliko posedujemo morbidan strah od gušenja, tuđe kontrole, najverovatnije da ćemo privući ljude tog psihološkog profila. Glavni strah Venere-Plutona je u odvajanju koje se preintenzivno doživljava kroz identifikaciju, sve se prima k srcu, veoma lično. I da je nešto loše, postoji „neobjašnjiva“ želja da se to ipak zadrži, jer Venera ovde vidi lepotu u destruktivnom, mračnom, izopačenom. Dok se ne probije ambis, obično nema odustajanja. Mora da se dođe do tačke ključanja. Ako joj se poremeti koncept, biće dugo gnevna da bi zadržala neki vid veze (gnev) sa izgubljenim. A Pluton pokušava da je nauči prirodnim smenama rađanja-umiranja, čije cikluse mora omogućiti i prihvatiti da bi mogla da dosegne ono što želi. Možda nije ni sigurna šta je to tačno, pa mora da se uveri šta nije.
  |
| "The Addams Family" |
Pod ovim tranzitom preispitujemo i naše sposobnosti da volimo, ne samo da budemo voljeni. Možemo da vršimo pritisak na drugog, da postavljamo previsoke kriterijume, očekujemo previše posvećenosti, što u nekom trenutku dovodi do tačke gde je sam partner suvišan u odnosu. Ili na njega projektujemo svoje unutrašnje demone. Venerino mega nepoverenje priziva spoljašnje manifestacije. Tuđu (pravu) odanost nećemo zadobiti ako sve vreme dišemo nekome za vratom ili namećemo određen vid diktature. To je samo privid, u robovlasničkom konceptu. Zašto bi nam bilo ukazano aspolutno poverenje ako demonstriramo svoje lažno? Kakva je ljubav koja počiva na nepoverenju? Konjunkcija Venere-Plutona daje kompleksne odnose, kroz koje otkrivamo sopstvenu mračnu prirodu. Oni su ponajmanje „slučajni“. Zacrnelo vam se pred očima, nekom biste grkljan da prerežete? Zbog čega TAČNO? Druga osoba je katalizator onog što je u jezgru našeg bića, nije izvor. Tu je da nam pripomogne da to iznedrimo, sagledamo, eliminišemo ukoliko je destruktivno, i postavimo sve na jedan viši nivo.
Dubina i intenzitet emocionalnih reakcija je temelj ove konjunkcije, u najširem kontekstu. Šta će da ih aktivira je diskutabilno. Ne moramo nužno govoriti o partnerskim (ljubavnim) odnosima. Može biti bilo kakva situacija, vezana za drugog čoveka, koja će nam u potpunosti promeniti životne perspektive. Pod ovom konjunkcijom tražimo dramatičnija iskustva ili nam se jednostavno sama nameću. Nakon njih obično nismo više isti. Sledeće pitanje koje postavlja aspekt je: šta je zapravo bitno, vredno? Konjunkcija Venere-Plutona može da gubi ogromnu energiju i vreme na nešto što nije SUŠTINSKI važno. Ako to ne shvata, možda će morati da doživi dramatičan gubitak nečeg zaista vrednog, da bi shvatila gde su joj prethodno bili fokusi. To može da prouzrokuje lančane promene. Ono što je tipično za Plutona je da deluje u ekstremima, često se nešto preko noći „preplovi“ i zarotira naglavačke. Ukoliko se stalno ponavlja određena mustra (ljudi, odnosa) zbog koje ispaštamo, konjunkcija Venere-Plutona može da nam udeli još jedan kulminirajući test, posle kog nam više neće pasti na pamet da sedimo u ponavljačkoj klupi. Ovo je aspekt i završtetka i početka – ukoliko se isti dopusti. Šta god da se završi ili ukloni, ostavlja mogućnost da se nečim novim i zameni. Setite se primera žena koje, recimo, izgube roditelja tokom trudnoće ili nakon njihove smrti ostaju u drugom stanju.
Teški aspekti Venere-Plutona nisu baš racionalni, mnogo podsvesnih motiva (koje treba razumeti) i postupaka kreira stvarnost, a ponekad se javljaju i prilično nezdrave fascinacije koje uvlače u složene patologije. Ovo je mešavina ljubavi, strasti, ali i prezira, opsesija. Pošto je Pluton ekstreman, svaka Venerina crta (osobina) je prenaglašena. U radikalnim slučajevima, koji nažalost uvek postoje, to je pogubno. Ide do različitih oblika nasilja, emocionalnog zlostavljanja i maniplacija, požude bez iskrenih emocija, nedostatka nežnosti, harmonije, mira. Setite se psihološkog trilera „Fatalna privlačnost“ (1987), sa maestralnom Glenn Close (opozicija Plutona-Venere na osi ASC-DESC), ali i nađite finalnu scenu koja nije odabrana za konačnu verziju filma, a koja bi možda i bila adekvatnija. ILI bi dobar primer bio „Noćni portir“ (Charlotte Rampling isto ima aspekt VE-PL). Nekom je poznato, pa zna o čemu govorim (ne bih prepričavala, filmovi su dostupni, koga interesuju). Pluton voli da potegne pitanja MOĆI u odnosima, borbe za istu; da nas uvlači u sado-mazo priče, sve dok nas ne nauči da poštujemo tuđu moć (i želje) na način kojim ne isključujemo ni sopstvenu. Nasilne, manipulativne taktike obično imaju veće posledice po samog pojedinca koji im pribegava. Kompromisi su neophodni pod ovom konjunkcijom, ali se ne mogu ostvariti prinudnim putem, niti protiv tuđe volje.
