U trenutku kada Ego kompleks uspeva da dođe do energije iz instinkata, postoji velika mogućnost da još uvek nesigurna predstava o Egu padne pod uticaj ovih energija i poistoveti se sa njima, čime počinje da se razvija kompleks moći. Kada se Ego formira iz okeana Nesvesnog, istovremeno se javlja novi problem: želja za POSEDOVANJEM osnove moći! Pošto takva žudnja za moći postoji zahvaljujući instinktima ~ ne može da se shvati kao jedna od njih, iako pokazuje identičan kompulsivni karakter u mnogima slučajevima. Treba naglasiti da ovaj kompleks moći ne treba da poistovetimo sa Ego kompleksom, jer je on zapravo prethodnica potpuno formiranoj predstavi o Egu. To je psihički izraz onoga što moramo da prihvatimo kao poseban kompleks, bez obzira na to koliko je njegova veza sa formiranjem Ega bliska. Kompleks moći, koji može čoveka da dovede do potpune propasti ili ogromnog uspeha, predstavljen je u astrologiji PLUTONOM.

„A ljubav? Ona je posle došla, ljubav. Videste li je? Ona je magla koja je pala na Rim. U mramoru je i u telesima. Jeste li čuli? U ljubičastim žilama je. U belim kao labudovi rebrima, i na člancima rumenim od strasti. U Rimu je poprskana krvlju. Ko je taj, ko još ima snage, mladosti i čari za ljubav? Ko je taj, ko će i nad toplim, uzburkanim grudima ženskim, orošenim sa kapljicama leda, luda, besomučna, slatka znoja, ostati vedar i mlad? Ah da, ljubav je došla. Sećam se, bio je Božić. U tuđini ona nepoznata došla je da me uteši, jer sam plakao na vešalima koja su nicala negde. I znala je dobro šta čini. Ne, nikad devojče ne može dati te čari. Tek jad, očaj i želja za izgubljenim dovode do ekstaze. Ne, dok se ne sruši brak, mira biti neće. Za rumene čase i prigušene krike, mi smo dali đavolu dušu. Mira, jedna mati, kad ne voli oca deteta svoga, nikad više do smrti naći neće. Ne, nije ljubav Bog, ni životinja, ni ludilo; ona je magla, magla krvi, mladosti i neba. Zavije sve, te je drago živeti. No magla ostaje večito teška, puna slasti i bola i vezana sa nebom. Ona je često plakala. Ah, nije to bio plač, no grdne krupne suze, grozno velike, navru na njene oči i uzdrhte na trepavicama, dok se otkinu. I danas kad zažmurim, oblije me neka iznemoglost misleći na taj dan. Osećam njene zapupele obraze na mome čelu, osećam grčenje lakih, tako strašno kao laste lakih ruku, oko moga vrata. Vidim ona čista usta, tako čista, bez onog bolnog, naporonog osmeha dragana, a na trepavicama dve grdne suze, pa mi je ponekoliko dana tako grozno teško. Da li ima duša časti? Ko zna. Ali telo ima. U crnom ogrtaču, sa skromnim odelom – jer sam ja videvši njenu đačku sliku, zavoleo to odelo sa suknjicom uvek malo ugužvanom. Očešljana, tiha i uplašena, ona će uvek preda mnom stajati kao bolna jedna senka maglovita, kako gleda kroz prozor i tiho kaže: “Osam sati… treba da idem”. Da, jesen je. Opet život bez smisla. Sve to ne zavisi od mene ni od nje.“ – Miloš Crnjanski

ister Škorpija vas je „uveo“ u teško prohodne planinske predele kvadrata Saturna i Venere... a ja u više navrata, već godinama, krčila šiblje oko njih, ne bih li vam otkrila njihovu vrlo jednostavnu lepotu. Šta je ona ovde, pitate se? „Lepota, rekao je Brankuzi, jeste apsolutna pravednost, i time je hteo da kaže, da upotrebimo frazu Boaloovu i estetičara 18.veka, da je lepo samo ono što je istinito (rien n’est beau que le vrai)!“

Oh, ta Istina – zastrašujuće čudo! Nenametljiva, mimikrična femme fatale,                   kojoj ne može pobeći ni okoreli mizogin, očajnički gnevan na svoju Animu – sopstvenu Senku, u kojoj paradoksalno traži beg. Ne, ne može se iskočiti iz rođene kože, kakvim god kamuflaž-brendiranim ruhom je odevali. Ne pomaže ni da gnevno lupate čekićem ogledala (doslovno ili pre: metaforično – Drugog) da biste izašli na kraj sa sopstvenom katoptrofobijom (verovatno jedan od najvećih patoloških strahova današnjice)... Moram da dodam na spisak (ne zamerite što cepidlačim) i: eleuterofobiju, monofobiju, kaligenofobiju, hapetofobiju, genofobiju. Šareniš osećanja je iseckan i smućkan u blenderu. Kakav je ukus napitka? Bljuc? Možda ste „slučajno“ dodali biber umesto kašike meda? Koliko god nekom bila očigledna razlika između ova dva sastojka, ne prave je baš svi, čak ni kad su ispred nosa, sa sve etiketama na teglicama. Ili je neka voćka bila trula? Predugo čuvana u korpi sa svežim, kao da se potajno nadalo da će postati muzejski antikvitet – kruna velikomučeništva sa kojim ste se identifikovali. Evo ga i Mlad Mesec u Škorpiji (1. novembar), da nam dušu protera kroz nozdrve i koji put obrne na ražnju, uz pomoć partilne (po stepenu egzaktne) opozicije Marsa u padu (senci) i stacionarno direktnog Plutona (od 12. oktobra, tek 19. novembra KONAČNO napušta boravište u u Jarcu) na anaretičnim (vrlo nervoznim i nestabilnim) 29. stepenima (Neptun, isceđen kao krpa, malko ublažava histeriju, u najbolju ruku Mars-Pluton boluju sada od bruksizma). No, da citiram Uspenskog: „Žrtvovanje sopstvene patnje je isto tako teško. Čovek će se odreći bilo kakvog zadovoljstva, ali neće odustati od svoje patnje...“ Dokle planirate da glumite artificijelne strasti? Pohabale se pozorišne daske, čekate da slomite nogu (mogli biste, pomažu i Saturn i Jupiter!)? 

 Princeza na zrnu graška je zamenjena... ili je sama promašila prinčev dvor, te upala u svinjac sa svojim biserima. Okay, shit happens. I šta ćemo sad? Da izjavljujemo jedni drugima saučešće, održavamo opela, šetamo po groblju? (prvi novembar je ionako slovenski dan mrtvih, baš se potrefilo, kao i mitrovske zadušnice: sutradan). Stimulišemo lučenje samosažaljevanja? Da i ove jeseni tradicionalno jadikujemo nad zlom sudbom, dok potajno ipak UŽIVAMO {jeste! razapnite me na krst}, mazohistički svim čulima, u raskošnoj deskripciji tragedije epskih razmera? {btw, Markiz de Sad, beše vlasnik disharmoničnog aspekta Venere-Saturna – konjunkcije, a između ostalog se i „udao“ za bogatašicu, iz interesa.}. Da na deo zida sobe ugraviranog krivudavom pukotinom, stavimo lep goblen, umesto da se nateramo na gletovanje i krečenje? Čeka nas prljav posao, bolje ribanje početi dok se ne okori. Stoga, u prodavnicu po žute gumirane rukavice, trulekse, sunđere, žice, Domestose i najjača hemijska sredstva, kao i antibakterijska. Uostalom, svako jutro Sunce se pomalja na horizontu, kao da nema drugu alternativu, nego da ljudski mravinjak (sa visine) obasjava i daje mu nadu – čak i onima koji imaju osećaj da su zarobljeni u invalidskim kolicima, ali „ne mogu“ da izađu iz istih, iako svuda oko njih bukti požar (ne žele, pre bi bili pečeno prasence); onima koje steže kravata, rolka, ešarpa, kakav god okovratnik, ali u jednom momentu shvate, kad se usude da dodirnu svoj vrat, da nema nikakvog okovratnika, da ih guši omča sopstvenog samoprezira prema otrovu (traumice) koji kaplje sa generaciju na generaciju... ostavljajući u amanet oštar osećaj nevoljenosti i odbačenosti, nedostojnosti da se bude voljen i prihvaćen, da nikada niste dovoljno dobri... te da morate da spuštate kriterijume, zadovoljavate bajatim mrvicama koje glorifikujete, uvijate ih u sjajne celofane, lepite ukrasne mašnice... Bespotrebno trošite energiju, u pogrešnom smeru.

