Posle duševnih “odrona” Venere u Strelcu (u drugom dekanatu) u kamenitim Saturnovim predelima (nasukala se poput Titanika na ledenu okeansku stenu), njenog osećanja sputanosti dubokim razočaranjima, strahom od gubitka, istinom sa kojom je suočena nakon ljubavne “kapitulacije” i trovanja onom “bombonjerom” (link: Mlad Mesec u Škorpiji), nastupio je trenutak da se izmučena i ranjena ptica pusti iz kaveza. Ostatak kosmičke ekipe za evakuaciju je pripomogao da se razvale trule drvene rešetke, sa namerom da se osujeti svako osvrtanje unatrag. Kakvo god da je stanje (odnosa) – realno je. Odluka je sprovedena, kao odbacivanje ili prihvatanje. Ptica je napipala svoja krila i shvatila da mora da poleti za sopstveno dobro. Neke nisu – Venera u trećem dekanatu Strelca, svakako NE još uvek (suočavanje je čeka). Strah od visine i niskog pada (rizika, neizvesnosti) je prevagnuo, ali i to je u redu (ipak je njen vladar: retrogradni Jupiter u Blizancima, u svom izgonu, pod pritiskom Saturna u Ribama), kako je učinjen ne/voljan („must do“) izbor. Pojedine su se na prepad sudarile sa „avetima“ iz daleke prošlosti, jer čvorovi i dalje nisu odmršeni, pa je zamućenje prisutno. Neoklasicistička skulptura od hladnog mermera će biti isklesana, svidela se nekome ili ne, u vreme konjunkcije Saturna i Venere (nov ciklus): prva je 19. januar 2025. (egzaktno) na 16*05’ Riba (drugi dekanat može da obriše znoj sa čela). Magla je oko nas, i doslovno od rane zore (9. novembra), kako je Venera u Strelcu (trećeg dekanata – Sunce) u egzkatnom kvadratu sa Neptunom (treći dekanat – Pluton) na 27*21’ (Strelca-Riba). Uticaj je od 4. do 13. novembra. Za natalne Venere, pod Neptunom, dugotrajniji, te iskoristite spisanije. Malobrojni su oni koji imaju imaginaciju za stvarnost, dobacio bi nam Gete iz „groba“.

Zanemarujući isključivo egzaktne aspekte, Venera-Saturn konjunkcija nas prati od 9. januara do 27. januara 2025., potom od 23. marta do 9. maja 2025. (šire gledano, III dekanat na udaru). Valja obratiti pažnju na I kvadrat Venere (Blizanci) i Saturna, u periodu od 27. jula do 5. avgusta (crveni alarmi). PRIMARNO na žetvu (svega početog pod konjunkcijom), tj. opoziciju (kulminacija konjunkcije) Venere-Saturna od 5. do 16. oktobra (egzaktni aspekt je 11. oktobra na 27. Riba-Device); ali i na II kvadrat (završnica vađenja preostalih-previđenih postoperativnih končića) tranzitne Venere (Strelac) i Saturna: 16. decembar – 25. decembar 2025. (egzaktni aspekt je 21. decembra, na 25*37’). Tako da, Neptunov uticaj će značajno popustiti u 2025. ako govorimo o III dekanatu promenljivih Venera, te i naše u Strelcu. Pišem vam ovo taksativno da pratite svoju fabulu po poglavljima, posebno vi kojima Neptun pravi oprečne aspekte prema natalnim Venerama (to je dugotrajniji uticaj). Nego, da se mi vratimo na trenutno stanje.

Merkur u Strelcu (izgonu) je već u senci (prvi dekanat: Jupiter), Mars u Lavu (u prvom dekanatu: Sunce) u opoziciji sa Plutonom (treći dekanat: Neptunov). Ukratko: u kružnom smo toku. Interesantno je da u vreme potpuno egzaktnog kvadrata Venere i Neptuna (9. novembar, 14:15h), Neptun je u partilnoj konjunkciji sa Ascedentom (27* Riba), aktivna je sama osa ASC-DESC (Ja vs Ti, međuljudski LIČNI partnerski odnosi). Da ne bismo stalno drvili o ljubavnim fatamorganama, jurenju jednoroga po nebesima i letećim roze prasićima, možemo sve ove nezgodne aspekte đuture, što bi običan narod rekao, sagledati kroz UMETNOST i EDUKACIJU, biti na višem stupnju jedne Venere u Strelcu (i ostalih planeta). Davno sam pisala o njoj, dve su uvek u ponudi: ekstrovertni (zastupljeniji) tip (žurka, žurka) i introvertni (ređi) tip: ona koja se davi u hodnicima biblioteka. MUDRIJE je da sada ispolji tu stranu svoje ličnosti. Da se (pod Neptunom) zamanta fantazijom života u Borhesovom Ukbaru – mističnom, fantastičnom svetu, izmišljenoj zemlji, koja obiluje svim za čime vam duša vapi, nego da kao obezglavljena trči pod točkove na autoputu (putovanja, tulumi, pentranje po lestvicama magle...  NE, tu vrebaju opasnosti i zbog njenog trenutnog vladara: rx Jupitera u Blizancima, ali i namćorastog nam Marsa).