Dubina i intenzitet emocionalnih reakcija je temelj ove konjunkcije, u najširem kontekstu. Šta će da ih aktivira je diskutabilno. Ne moramo nužno govoriti o partnerskim (ljubavnim) odnosima. Može biti bilo kakva situacija, vezana za drugog čoveka, koja će nam u potpunosti promeniti životne perspektive. Pod ovom konjunkcijom tražimo dramatičnija iskustva ili nam se jednostavno sama nameću. Nakon njih obično nismo više isti. Sledeće pitanje koje postavlja aspekt je: šta je zapravo bitno, vredno? Konjunkcija Venere-Plutona može da gubi ogromnu energiju i vreme na nešto što nije SUŠTINSKI važno. Ako to ne shvata, možda će morati da doživi dramatičan gubitak nečeg zaista vrednog, da bi shvatila gde su joj prethodno bili fokusi. To može da prouzrokuje lančane promene. Ono što je tipično za Plutona je da deluje u ekstremima, često se nešto preko noći „preplovi“ i zarotira naglavačke. Ukoliko se stalno ponavlja određena mustra (ljudi, odnosa) zbog koje ispaštamo, konjunkcija Venere-Plutona može da nam udeli još jedan kulminirajući test, posle kog nam više neće pasti na pamet da sedimo u ponavljačkoj klupi. Ovo je aspekt i završtetka i početka – ukoliko se isti dopusti. Šta god da se završi ili ukloni, ostavlja mogućnost da se nečim novim i zameni. Setite se primera žena koje, recimo, izgube roditelja tokom trudnoće ili nakon njihove smrti ostaju u drugom stanju.
Teški aspekti Venere-Plutona nisu baš racionalni, mnogo podsvesnih motiva (koje treba razumeti) i postupaka kreira stvarnost, a ponekad se javljaju i prilično nezdrave fascinacije koje uvlače u složene patologije. Ovo je mešavina ljubavi, strasti, ali i prezira, opsesija. Pošto je Pluton ekstreman, svaka Venerina crta (osobina) je prenaglašena. U radikalnim slučajevima, koji nažalost uvek postoje, to je pogubno. Ide do različitih oblika nasilja, emocionalnog zlostavljanja i maniplacija, požude bez iskrenih emocija, nedostatka nežnosti, harmonije, mira. Setite se psihološkog trilera „Fatalna privlačnost“ (1987), sa maestralnom Glenn Close (opozicija Plutona-Venere na osi ASC-DESC), ali i nađite finalnu scenu koja nije odabrana za konačnu verziju filma, a koja bi možda i bila adekvatnija. ILI bi dobar primer bio „Noćni portir“ (Charlotte Rampling isto ima aspekt VE-PL). Nekom je poznato, pa zna o čemu govorim (ne bih prepričavala, filmovi su dostupni, koga interesuju). Pluton voli da potegne pitanja MOĆI u odnosima, borbe za istu; da nas uvlači u sado-mazo priče, sve dok nas ne nauči da poštujemo tuđu moć (i želje) na način kojim ne isključujemo ni sopstvenu. Nasilne, manipulativne taktike obično imaju veće posledice po samog pojedinca koji im pribegava. Kompromisi su neophodni pod ovom konjunkcijom, ali se ne mogu ostvariti prinudnim putem, niti protiv tuđe volje.
Uporedo sa aspektom Venere-Plutona (egzaktan 6.februara) koji osećamo još nekoliko dana (do 11.februara), tu je i Uran sa svojim kvadratom (o kvadratu Venere-Urana sam već pisala). Uran traži oslobođenje iz neke Plutonove auto/destrukcije. Odnosi generalno mogu pretrpeti krize, proći kroz bitne momente ili se čak narušiti, ali samo oni koji nisu na dobrim temeljima. Svi drugi se mogu dodatno učvrstiti, produbiti ili nečim novim (Uran) oplemeniti. Ovi tranziti najviše pogađaju lične planete (posebno Venere) u Ovnu, Raku, Vagi i Jarcu.
Svaki dan udjem da vidim ima li novog teksta i dok sam novi citao pomisljam- samo da nije jos kraj, zelim da uzivam u ovim rijecima/opisima :)
ReplyDeletePozdrav iz Crne Gore!