Jeste, somot je mek čak i kada je crn. Navika, koju Saturn voli, ingeniozna lisica. Olako poseje klicu teške heroinske zavisnosti i na jalovoj zemlji. Podmuklo, da ni ne primetimo koliko nas je ščepala u svoju mišolovku (a ko zna koliko ste se puta otrovali uskislim sirevima), sve dok „naprasno“ ne utonemo u živo blato {ne, nije svrha}. (Digresija: jednom prilikom dobijem izjavu ljubavu od Venere-Saturn osobe, pesmom Otisa Reddinga: I’ve been loving you too long“, uz izvučen stih: „as you become a habit to me...“ – nisam znala šta da kažem, ali mi se upalila crvena lampica). Biznis-ruku na srce, poetika bola diže „tiraž“, no produbljuje septičke jame. Daleko veće sladostrašće od žarenja grla nesnošljivom gorušicom, pronaći ćete u davljenju „najnežnijim zadovoljstvom“... jer sugar baby (Venus) loves! Sve drugo je slabašno opravdavanje gigantskog straha od ljubavi i iskrene, a zatamničene želje. „Veza“, na primer, blitve ili ipak veza Anime i Animusa? U tom grmu leži uplašeni zeka, koji bi voleo da ga neko mazi mekom četkom za kameni puder... samo kad bi još prestao da beži. Otuda i „nesreća“ – kao svesno načinjeni izbor. Nisu kletve kosmičke. Život na Zemlji (koji smo prethodno odabrali) nije lak, naprotiv, obiluje baštenskim lavirintima u kojima jurite sopstveni rep, neretko ne vidite izlaz, lako se propada kroz ambise, ali voda nađe način da zaobiđe svaku stenu, zar ne. Mi i jesmo vodozemci, naučno posmatrano.

Ponekad ne možemo da dobijemo baš sve što želimo, a nekad ni ono što nam je potrebno. Za nekog je to, ma koliko teško palo, pozitivna okolnost {kasnije će se pokazati kristalno jasno kao takva}, a za nekog negativna – iako iz svega vreba potencijal za mudrost. Bez kozlića na putu, ne bismo se makli sa mrtve tačke, sebe bolje spoznali, te imali priliku da poštirkamo, popeglamo unutrašnje rubove. Nije sve tako crno na belo.

Kvadrat Venere-Saturna (egzaktan: 28. oktobra, 12* Strelca-Riba) navodi nas (kao i skorašnje „minule“ eklipse, o kojima će biti zasebno reči) na ono što smo i počeli (okvirno) na konjunkciju Venere-Saturna (12* Riba) 22. marta 2024. (njihov nov ciklus koji se razvija u etapama) – malo uoči lunarne eklipse (u Vagi) 25. marta 2024. Naravno, imali smo presek stanja pod prvim kvadratom Venere-Saturna (19* Blizanaca-Strelca) 8. juna, potom pod njihovom opozicijom 19. avgusta (17* Device-Riba). Drugi kvadrat, posle opozicije, je još nezgodniji jer smo u „oronuloj fazi“, lišće opada, zemlja ne rađa.... deluje do novog ciklusa Saturna i Venere, tj. nove konjunkcije: 19. januara 2025. I po stepenima (Saturn je retrogradan i evo ga opet na 12* Riba, kao krajem marta, oko pomračenja (25. marta i startni ciklus VE-SA), te ovaj kvadrat Venere-Saturna najviše čačka mečku (šta ste radili tada, okvirno, dve – tri nedelje pre ili posle eklipse? Posle 25. marta, imali smo i eklipsu 8. aprila), što i ne iznenađuje zbog povezanosti eklipsi (25. mart, 8. april) sa trenutnim, svežim: 2. oktobar (uvodna, prva na osi Device-Ribe je bila 18. septembra), vrlo važnog bombastičnog Punog Meseca u Ovnu 17. oktobra, i poslednje eklipse na osi Ovan-Vaga 29. marta 2025. Jednom rečju veliki presek stanja sa pred-prolećnim eklipsama (2024) imamo sada na jesen, ali stanje se komplikuje i prolongira do naredne eklipse (nismo završili sa eklipsama samo jer je, eto, njihov datum prošao). Inače: koga je žestoko opalio pun Mesec u Ovnu 17. oktobra (treća dekada Ovna, Vage, ali i Raka, Jarca) – njegova opadajuća faza je upravo DO solarne eklipse u Ovnu 29. marta 2025. (start – rastuća faza je krenula od 8. aprila,  pomračenja, stim da nas ovaj pun Mesec u Ovnu vraća i na prvo pomračenje na relaciji Ovan – Vaga: 20. aprila 2023,, kao i na eklipsu 14. oktobra 2023.). Nećemo sad mnogo trabunjati o tome, ostavićemo po strani, ali jedan od razloga što zanemarujem druge stvari i pričam o partnerskim (ličnim) odnosima jesu upravo eklipse, jer sa osom Ovan-Vaga veliki je fokus na odnose, ne nužno ljubav. Naglašavam i VAŽNOST punog Meseca u Ovnu (17. 10), jer je uslovno rečeno kao neki dodatak pomračenjima.

            Hajde za promenu da više ne čačkamo drevnu ranu prljavim prstima. Preci su već „otkrili“ sepsu i ostavili nam otkriće u amanet, na nama je i PREVENCIJA. Verujte malo i ćitapu, ma koliko vas izjedala skepsa. Treba umeti i STATI na vreme, čak i u naizgled bespovratnom trenutku, pre poslednjeg koraka do strmoglavog pada niz liticu. Opominje nas i Mars-Pluton opozicija pod kojom ćemo dugo biti, jer Mars je već u senci i sprema se za retrogradni hod (prva egzaktna konjunkcija je 3. novembra, na 29*45’ Raka-Jarca, partilna već na sam Mlad Mesec u Scorpiji, traje 4 dana). Kosmos savetuje da najpre proverimo za čime to patimo? Šta nam to nedostaje? Sećanje na iskustvo iz prošlosti {ne, nju je nemoguće editovati, ali je valja ostaviti da počiva na miru}, osoba mumificirana u prošlom „veku“, ali ne u sada&ovde, kao trenutno „istinita“? Čudna je to ljudska boljka, zar ne. Obično smo je nesvesni. PONAVLJANJE IDENTIČNIH OBRAZACA? Drugi ljudi, a zapravo isti kao oni iz prošlosti? Samo je promena izvesna. Zato, nije loše pobrisati arhivu čuvanih email prepiski, smsova (...) – bilo koji vid infuzije kad počne uspomena na ljubav ili ljubljenu patnju da bledi – te i prihvatiti stvarnost. Gde smo SADA, šta trenutno IMAMO i šta ČINITI da se situacija poboljša? Šta su ŽELJE? Kakav je naš SISTEM VREDNOVANJA, VREDNOSTI uopšteno govoreći? Koji su sve realni načini da se nešto bolje materijalizuje? Moraće rukavi da se zavrnu, a Saturn u Ribama je ko Skarlet O’Hara (o tome ću misliti sutra). Disfunkcionalne odnose, kao i PATOLOŠKE (mnogo ih je u brzini, nepromišljeno sklopljeno, mnogo veza i brakova je počelo na prve eklipse 2024., a sada u oktobru se već ganjaju advokati... ili kreću problemi da se naziru) bi bolje da sečete na vreme, jer teže da prerastu u ozbiljnu patologiju, zbog čega ćete se kasnije žestoko pokajati. O psihološki funkcionalnim odnosima biće posvećen zaseban tekst – proverite sebe gde se trenutno nalazite, šta trpite, zašto gajite korov, zašto se lepite za pogrešne ljude... znate li uopšte šta podrazumeva ZDRAV partnerski odnos. Ne osvrćite se na leglo metastaziranih okolo, ima ih kao kukolja, ne znači da treba da se adaptiramo na legalizovane otvorene psihijatrije i sami sebi oblačimo ludačke košulje, jer avaj svi su u sličnom sosu. NISU svi, a i mnogi mogu da skupe hrabrosti i pogledaju život očima odrasle individue. Bore po koži i sede vlasi ne znače uopšte nužnu zrelost ličnosti.

 Da ne zaboravim bitnu stavku, neminovna ekonomija sa svakim disharmoničnim aspektom Venere i Saturna (neretko doslovna) – preispitati recipročnost u odnosu samog davanja-uzimanja (nije bitno šta je po sredi: novac, vreme, vaš trud i rad, žrtvovanje, tolerancija, empatija...). Šta je uloženo, a što dobijeno? Ne možemo ništa meriti na vagi, nematerijalno NEMA CENU svakako, ali nekakva ravnoteža MORA da postoji. SVE eklipse na relaciji Ovan – Vaga, ma koliko bile teške (Južni Čvor je u Vagi i tu sve propada), ne zaboravite, traže ravnotežu. „Kada sa radošću dajemo, a sa zahvalnošću prihvatamo – svako je blagosloven.“ – kaže Margaret Eni Džonson – što je i esencijalna pouka za Venere-Saturna. U praktikovanju ove mudrosti je spasonosna remedija. Da li smo nezasite grabljivice ili nam je „džigerica“ pojedena? Hteli bismo da neko ceni naš rad, ali ne cenimo tuđi? Pretežno jer ni ne znamo šta je rad, navikli da nam se servira na zlatnoj tacni. Voleli bismo da imamo više novca, ali smo pak Kir Janje? Da neko trpi milion naših mana, ali da mi drugome tražimo dlaku u jajetu, i gde je ima i gde je nema? ILI drugima pumpamo samopouzdanje, dok sebe potcenjujemo hronično? Mesimo kolače za puk vojske, ali se ne setimo da pojedemo bar jedan usput? Treba li najlepše plodove nesebično davati da bih neko kontinuirano gazio kao da su ništavni? Mnogi olako postanu alavi, naviknu se na luksuz kojim ih obasipamo svakodnevno, ali to ne ume da se vrednuje {jer se lično ni ne poseduje, da bi bilo „prepoznato“}. Hoćete i dalje kao zaludni mecena ulagati čitavo bogatstvo u netalentovanog umetnika? Razmislite dobro gde ste, u kojoj poziciji (davalac ili primalac), ako hoćete da se nešto konačno poboljša u vašem životu. Koje slavine treba zavrnuti, a koje odvrnuti? Čak i da ste u ulozi onog koji samo OTIMA gde/šta uspe... dragi moji, i dalje ste jako siromašni. Ko stisne šaku, ne može ni da primi ono što mu se pruža, niti sam da pruži drugom. A onaj drugi (koga cedite) je svakako vaše Ogledalo, ona vaša katoptrofobija od koje vam klecaju kolena (slab je skelet Saturna u Ribama). Bez osuđivanja – ni drugih ni sebe. Samoisceljenje uvek počinje (samo)opraštanjem. To nećemo sprovesti preko noći, ali bilo bi dobro početi što pre.

Planetarni uticaji su vrlo individualni {zavisi šta vam aktiviraju lično}, ali je važno imati u svesti da smo u PROCESIMA koji sada započinju (neki su svakako odrađeni) i traju bar još šest meseci. Nećete preko noći ništa sprovesti odjednom, no mali koraci često vode ka velikim promenama, kroz vreme. Ako ne znate odakle da krenete, počnite od početka! Takođe, nemojte da se iznenadite ako vam u nekom momentu tresne grom u koprive, jer eklipse to uvek vole da rade, kad ste najmanje spremni: poklon iznenađenja!

Srećno!

Cat

„The Red Ballon“ (1956); directed by Albert Lamorisse

Do kraja jula imamo intenzivni atak na psihu, rendanje živaca pod tupim nožem (masat izlizan!), tako da vas „tenziona“ glavobolja (doslovna ili metaforična) ne iznenadi. Mobing, sputanost, stagnacija, osećaj zarobljenosti i zaglavljenosti, bezizlaza; uznemirenost, napetost, nervoza (...), uostalom anksioznost (anksija, kako volim da joj tepam) je dominantna, kao i frustracije i nezadovoljstva raskošnog švedskog stola, što samo dodatno kida vitalnu energiju (oštećuje dakako i organe), prenosi se i na okruženje – transferu su mnogi (primarno do avgusta, premda i dobru njegovu polovinu) skloni. Samokritičnost se stidljivo pomalja po kakvom „moralnom“ zapećku, ali drekavci („bezgrešnici“ sa 101 manom), bez ogledala u domu svome, su ipak gromoglasniji. Energija svakako cirkuliše, pa ko stigne na kome da iskali svoj vasceli frust, što normalno i doprinosi dodatnim neugodnim događajima: aspurdnim raspravama aka MONOLOZIMA (dijalog je danas arhaični pojam); raznovrsnim konfliktima, očajnim vapajima ojađenog ega posoljenim... Shodno tome: može sijalica da vam pukne pri paljenju od vašeg ličnog živčanluka, da iz „nesmotrenosti“, tj. pod silnim negativnim emocionalnim nabojima, uganete stopalo (ili da vam otekne kao krofna), polomite kakvu koščicu, ušinete se, zadobijete blagu anemiju (hemoglobin opada) ... neću sad nabrajati opseg potencijala (posebno ne aktuelne, malefične i impotentne opozicije Marsa u Devici i rx Saturna u Ribama).

Na stranu konkretnih „negativnih“ situacija (kako ih mi standardno percipiramo), one dolaze kao OKIDAČI da se ispolje davno-davno potisnute emocije – koje (u 90% slučajeva) i potiskujemo potpuno nesvesni da to činimo (doduše, ponekad i ciljano, da stvar bude crnja), a to nikako nije dobro, jer upravo njima stvarate svoju realnost (misli su samo konstrukti, a cveće se ne sadi u korovu). Svaka rezistencija dovodi do perzistencije, tako da problem (kakav god) ne može da se reši nikako (sem da se komplikuje, i garantovano istrajava) ako se prvo ne prihvati u celosti. To podrazumeva neutralizaciju negativnih emotivnih stanja i naboja, koja vas dave kao zmija žabu (u vezi sa određenim problemom), tj. njihovo raspetljavanje (uklanjanje OTPORA). Uostalom, Mlad Mesec u (m)Raku od 17. jula, pod aktuelnim T-kvadratom Plutona na 29° Jarca (daaa, NISMO zavšili sa njim još uvek, tek od jeseni 2024. imamo PRAVI početak tranzita Plutona u Vodoliji) i Mesečevih Čvorova (nodalna osa se promenila i sada je na 29° Ovna-Vage) koji nas razvlači kao pitu savijaču skoro cele 2023., i o kome bih mogla da napišem epistolarni roman o apoteozi bar 666 giljotina, su tu semenku posadili... i ne bude li se na vreme reagovalo, KOROV će biti veoma rasplodan (garantujem). Tako da... shvatite ovo spisanije za ozbiljno. O čemu se zapravo radi? Pokušaću da pojednostavim, da ne uvijam u oblande naučnih, duhovnih, filozofskih (...) termina.

Na primer: ako osećate BES (u vezi sa nekim/nečim), on je samo površinska emocija, nikako uzrok problema (neko/nešto je samo okidač da vam pripomogne u osvešćivanju problema U vama samima, što možete iskoristiti ili ne). Ispod besa se krije grozd potisnutog emotivnog spektra (recimo: krivica, nemoć, odbačenost, nevoljenost, tuga, radost, zadovoljstvo, spokoj, sigurnost, ljubav – DA, i pozitivni sadržaji se potiskuju). Njim (bes je vrh ledenog brega) prikrivate sve ostalo (ni ne znate šta, zašto, a ni da to činite), koristite ga kao ključnu reakciju na određenu situaciju... jer vam je to najprihvatljivije, najlakše da izbacite i tako zakamuflirate sve ISPOD njega, od čega BEŽITE (a što vodi ka UZROKU, koji je uvek na samom dnu grozda).

Apsolutno svaki problem (njegova KONCIZNA definicija, što je već 20% rešenja) se sastoji samo od dve komponente: situacije + emocionalne reakcije – kad nje nema, suštinski nema ni problema [čak i da je vrlo konkretan, on vas više ne muči, u miru ste sa njim, a time se suštinski otvara put i ka konkretnom rešavanju same situacije (II komponenta) – ponekad je to doslovno instant (na primeru odnosa se najbolje praktično proveri), ponekad malo čekate]. Kada se na nesvesnom nivou reši UZROK emocionalnih naboja (od kojih se bespotrebno gušite, najčešće predugo valjate u živom kreču) – a to je uvek određena psihološka igra (u prolasku kroz duboki nesvesni proces, ona se rešava – integriše, od tog momenta, ako i nastavljate da se igrate – a nijedne psiho igrarije se ne igrate sami – igrate se SVESNO i tek tada dobijate  SLOBODNU VOLJU; prethodno ste u magnovenju da je posedujete) – problem NESTAJE. Na spomenutom primeru – bes apsolutno NESTAJE (npr. prema nekome), ne grize vas (vrlo je toksična emocija), svu ENERGIJU koju vam je ODUZEO (svi smo potrošna roba i energija je ipak limitirana) u prošlosti (jer možda datira dugo) vraćate u sebe (kod prirodnog otpuštanja toga nažalost nema, rešili ste, otpustili... ali možda vam je pojedeno pola džigerice za 7 godina), a ispoljili ste ga i za budućnost u potpunosti. Šta to znači? Ako kojim slučajem osobu – okidač i dalje imate u okruženju, iz prinude, možda će pokušavati da vas izaziva i dalje, ali zalud: nema više MOĆ da izazove bes u vama, on je kompletno REŠEN. Sada ste poput hladne vode (ne možete sebe da prepoznate). Bilo da ste ga nekada ispoljavali radikalno (vrištali iz petnih žila, razbijali tanjire...), u bezbroj situacija, ili ste ga gutali, gutali i gutali ~ isto je (!), kortizol (od kog se olako razboljevamo) vam je probijao plafon i ljuljao kristalni luster. Toga više N-E-M-A. Vremenom (veoma brzo) će se nepoželjna osoba preusmeriti na drugu žrtvu, jer nema joj druge, žedna je tuđe „krvi“. Vi ste svoju psihološku igru rešili, ona NIJE – ugovor je PREKINUT – treba joj NOVI saigrač, jer vi ste već evidentno otpali (jasno joj je). Najprostije: sama osoba se povlači iz vašeg života, kao magičnim štapićem odnesena. 

Svakim nesvesnim procesima, ne što se rešavaju brojni (konkretni) problemi (mnogo toga je pretežno veoma subjektivno, ali i vrlo individualno, ljudi apsolutno reaguju posve drugačije na iste/slične situacije, eksperiment bi vam to idilično pokazao), VRAĆA VAM SE SVA POJEDENA ENERGIJA (negde u telo) koju je nemoć, bes, razočaranost (šta god da su naboji)... kidala iz vas (to se reflektuje na višestrukim frontovima, ne samo jednom, možete da napravite haos od života sami sebi), a za budućnost je ispoljena u celosti (ne zombiramo se, da ne bude zabune). Najprostijim rečima: ako vam je neko i doslovno vadio džigu (ne znam šta da vam je radio), kada (npr.) rešite osećaj tuge, odbačenosti, nevoljenosti (šta god da je reakcija na sve situacije u tom grdnom odnosu) – što se u 90% slučajeva rešava kroz samo JEDAN duboki nesvesni proces (seansu/tretman... kako hoćete) – vi nećete biti sposobni više da osetite ništa od toga, koliko god se naprezali. Možete da pokušavate narednih 17 godina. Interesantno je da svog krvnika počinjete i drugačije da posmatrate: više ga ne osuđujete. Ili biste pored te osobe na ulici prošli kao pored „turskog groblja“, mogli biste i da joj se javite najnormalnije (kao da se ništa pre desilo nije, a jeste), započnete komunikaciju (iako vam to više nije potrebno, pa samo zbog toga ne biste – ali ne zato što joj nešto i dalje zamerate i gledate kako da je izbegnete... ili osetite kako vam trni šaka kad vidite TO lice, opet!) – bukvalno kao da je stranac u pitanju, sa kojim se mimoilazite. Ponekad se dešava da kada sanirate kukolj prošlosti – iako vam XY osoba više nije bitna i potrebna (bila je, dok ste se nesvesno igrali nečeg s njom, UVEK smo sinhronizovani i kada ne deluje tako)... ako vam proleti kroz misli, najčešće se setite nečeg pozitivnog (u svakom odnosu toga ima, bar na početku, kakav god da je komplikovan ispao na kraju balade). U nekim situacijama možete osećati univerzalnu ljubav sa nivoa DUŠE prema toj DUŠI – kakva god da je (iako, ponavljam, više vam nije potrebna i nećete ništa više sa njom). Možda vama to zvuči nemoguće, ali avaj, vrlo je moguće! Iz iskustva to znam, no ovaj blog post nije posvećen tome.

Uostalom, svi smo se unapred dogovorili šta ćemo jedni drugima da „radimo“ (zarad čišćenja Duša), pre pada na Zemlju. Svi smo pod dogovorom/ugovorom. To što se toga ne sećamo – je druga stvar (mala deca i mogu da imaju još ta sećanja... ali to bledi vrlo brzo). Naravno, brojna „negativna“ uverenja (o njima se danas najviše drvi) se isto ljušte kroz rad (premda i njih možete uzimati kao teme), što više tema (problema) „obradimo“ – odoše i ona, oljušte se kao kraste, usputno (dodatak svakog procesa je da uvek rešavamo VIŠE toga, odjednom, to je vrlo važno da naglasim). Apsolutno svaki put: vraćate se sve više i više u srž svog bića, u IZVOR, odakle je sve i nastalo i gde ćemo se, na kraju balade, svi opet vratiti, pa diskutovati kako smo prošli na ovozemaljskoj premijeri pozorišne predstave...

Uzrok rešenog problema – određena psihološka igra – postoji i na nekoj drugoj problemskoj situaciji, gde je i reakcija/naboj drugačija (nevezano za konkretnu temu koju birate za rad, te i rešite), ako uzmemo krupnu temu (jačeg kalibra), mi ćemo sanirati dodatno još nekoliko sitnijih, RAZLIČITIH problema (ne znamo ni koje – vidimo to ubrzo, da su nestali, nema šanse da ne registrujete to!) gde je koren isti (ista psihološka igra je uzrok). Na primer: rešite se osećaja NERVOZE na poslu; nakon toga primetite da vas više ne iritira koleginica, a JESTE, premda ne znate zašto, jer vam žena ništa nije radila i okay je... ipak vas je nekako iritirala. Njom se niste bavili, ali i taj problem je otišao kroz rad na prvobitnoj temi (problemu), što znači da ste igrali identičnu psiho igrariju i tu. ILI: primetite da imate više strpljenja na šalterima, redovima po marketima (ne može lako da vam skoči pritisak zbog tuđe nekulture, and so on), da naprosto drugačije reagujete, pa ste prijatno iznenađeni sobom... niste ni te teme (probleme) radili, ali spomenuti proces (primer koji sam dala) JESTE. Stoga, JEDAN PROCES (tretman se ustalio kao termin) nikada ne znači baš jedan, jer se uvek reši usputno više toga, preko njega. Oslobodite se razočaranosti u bivšeg partnera – nestane i migrena (ili se povuknu akne), koju niste znali čime da sanirate godinama. Tih primera (kroz rad) imam koliko hoćete, ponekad je FASCINANTNO šta samo jedan proces (tema) potegne, raspetlja dodatno... u rekordnom roku (ponekad u prvih 24h ~ jednoj klijentkinji usputno je rešena dugogodišnja insomnia, posle PRVOG tretmana, tj. nesvesnog dubokog procesa, kroz koji sam je provela vezano za problem koju je odabrala da radi, insomnia je bila gratis... pa razmislite da li je ovo beskorisno i bezvredno?).

Najbitnije: prestajete da OSUĐUJETE druge! Kakva god da je osoba u pitanju (i da je manijak po sredi, okay i to je legitimno da postoji, i on ima svrhu...), jer shvatate (iskonski se osvešćujete, bez samoosude) da ste je sami NESVESNO privukli sa debelim razlogom (nema koincidencija!) – stoga ste joj i zahvalni na postojanju, jer bez nje, kao glavnog okidača (premda uvek postoji prethodno mnogo drugih alarma, ali tu se provlačimo, istrajavamo u potiskivanju loptice skočice – koja na taj način zapravo sve više odskače), ne biste imali jedinstvenu priliku da spoznate sebe, da otkrijete svoje potisnute emocije i RATOSILJATE ih se. 90% potisnutih emocija je zaglavljeno plafon do 7. godine (računate i mamin stomak pod MUST, jer život nas kao fetusa je ČUDO). Nešto (osećaj nevoljenosti, nepripadanja, neadekvatnosti, obezvređenosti...) se zaglavilo na nivou 4. godine (ne sećate se ničega), vi odrastate, evoluirate... ali ta emocija NE, premda i ona to želi, svoju (r)evoluciju (ne da bude na nivou 4. godine), tj. samo da je prihvatite kao validnu (sve emocije su VALIDNE) – DOŽIVITE maksimalno I (OT)PUSTITE (i ona vas više ne muči... jer ste joj OTVORILI KAVEZ DA ODE, vi ste je i zarajberili, mučila vas je, jer ste i vi NJU, primarno!). Pošto se koprcate kao riba na suvom, ne date joj da diše (premda ne znate da to radite, to je sve nesvesni akt) jednog dana dođe KULMINACIJA (nema kud više), te imate ludačku reakciju (krajnje neprimerenu i situaciji i vašim biološkim godinama) ~ pad u tantrum . Zašto? Ispoljili ste je (nebitno u kakvoj situaciji) kao dete od 4. godine (ako je tu zaglavljena) u svojoj 50. godini. Niste više mogli da je potiskujete, uspela je da se probije kroz rešetke i izleti iz mraka kaveza, pokrivenog prašnjavim crnim čaršavom. Dreknula iz vas poput pomahnitalog demona, kog ste uporno gurali u ćošak, lepili mu flastere preko usta, gazili štiklom stopalo mu ispod „stola“ ... Probila se posle ko zna koliko POKUŠAJA (nemojte misliti da nije pokušavala ranije... JESTE, ali na blaže načine, uspešno ste je obuzdavali, ponavljam ponovo, najčešće bez intencije). 

OSUDA VODI U OTUĐENJE! – to nije dobro (vidite dokle smo dogurali, hvala kolektivno nesvesnom) i verovatno bi se smelo reći da su to ključne osobine totalno neosvešćene ličnosti (da ne bude zabuna: osvešćujemo se do kraja ovozemaljskog putešestvija, inače NE BISMO BILI OVDE, niko od nas nije prosvetljeni Svetac). Stoga, nestaje svaljivanje krivice na drugog (većina ljudi za sve traži krivca, pa u trivijama, ponekad to ide do dadaizma doslovno), ali i prema sebi samima (jer rešavate problem, pored pukog osvešćivanja – kroz proces); kao i brojna „negativna“ uverenja (postoje sržna, uslovljeno stečena i svakodnevna) – neretko i njih otkrijete kroz određeni proces, ni ne znate da ih vučete U sebi do tada (svaka tema nam otvara Pandorinu kutiju i ruku na srce: to jeste zamka... jedno vodi drugom, drugo trećem, ... nalikuje uzbudljivoj podzemnoj avanturi, vrlo nepredvidivoj). Ona nastaju na bazi NAJRANIJIH iskustava (najčešće ih ne pamtite; ako DA, na konju ste i znajte da NISTE rešili traumice koje vam ponekad prolete na blic, pod galopom kojekakvih misli i sećanja). I negativna uverenja iznedrite kroz sebe kao odrasle jedinke, tek kada vam se nešto ponavlja kao u začaranom krugu (lakmus papir za nesvesnu igrariju).

 Primer: 10 propalih veza, sve isto, samo drugi akteri i celofan; imate uverenje (npr.) da nikada nećete biti voljeni. Nije ono nastalo zbog tih 10 propalih veza, kako racionalno poimate, nego su one morale da se prođu (nije bilo drugog načina ZBOG VAS ~ oraha tvrdokorca) da se osvesti samo uverenje (nikad neću biti voljen/a), koje je nastalo ko zna kad i zašto, dakle: pre tih 10 veza. Doživeli ste iskustvo koje je utemeljilo to uverenje JAKO RANO, kao dete, možda i u stomaku majke (pokupili njen vlastiti sadržaj) ili se prenelo TRANSGENERACIJSKI (da, da, to POSTOJI, ozbiljna rabota... i to se jasno vidi kroz kosmičke zavrzlame; lično me od 2013/2014 jako interesuje astro-genetika; neverovatno je kako obrasci KRUŽE li KRUŽE, što se poklapa sa psihologijom, dakako). Nije bilo drugog načina da se ono (primer našeg „lošeg“ uverenja) obelodani ranije ili jednostavnije (moglo je, nije uspelo da izbije na površinu, vršili ste sabotažu, niste mnogo mućkali glavom ZAŠTO vam se desilo ovo ili ono... samo ste išli dalje,  sa roletnama preko očiju). Potom da se rešava. Ne možemo se nikako osvestiti, niti sebe razrešiti čemera i jada (popraviti stanje, korigovati planetarne aspekte – ovim putem to RADIMO) ako nemamo izazovne i teške situacije; imaju svoju svrhu. Za početak da uvidimo da IMAMO PROBLEM. Ponekad dugo samo toga nismo svesni (ili ne u dovoljnoj meri).

MEĐUTIM, ne mora ni da se čeka teški kalibar, ali najčešće su svi tome skloni, nažalost. Hajde da dođemo do tumora jajnika, a nije da smo morali baš toliko da budemo tvrdoglavi. Mudri ljudi zaista umeju i da uče na TUĐIM neprijatnim iskustvima (greškama, neuspesima...), koliko god da je istina da sit gladnom ne veruje, dok ne oseti glad na svojoj koži. To je ultimativna istina, ali valja ponekad probati obući tuđe cipele i pokušati prošetati se u njima. Nije toliko strašno. Životi bi nam obilovali daleko više osnovnim obzirom, saosećanjem i empatijom. SVIMA SVE MOŽE DA SE DESI. Nikad ne govorite famozno: NIKAD, čak i da zaista bude: nikad. Sve ovo vam trenutno pišem, a i RADIM sa ljudima psihoterapijske procese (kao vid astrohealing-a), jer sam prošla krivudav i trnovit put: tonu vremena, energije, truda, novca (...) uložila u koječuda, koja su bila neefikasna ili totalna idiotarija (uz dužno poštovanje prema svačijem zanimanju)... i sve što otkrijem (prvo doooobroooo proverim) da ZAISTA „pali & radi“, PRAKTIČNO, imam nagonsku potrebu da podelim sa javnošću, tj. barem bližnjima. Ako sam ja morala da preskočim 100 kozlića, evo, vama oduzimam bar 80. Why not?! Da i ta moja patnja dobije dodatni, veći smisao, da se neko okoristi o nju. Nije danas lako doći ni do čega KVALITETNOG u moru KVANTITETA. Ponuda jeste široka, tim pre da se pogubite, nasukate na pogrešnu obalu. Najčešće sve valjano biva potisnutije, a marketing je postao antihristova rabota. Ipak živimo u INSTANT dobu nakaradnih vrednosti, no i tome će doći kraj. Kao i u našim psihološkim igrarijama, žrtva-spasilac-progonilac, tipični Karpmanov trougao (Stiven Karpman je bio Bernov student) koji vam je svima poznat, ULOGE SE UVEK MENJAJU. Danas sam žrtva, sutra sam spasilac, potom postajem progonilac... nemojte misliti da su uloge fiksirane - NISU, koliko god jedna delovala dominantnije od druge. Kao što nam to i sugerišu razdori u polaritetima (silne naše psiho igrarije). Sve dok se ne integrišu (dovedu u BALANS), imamo KLACKALICU.

Kad spomenuh već krivicu koja je dominantna kod 90% ljudi (neko je kognitivno prepoznaje, neko ne, ali vrlo je zastupljena kod ljudi, iako se neretko ogrće različitim pelerinama) – ona uvek traži kaznu, što podrazumeva samokažnjavanje (na nesvesnom nivou) koje se može sprovoditi na 101 način (otme mi neko novčanik, izgubim posao, ne mogu da ostvarim kvalitetan partnerski odnos, imam propalu poslovnu saradnju ...). Jednostavno krivica traži ublažavanje kroz određeni vid kazne i bola. Mi to svesno (5%) nećemo (nervira nas, besni smo, beznadežni, nepravda, nepravda... oooo, zašto ja?), ali eto, to se dešava jer nam je neophodno (našem nesvesnom: 95% nas, JESTE).

To nam i planete sugerišu – okolne (spoljne) manifestacije aspekata (koje su brojne u svojim potencijalima) skreću pažnju samo na SRŽ aspekta, a to je uvek neopipljiva kategorija. Npr. fundamentalni problem (izvesnog aspekta) je strah od gubitka, može se manifestovati do besvesti u raznovrsnim scenarijima, od trivijalnih situacija do patoloških... vama to nije po volji, tj. svesnom delu vaše ličnosti nije, nesvesnom i te kako jeste... ali: POZADINA SVEGA JE TAJ STRAH, tu je KVAKA, koju treba promeniti. Kada se strah REŠI U KORENU, spomenute spoljne manifestacije izvesnog aspekta se menjaju, tj. energija se kanališe u KONSTRUKTIVNOM SMERU. Potom malo-malo imamo revizije (vrati se na događaje od tad-tad, razmisli šta je bilo... evo ga, opet si u ISTOM OBRASCU, radiš ISTU stvar!), planete nam to serviraju jer ništa suštinski nismo od lekcija savladali (pa silni retro prolasci, familijarne eklipse, bla truć). Sama natalna karta nije ništa drugo do karta našeg Sopstva. Taj pristup je teško pojasniti ljudima (krv i znoj u radu, a i klijenti takav pristup ni ne traže), ali objektivno svaka začkoljica se može svesti isključivo na FUNDAMENT (ljude interesuju događaji, šta se spolja dešava, ne unutar njih, iako to unutra diktira ovo spolja). Naravno da astrološka konstatacija da neko mora da rešava ulogu žrtve nije od preterane pomoći, jer osoba mora da nađe način(e), ne samo da sedi skrštenih ruku. To neće samo od sebe da se reši. Međutim, ako ste bili žrtva nasilja (a ko nije?), npr. fizičkog u partnerskim vodama, to kada se reši (suštinski nije teško kako nekome može da zvuči) – prestajete da se igrate svoje igrice (na nesvesnom planu); rešavate se tereta i prošlosti i vršite prevenciju budućnosti (nema više nasilja). U prevodu: NE možete da budete više primamljivi nekome za mučenje (niti ćete se inicijalno zalepiti za takvu osobu), pa više nećete doživeti nikad fizičko nasilje u okviru partnerskih odnosa. Niste više žrtva tog oblika nasilja (nasilnik mora vrebati drugog) ~ jer podvrsta nasilja ima dosta. Naravno: to ne podrazumeva detinjasto ponašanje, u maniru: hajde da čačkam mečku i da svesno svrljam u ludilo (odoh među doslovno manijake). Uostalom, niko to ni ne radi. Vi u startu mislite da je neko mica-maca, tek kasnije vidite da nije.

Takođe, suštinski radimo sve vreme sa Ogledalom (svi smo u konceptu Ogledala: konstantno, zamarkirajte ovo žutim markerom). Vraćamo se i u suštinu sebe samih (to je uvek samo: ljubav i mir) – ono što zaista jesmo, ponavljam: svi smo došli iz izvora, iz JEDNOSTI {to tokom procesa – na kraju možete osetiti i to vrlo intenzivno, posebno ako upadnete u stanje Plerome (gnostička jevanđelja nisu zalud čitana 2017.! kako sam pomislila tada...) – stanje koji jogiji nazivaju samsarom, posle decenija ozbiljne meditacije na vrhu neke planine}. U ovom svetu koristimo suprotnosti (dualizam), ali one su sve u balansu (dve strane istog novčića): da nema tuge – ne bismo znali šta je radost; da nema radosti – ne bismo znali šta je tuga. No, tuga i radost su jedno te isto (u procesu to, ako dođete do te klackalice, možete osetiti istovremeno – nema razlike!). Psiholoških igara ima bezbroj (oko 70 ključnih) i svi igramo neku na određenom terenu, pa suštinski nema razlike između Ja i Ti (kako god spolja delovalo, ne rukovodite se nikad fasadom). Neke su dominantnije, neke slabije, to je individualno... ali pošto ih ima mnogo, opisane su razdorom polariteta, ne specifičnom terminologijom (imamo to upravo u astrologiji: osa Bik-Scorpija je neraskidiva, ako je ASC na 17. Bika – preko puta je DESC na 17. Scorpije). U transakcionoj analizi, kod Erika Berna, umesto „projektovane verzbalizujuće analne agresije“ (polomismo jezik, bre!), igru je pojednostavio terminom „strašno, strašno!“ (ipak je bio pragmatični Bik) da ljudima bude jasnije (lakše) – tako i mi. Kad se polariteti integrišu, psihološka igra je rešena, tj. igrate se svesno (prethodno: NE), ne po automatizmu, opsesivno-kompulsivno, znate već... JAČE JE OD MENE! Za koji god polaritet da se uhvatite – vi ste u potpunom miru sa sobom. Prethodno niste, dok su oni u razdoru. Stalno ste klatite, đa jedan vam pozitivan izvesno vreme – te postane negativan; pa onaj drugi (koji je prvobitno bio negativan) postaje pozitivan (opet na određeno vreme... pa se OPET uzjogunite). I tako cik-cak, cik-cak u nedogled. Hronično nezadovoljni.

Teorijski je ovo u pisanoj formi malo teže pojasniti – daleko lakše usmenim putem, mada je ipak samo teorija, govorimo o PRAKTIČNOJ vrsti terapije. Nadam se da je nešto nekome od ovog „kliknulo“, trudim se upravo oko toga da ne bih držala stalno uvodna predavanja po 3h svakome ponaosob, jer je to prilično zamorno (pre bilo kakvog početka rada i objašnjenja za ono što je važno za isti, itd.)... Mnogi ljudi su i svesni da imaju određen problem, ali ne znaju šta sa njim. Sa kognitivnog nivoa nije lako rešavati nesvesne Gordijeve čvorove, glava (logika) ume i te kako da nas sabotira u tome. Mnogi ni toga NISU. U stanju su 4h da vam pričaju, pričaju, pričaju (...) šta ih muči (ruska salata)... ali kada god ih prekinete u analitičkoj fazi (pred)rada, sa konkretnim pitanjem, oni su bez odgovora... zbunjeni. Neverovatno je koliko je jedinka današnjice OTUĐENA OD SEBE SAME, da NE ZNA ni šta OSEĆA u sada i ovde – to mi je bio u početku (istraživački) fenomen, neprijatnog tipa. Očekivan, ali ne u meri u kojoj sam se susrela sa njim.

Svaki čovek, u moru igrarija, uvek ima svoju GLAVNU psihološku igru – koja je doslovno podloga svega (i svih drugih igrarija, jer ima ih mnogo). Dno dna. Preporučljivo je (ne mora, ali POŽELJNO) nju prvo rešiti. Kako? Tu VI, dame i gospodo, stupate na snagu. Bira se preko najtežeg problema (subjektivno) – šta je najgore za VAS od kad znate za sebe (?) – što je POTPUNO INDIVIDUALNO (nema ništa glupo, smešno, posebno ne za stid); te se postavlja tema za rad. Dobro je prvo to rešiti, pa i SAMO to (ništa drugo – nikad više) nije nimalo mala stvar, verujte mi (ne morate, ali ... uverili biste se praktično u ovo što pišem). Glavnu psihološku igru (razdor u polaritetima, koji god da su vaši lični praiskonski kodovi) možete preneti i u sledeći život, a možda ste je i u ovaj preneli. Ti procesi (generalno, sa dominantnim temama) su zaista specifično iskustvo, nakon čega ljudi osećaju neviđen priliv energije, ulaze u stanje sveprožimajućeg mira (ponekad kažu da nikad to u životu nisu osetili, na kraju tretmana: da ih neko blagosiljao itd., premda ne bih sve da vam otkrivam, unapred), najčešće su pod pozitivnim šokom... neretko se čuje: OSEĆAM SE PREPOROĐENO, kao da je neko skinuo STENU SA MENE; a nema ovde NIKAKVE MAGIJE... da slučajno neko ne pomisli da petljamo sa nečastivim silama (pu, pu!). Uvek se uz svaki rad (naročito ako je ozbiljnija, kompleksnija tema, tj. problem), ponavljam stoti put, reši dodatno nešto (ubija se više muva jednim udarcem; i sama idem na to kada prvobitno prolazim kroz analitični deo – razgovor sa osobom, da se definiše problem tako da može da obuhvati VIŠE toga odjednom, uz OBAVEZNU saglasnost drugog, jer ne mogu vas naterati ni na šta, samo posavetovati i pomoći koliko mi je to dopušteno). Ponekad relativno „naivne“ stvari (tako nam deluju) prave haos. Možete da osećate stid da se autentično ispoljite (od kad znate za sebe, uvek to negde čuči sa strane, gorući vam je problem... ovo mi je vrlo česta tema sa klijentima, do koje, kad-tad, dođem... iako je meni, neretko, odmah astrološki jasno da treba da se radi, ne može sve dok klijent ne uvidi sam da ima taj problem, i poželi da ga rešava ...) – kad se on reši (zauvek – trajno nestaje, jer se ispolji do kraja u procesu) – vama su ruke odrešene za koješta. Zamislite samo da nema tog stida, šta biste sve radili, menjali? To nije smešna tema, tj. problem, iako nekome može delovati tako  (ionako nam je narednih 19 meseci Severni Čvor je u Ovnu, pored Hirona u Ovnu, sugerišu nam da moramo isceljivati svoju autentičnost, svoje: JA SAM ...). Možda ste imali ludački PMS (...) zbog tog naboja (stida), a nikad ne biste povezali sa tim, jer kao što jedan aspekt daje širok meni, nije uvek sve logično, tj. nije vam sve jasno kao beli dan koliko toga je UVEZANO. Ili trpite u disfunkcionalnom odnosu, a suštinski ste tu samo jer osećate DUŽNOST, MORANJE ili STRAH OD SAMOĆE – kad se to sanira... odoste vi iz tog odnosa (ako ostanete, jer vam ne daju spomenuti naboji da nešto rešite, ili bar ne na vreme, možete debelo da zaglibite i to u TEŠKU PATOLOGIJU, ili naprosto UNIŠTITE SEBI ŽIVOT, pa se u poznim godinama kajete na tenane – i sve to nama planete uvek sugerišu... može lakše, može teže: BIRAJ!).

Bilo kakve konkretne traume („gde to da zaboravim, svega se sećam!“) možete rešiti – posle će se i psihičke slike da puknu, ono što ste pamtili u detalj, a desilo se pre 20 godina (Mesec je vezan za sećanja, ona ne postoje bez emocionalnih naboja), počeće da bledi. Nećete moći da se uvežete s tim, kao da ste posmatrač sa strane: gledate film i aktere (nekada ste bili VI taj akter, više NISTE). Što crnja trauma – lakše se rešava (iako vam može zvučati nelogično, no nije). Trauma može biti svašta (ne podrazumeva samo: pretukao me neko i slični heavy shit), pravi vam, nespremnim, sačekušu i savladava vas u sekundi, na kvarno... a ponekad je i to smešna (odrasloj osobi) situacija, koju neko (odrastao) ne ferma, ali opako reflektuje kasnije u mega-giga problemu (npr. super komplikovan odnos), ili je toliko zatrpana da nije bilo drugačijeg načina da se IZNEDRI (bio je neophodan taj super komplikovan odnos da se prisetimo kako smo doživeli, recimo, odbijanje tate da nam kupi čokoladu kada smo imali samo tri godine; deca su preosetljiva, u theta talasima do neke 6/7. godine ~ stanje koje se koristi za ulazak u HIPNOZU ~ dakle: ne mogu da shvate ili prihvate nešto što stariji olako čine)... ILI osoba smatra da nije bitna trauma, a seća je se vrlo dobro (kao da je juče bilo – to UVEK znači da tu puca od emocionalnog naboja, bilo pozitivnog ili negativnog, neutralno ide u zaborav... šta nije rešeno, ISTRAJAVA u memoriji). To naizgled smešno/glupo iz 5. godine života – em što nije teško sanirati kroz procese – nego može da raspetlja KOMPLEKSNA koječuda sada (ne pada vam na pamet da imaju veze s time), ali i izvrši prevenciju potencijalno još težih iskustava u budućnosti (ako se ne reši, saga se samo nastavlja i usložnjava... i ne samo na jednom, različitim frontovima; što nam planete savršeno jasno govore, STALNO). Poželjno je bar neke prastare traumatične situacije (scene koje dobro pamtite) osloboditi, zaista ne bude ni mnogo naporno, a može da utiče na koješta kasnije (tj. da reši ili spreči), ILI ako je nerešeno, da stvara složene probleme (možda ih trenutno nemate, ali za 10 godina sve može da se zarotira za 180°, jer nesvesno VREBA kad ćemo da oslabimo, popustimo s potiskivanjem i uhvati nas nespremne... U prevodu: može lakše ili teže suočavanje. Da izbegnemo teže, bolje (jednostavnije) rešavati na vreme, čak i da ne deluje kognitivno da je to nešto baš strašno. Za decu jeste. Bog sveti zna kako doživlja dete od 2 ili 5 ili 7 godina nešto (dok pliva intenzivno na pučini svog nesvesnog)... jer ne razume ono što razume odrasla osoba.

Postoji mnogo načina kako se mogu rešavati neželjena stanja, traume (...), ali to je već za roman, o tome neću pisati (ne bi vam ni značila teorija). Postoje jednostavni načini da se, recimo, uklone neželjene telesne tegobe (poput glavobolje, skeletnih bolova), posebno ako to datira plafon do 3 dana (nije hronična bolest po sredi), umesto da ceo dan trpite i pijete lekove – potrebno je okvirno 20ak minuta (plafon) da se bol ukloni u potpunosti. Ponekad ima odraz i na duže staze. Možemo da radimo npr. na alergijama (jedino što moramo in vivo, ostalo NE, tako da nije bitno gde ste, što se samog rada tiče). Ako biste da rastegnete dan, usporite protok vremena, jer imate obaveze i hoćete da budete produktivniji – i za to postoji proces-vežba (dejstvo je plafon do 2-3 dana). Vrlo je široka primena – generalno. Rad sa Jungovom Senkom ili Jungovim simbolima (o tome bih sad mogla, kao ozbiljan jungoljubac da pišem naširoko, ali zaustaviću se samo na konstataciji), je isto moguć. Kreativni procesi – to ne može odmah (prvo ide ozbiljnije duševno čistilište), šta god vam druge „kursadžije“ (instant znanje nikad neće moći da zameni pravo, iskustveno i višegodišnje) govorile. Ovo nije new age baljezgarija (ježim se od toga) i može se krstiti vidom DUŠEVNOSTI, ne duhovnosti (uostalom, duh nije tako kritičan, mi smo ovde zbog Duše; primarno da učimo o EMOCIJAMA, bar što se tiče reinkarnacija na planeti Zemlji, koja je vrlo nezgodno mesto). Naravno, zvanično priznata psihoterapijska metoda, ali činjenično jeste ATIPIČNIJA (zbog svega što je u njoj umiksano, a profiltrirano na najjednostavniji, bar trenutno, način... mada Pluton u Vodoliji nas čeka, dok ga prati Uran u Biku, moraće i revolucija psihoterapije da se desi, sa posebnim fokusom na PRAKTIČNOST iste! tako da je ovo idilično...) – ima i svoje kreativne momente, daje slobodu, te sam je sama umiksala i sa astrologijom i mnogim drugim znanjima (ne samo iz kliničke psihologije) koje vučem kao barokni tovar, a koja su mi poslužila kao DOPUNA (provereno, eksperimentisano dugo). Osmišljavala sam i vežbe za osvešćivanje (mnogima znače) itd. Nije popularna (mislim da dugo neće ni biti) nažalost, jer nije dobra za tuđi biznis (mada, DANAS toliko problema ima, da svima treba neki vid psihoterapije; niko tu nije ugrožen poslovno, no dobro...). Ne idete godinu dana da ponavljate (kukate) nekome, tačno 45 ili 60 minuta, kao pokvarena ploča jedno te isto (sada se dosta uvaljuje lekića MOMENTALNO, te ljudi sa generalizovanim anksioznim poremećajem dobijaju instant, kod psihijatra, teške lekove za ŠIZOFRENIJU, EPILEPSIJU... ???); mi RADIMO konkretno na tome i vremenski KOLIKO MORAMO (nema ograničenja po satnici, KOLIKO TRAJE PROCES? - KOLIKO MORA). Stoga, štedite debelo vreme i novac. Kao i u svakom poslu, sujete uvek ima, jasno vam je o čemu se radi (dovoljno da drugi procesori duplo ili četvoroduplo ~ a takva je situacija u Srbiji ~ naplaćuju svoje usluge, naspram vaših, na meti ste i njih... konkurencija...). Ogrezli smo u materijalističkom svetu, post-kapitalizam buja i ždere (primarno naše zapostavljene, namučene DUŠE), mnogi i NE ŽELE drugima da pomognu, iako se prikazuju u tom ruhu – nažalost ne shvataju onu čuvenu: naše je samo ono što dajemo drugima! Vazda bilo i BIĆE. 

Uglavnom: svaki proces (nevezano za teoriju) je zaista ISKUSTVEN (praktičan), tako da ni 200 strana o tome (ili prepričavanje tuđih iskustava; a mogla bih i svoja naširoko) ne znače baš previše osobi koja prvi put o ovome čita, a nikad ništa nije probala – ovo je samo pokušaj da se POJASNI elementarno i ESENCIJALNO, ako se neko zainteresuje, naprosto mora da proba šta bilo (imate apsolutnu slobodu da birate teme sami).

Generalno, sa astrološke strane, ovo je rad primarno sa MESECOM (stupnjem Raka), skoro od A do Š, ne samo jer se sve rešava najpre putem emocija, nego i zbog  drugih detalja koje dajem svojim klijentima pred rad (shodno šta treba da se radi, procenjujem kako ćemo i da rešavamo problem, kojim putem...). Kroz ovaj vid psihoterapije (sistem je sastavljen od mnogih drugih, sve korisno-efikasno je preuzeto, korigovano i spojeno) vrši se zaista korekcija aspekata (preusmerava se konstruktivno energija). Menja vam se značajno percepcija na svet, sebe same... tonu energije možete da sačuvate (ali i VRATITE iz prošlosti – ovo je dragocenost zbog samog zdravlja, na PRVOM MESTU!), ublažite koječuda (koja vas potencijalno vrebaju u budućnosti; zato sam ranije stalno u pojašnjavanju aspekata pisala da MOŽE ovako/onako, nikad isključivo... ne zato što nisam sigurna u svoje procene ili znanje, nego znam da naprosto JESTE tako, da nije bukvalno crno na belo, uvek ima LEVO i DESNO, pored kojekakvih krivudavih putića usputnih, na kojima se svakako i posrće... ustaje, pada, ustaje...). Čak i ako ste pod realnim problemima (trenutno teškim astro periodom), to sve možete da preprodite na lakši način, mudrije, ne samo da pretrpite ili prespavate kao beli medvedi i čekate pauzu, pa sledeću (možda i goru) rundu. Planete se šetkaju, periodično nas izazivaju, nekad blaže, pa se provučemo, nekad to bude radikalno... možda ne bi bilo da smo prethodno nešto zaista shvatili, ako i jesmo (kognitivno) da smo umeli to da rešimo. Nažalost, i pored dobre volje, ljudi bauljaju. Radila sam sa dosta sa psihoterapeutima (druga branša), psihijatrima i osobama koje dugo idu na različite terapije, bezuspešno (padaju u očaj ili stiču uverenja da su nerešivi slučajevi, a NISU)... posle toliko vremena, truda, ulaganja novca, nije se previše (ili: ništa) toga SUŠTINSKI promenilo – nažalost. Puka svest ne pomaže u potpunosti, niti uvek. ILI je nešto presporo, zahtevno (treba vam nekoliko godina, svake nedelje da idete i pričate, pričate, pričate... o jednom te istom, a da li imate i vremena i novca za to?). Lako je nekad i ustanoviti problem (posebno kroz astrologiju): aha, imam problem sa nevoljenošću od strane oca, reflektujem je na to-to (natalne to odlično pokazuju), ali ŠTA SA TIM? Kako to da REŠIM? Kod nekih i to ide teško, ne uviđaju ono što im je ispred nosa. MUČI ME, ali ni ne znam šta me muči, posebno šta OSEĆAM. Bože, šta me pitaš, Cat?!

Praktično se možete tj. „morate“ uveriti – ne ubeđujem vas, samo KONSTATUJEM, jer drugog načina nema. Zato i kažem da nije za preterano piskaranje niti usmena predavanja (tu su da inspirišu i navedu osobu da proba), jer osoba mora da se uveri sama (pod uslovom da ima uopšte želje i volje; neko je prepun otpora i NIKAD neće doći do nas koji se ovim bavimo). Kroz procese ne mogu da vodim osobe pod dejstvom narkotika, alkohola i teških antidepresiva – odmah da to naglasim. Epileptičare, takođe.

Koga OZBILJNO interesuje, može da mi se javi (imate CONTACT formu na dnu bloga, pišite mi, odgovor vam stiže na email ~ pomoćni LINK: CONTACT), dobiće detaljnija objašnjenja oko samog rada, a ako odgovara, usmenim putem DODATNA... ti razgovori umeju da potraju po 2-3h). Mislim da je ovo danas (14 strana Worda ste upravo pročitali) dovoljno informativno i pojednostavljeno da svako može da razume ESENCIJALNOST (ako nekoga zainteresuje konkretni RAD, dobiće dodatne info dalje... šta/kako...). Molim vas najljubaznije da mi ne traćite vreme, iz puke dosade ili obesti, jer svaki početak, te i ovaj, jeste težak i zahtevan; nemam vremena da ponaosob držim predavanja nekome ko nema ozbiljne namere da PROBA da radi na sebi, niti da radim sa ljudima koji NE POŠTUJU OSNOVNE PROTOKOLE, pa će zbog toga rad biti ZALUDAN... o zakazivanju sa nećkanjima, odustajanjima bez blagovoremenog obaveštenja - zaboravite!). 

Mnogo puta sam se doticala svih danas spomenutih tema kroz razne tekstove koje ste čitali (bar vi, uredni pratioci ovog dugo zaprašenog bloga), pa i u onom poslednjem tekstu (kraj 2019.)... ali sticaj okolnosti (tona smrti u krugu porodice, kao i bolesti, ubistvo oca od strane antihrista u belim mantilima, moja bolest,...) me je omeo da se tome ranije posvetim konkretno (iz istih razloga nisam bila dostupna ni kao astrolog), što sam inače planirala još od 2015/2016 (u klasičnu psihologiju zabrazdila još davne 2005.). No, sve ima svoje zašto/zato (sada, ne ranije). Volontirala sam 3 godine besplatno (do 2022.), ali mimo ikakvih oglašavanja javnih i ponuda, pa niste bili upućeni u to (takođe sam i klinički hipnoterapeut, ali to nije u ponudi za rad sa klijentima). Tako da većina vas ni ne zna čime se još bavim, red je da vas obavestim. Sada sam TU. Do kada... pod Uranom (sam od 2019.) se NIKAD NE ZNA! Use me!

ELEM: do 27. jula imate AKCIJU (leti su one IN online) – 3 tretmana po ceni 4 (jedan dobijate gratis!), ukoliko ih zakažete u narednom periodu (do 27. jula). Tri su najčešće zaista neophodna za početak – dalje kako god želite (ja sam, recimo, samo u aprilu 2021. uradila sebi 90 najkompleksnijih nesvesnih procesa, toliko sam bila uporna da istrajem po pitanju čupanja određene vrste svog korova). Možete i da samo probate JEDAN (predlažem da to bude rešavanje glavne psihološke igre, jer je to od ogromne važnosti) – ne sporim ni drugi start rada, ali tri (Sveto Trojstvo Nesvesnog! ili 4/8/12 dinamika astro polja) su uvek poželjna (zarad boljih rezultata); posebno što vam svaki proces, rešen problem, otvori DALJI PUT (nameće vam drugu bitnu temu), dobijate puno i uvida za dalje (dobijate ih i u pisanoj formi, tj. Wordu, od mene, od drugih terapeuta-procesora: NE); kao što vas ja PROVERAVAM nakon procesa (određenog vremenskog perioda, ni to nije naše kolektivno pravilo, proveravamo vas odmah nakon praktičnog procesa i vidimo stanje: je li uspešan 100% proces ili delimično; ili NIKAKO, a u tom slučaju ponavljanje ne podrazumeva ovo što spominjem: čišćenje OSTATAKA NABOJA, neuspelo je doslovno rad jovo na novo, druga šansa, drugi tretman, jer se stanje uostalom i vidi na kraju balade.... koja najčešće u POČETKU traje plafon do neka 2-3h: praktično). U slučaju da vam se posle izvesnog vremena, samo na par minuta pomami problem (ako da, nikako neće kao ranije, već u BLAŽEM INTENZITETU), javite mi se sami (drugačije ne mogu znati) da čistimo repiće (ostatke naboja)... što je kod mene besplatno (rad sa ostacima naboja) – ne i 100% NEUSPEŠAN PROCES - TO ZAISTA NIJE DO MENE (iako su svi moji procesi sa ljudima do sada bili 100% uspešni, nikad nisam ni ponavljala da čistim REPOVE, proveravala sam ljude i posle 3 godine, zbog sebe i istraživačkog dela, to nije bilo uopšte potrebno, niti je pravilo-dužnost kod drugih terapeuta-procesora, NAPROTIV). Naravno, teške adikcije ih svakako zahtevaju (pravilo) do 7x (ne može iz prve tek tako, mora po fazama da se uklanja naboj, mic po mic), a najteži problem za rešavanje, verovali ili ne, je PREJEDANJE (najgori oblik adikcije). Do ponavljanja ISTOG procesa (čišćenja ostataka naboja), kada su drugi problemi i traume po sredi, dolazi jer klijenti naprave izvesne greške prvi put: ne potrude se dovoljno kada radimo proces (primarno to, ne ispoštuju elementarne uslove za rad, iako sam sklona da u sitna creva objasnim sve, ponovim 100x jedno te isto kao papagaj... s nekima jednostavno sve je to zaludna rabota); VI STE OVDE NAJBITNIJI, ja sam samo pomagalo kao procesor. Zavisnici mi se nikad nisu obratili za pomoć (retko to i rade), a sa njima ZNAM da bih morala da radim višestruko ~ to je zaseban slučaj (višeslojni problem koji i zahteva ponavljanja procesa, čišćenje ostataka itd.). 

Ni na jedan način niste ugroženi: duhovno, energetski ... da ne brinete o tome. Nema nikakvih negativnih nus pojava. Ponekad se može javiti osećaj umora (na kraju procesa), ali ne u lošem kontekstu, naprosto iscedili ste iz sebe sav emotivni gnoj, koji je sve vreme, ko zna koliko dugo (i u ovom momentu, SADA, dok je nerešen, dok čitate moje spisanije) bio prisutan poput đubreta; vučete jednostavno u sebi (gde god da krenete, ne možete pobeći od sebe samih, nosite sav svoj unutrašnji prtljag), sve te potisnute emocije (bili vi njih svesni ili ne) rade 24/7, kao pozadinski programi na kompjuteru... To zapamtite, čak i ako ste u OVOM MOMENTU u stanju spokoja. Ponavljam još jednom: ovo nije NIKAKVA MAGIJA, iako ponekad tako deluje, kada vidite EFEKTE - suštinski jesu BRZI. Niti je bljuc new age baljezgarija (izuzetno mi je bitno da to shvatite, u pitanju je ozbiljan rad). Ujedno, NISTE prinuđeni da radite nešto u identičnim vremenskim rasponima (kao što se, recimo, ide na klasičnu kognitivnu psihoterapiju bar jednom nedeljno, ako se odlučite za istu); možete kad želite VI. Koliko želite, takođe. Kada imate uslove (vremenski, finansijski...). Fleksibilna sam i oko dogovora za same termine, ali vas molim da me ne rezervišete (tumbate na razne načine, kao i druge ljude posle/pre vas) iz obesti, jer vremena nemam za gubljenje i vodanja. Svi ljudi sa kojima inače radim na duže staze od mene UVEK dobijaju poklone, tj. gratis seanse. Ni cene nisu zabetonirane, sem na suvom početku (najteži je svakako i meni, jer imam dosta toga da prođem s vama u startu). 

Takođe, nema nikakve veze sa verom – možete kao totalni skeptik da radite (pod uslovom da samo imate VOLJE da rešite svoj odabrani problem), samo da ISPOŠTUJETE elementarna pravila u radu i da se potrudite da odradite svoj deo posla kako treba (pomažem maksimalno, ali ne mogu ući u vas i uraditi sve umesto vas) – proces će biti uspešan, uverićete se sami, praktično. Time će nestati vaši otpori i sigurno ćete imati želje da nastavite u budućnosti, kao većina ljudi. Zašto ljude ovo privlači, a istovremeno i „plaši“? Novo uglavnom izaziva strah, premda ovde zaista ni nema ničeg novog, napisah već: miks različitih (starih/poznatih) znanja i funkcionalnih praktičnih metoda u adekvatnom spoju, do kog se nije došlo preko noći. Iako svi govore da bi najradije da se ratosiljaju izvesne bede – čovek je poput ukletog bića, NE DA SVOJU PATNJU. To je najčešće na NESVESNOM NIVOU, hteli bi... ali, kad treba da se radi: jao Cat, ovo-ono, desilo se to, pomeraj termin... na kraju NIŠTA ni od čega (osobi problem i dalje TREBA na nesvesnom nivou i suštinski obmanjuje primarno sebe, te i mene, da želi da ga reši, ali IPAK: NE. TO SU OTPORI). Saživi se sa nečim i ne može da se odvoji – ovde poprilično brzo to saniramo. Navike su čudo. Kad smo već kod straha (čovek se rađa inače samo sa dva prirodna: od iznenadne buke i pada sa visine, svi ostali su pokupljeni naokolo, ko zna od koga, kada i kako... možda su naprosto u sastavu DNK-a lanca) – ZAISTA NEMA ČEGA DA SE PLAŠITE! (naravno da se čovek plaši najviše sebe samog, to je taj najveći OTPOR koji i poseduje), iako je ovo direktna konfrotacija sa traumatičnim sadržajima – jedini je način da ih se ratosiljate za vek vekova. Ja sam tu kao pomoćnik, da vas sprovedem najbolje što mogu, stoga: nema razloga za brigu. VI ste KLJUČNI, ponavljam opet, samo morate ispoštovati sve što vam dajem kao instrukcije, ako želite da vidite uspeh. Kraj svakog procesa je suštinski pad u stanje bar običnog, ako ne i ekstatičnog MIRA (Pleromu). Ništa pogubno ne može da vam se desi. Jedino da se NE TRUDITE uopšte i da proces zbog toga bude neuspešan. The end of story (provereno bezbroj puta). To bi i značilo da niste spremni da rešite svoj problem, da ste puni otpora... takvi mi se i ne javljaju, ako DA (ponekad), od tih zakazivanja sve se svede na cirkus, pomeranja, odlaganja, tumbanja drugih klijenata (vrlo često uz bahato ponašanje, kao da niko drugi ne postoji), remećenje moje organizacije u radu i uopšteno svakodnevnice (procesi zahtevaju izvesnu PRIPREMU dan kad se rade, i svako je unapred obavešten o istoj!)... pa jednom rečju: vid neodgovornosti i bezobzirnosti, do rada ni ne dođe, sem vodanja i zavlačenja u PRAZNO (stoga, molim, razmislite PRVO).  Niko vam ne može pomoći ako to ne želite sami (imala sam prijatelje koji nisu hteli ništa da probaju, a ništa ih ne bi koštalo, toliki su OTPORI bili/ostali, a svakog dana sam slušala jedno te isto... i kako bi oni da to reše... NE BI! ~ u prošlosti su sada smešteni jer nisam imala više energije da slušam jedno te isto SVAKOG DANA, gledam kako se neko muči, pa i mene iscrpljuje, a za plafon 1-2-3h možemo taj problem TRAJNO da rešimo... Ni sama nemam više viška energije i vremena za gubljenje); tj. ne dopuštate sebi samima taj luksuz. To bi bilo to, za sada. Nadam se da sam vas inspirisala i da se uskoro družim sa nekim nepoznatim (do sad) od vas, ko je isto moje ogledalce, kao što sam i ja vaše – zapravo, svih vas koji ste upravo pročitali ovaj tekst 😉

meow with Love,

Cat