Mars u Lavu (u dekanatu Sunca) u opoziciji sa Plutonom (dugo ćemo se sa ovim mučiti) isto upada u (najrazličitije) visoko rizične opasnosti, sa svojim egom na steroidima, kojeg je zahvatio kompleks moći (pričasmo o tome), kao i onom drugom stranom sebe: zabavo, here I am. No-no, deco moja! Umetnost (Venera-Neptun je vole), dobar je alat za pojašnjenje astro fenomena, malo se edukujemo (Jupiter) uporedo (nešto novo naučimo, kosmos i to podržava, ako hoćemo), dublje (Pluton ZAHTEVA) sagledamo situaciju, iz više perspektiva, pokušamo da protumačimo suštinu, pročitamo između redova... sasvim dovoljno KONKRETNIH informacija i dobijamo; bilo metaforično, ali i bukvalno. Srećom, Mars u Lavu voli crveni tepih, teatar, dramu... pa ćemo i kroz njega (ponavljam: i Venera i Mars su u dekanatu kojim vlada Sunce – ono je i dalje u Škorpiji, te se vraćamo na Plutona) najviše pojasniti sam aspekt Marsa-Plutona. Barem UVODNI deo, a terminologija će biti zabojena adekvatnim pojmovima, nezahvalnim rečima kao igračkama, koje jesu „pod vladarstvom“ planeta (primarno Plutona, minskog polja po kom gazi naš Mars). Pripomaže nam (danas, 9. novembra) i Uran u Biku (Venera) koji voli umetnost, kao i njegov kvadrat sa Mesecom u Vodoliji (Uran), te hajde da budemo kreativnije nastrojeni i ovo ludilo procesuiramo na drugačiji način, od standardnog (100x viđenog) u praksi.

         Prva asocijacija za aktuelni kvadrat Venere-Neptuna (uz svu usputnu cosmo papazjaniju), te i opoziciju Marsa-Plutona, iz nekih razloga (došlo mi) jeste jedna Učelova (italijanski slikar) slika „Šumski lov“, zaista intrigantna za posmatranje (nije je lako iskopati online). To je njegovo poslednje veliko delo iz 1470. (pet godina kasnije Učelo umire). Nalazi se u Ešmolijen muzeju umetnosti i arheologije (njom vlada Pluton) u Oksfordu, inače prvom univerzitetskom muzeju u svetu (otvoren 1683.). Ono što me je i navelo na Učela jeste da je bio pionir perspektive (Jupiter, stupanj Strelca) , potpuno zaluđen proučavanjem iste, kako bi na svojim slikama postigao, u oku posmatrača, osećaj dubine. „Tačka iščeznuća“ (Neptun) je prvi zakon perspektive o kom 75 godina nakon smrti Učela, naširoko piše Đorđo Vazari, kao i o njegovom celokupnom stvaralaštvu.

Paolo Učelo, "Šumski lov" (1470.)

         Sa druge strane, Mars u Lavu bi se pre odlučio da pojasni svoj odnos sa Plutonom kroz jakobinske tkv. osvetničke tragedije o pravdi i iskupljenju, veoma popularne u 16. i u 17. veku. Prožete ludilom, ubistvima, bilo trovanjem (najčešće vinom) ili probadanjem bodežima, gušenjima, davljenjima... neopisivim, brutalnim scenama sakaćenja i katastrofalnim masakrima. Iza svega toga se krije motiv istraživanja osvete. Verovali ili ne, u to vreme, ovo je za publiku bila pozorišna poslastica (?). Junak (retko junakinja) je u ulozi osvetnika, u potrazi za pravdom koju vlast ne obezbeđuje. Tu nam je (istorijski) i Jakobinska diktatura (terora ili stahovlade, kako hoćete), kada se dešavala Francuska revolucija. Počela pod Plutonom u Vodoliji u III dekanatu – moguće po jednom datumu (istoričari se nećkaju oko septembra 1792. i marta 1793.) pod Marsom u Škorpiji (u kvadratu sa Plutonom u Vodoliji i Uranom u Lavu). Nije retkost da ratovi počinju pod Mars-Pluton teškim aspektima (najsvežiji dokaz nam je početak rata Rusije i Ukrajine). Uglavnom, u toku Jakobinske diktature, giljotina je simbol revolucije, najrazličitijih egzekucija i lejera teške tiranije. Tada je nagrabusila i ozloglašena Marija Antoaneta, poslednja kraljica Francuske.

Pluton (kom treba okvirno 284 godina da obrne krug oko zodijaka) u Vodoliji i NIJE BIO od tada. Poslednji put Pluton je boravio u Vodoliji od 4. aprila 1777. do 26. decembra 1798. Sada se družimo ponovo sa njim posle ihaj vremena, od 19. novembra (pred kraj dana, praktično od 20. novembra) 2024. do 19. januara 2044. Da bismo ga i bolje razumeli, na kolektivnom planu, dobro bi bilo pozabaviti se istorijom u periodu njegove pređašnje vladavine, nebitno koji segment ćete uzeti za istraživanje.

Moram kratko da se nadovežem na konto samog Plutona u Vodoliji:  poodavno čitani socijalno-fantastični roman „MI“ (1920.) Jevgenija Zamjatina – nikada objavljen u Sovjetskom Savezu (Maksim Gorki ga je jedva iščupao iz Staljinovih kandži, da bi mogao da napusti Savez) u kom je pisac pretrpeo javno linčovanje i demonizaciju (Mars-Pluton) vladajućeg režima – dosta podseća, po radnji, na ono što bismo mogli da očekujemo tokom Plutona u Vodoliji, kada pusti svoj koren, a za početak barem: Uran (njegov vladar) se preseli u Blizance. Ovaj ruski roman je jedan od prvih distopijskih u svetskoj književnosti. Naravno da je Jevgenij, uprkos bedi i siromaštvu u kom je preminuo prilično mlad, inspirisao Hakslija i Orvela. To ste možda čitali, nije na odmet podsetiti se štiva, no ovaj ruski roman je malo objavljivan, te ne znam ni da li postoji trenutno naše izdanje (mnogo toga što tražite, i da su naši veliki pisci: NEMA, sem kiča i šunda, wannabe pisaca i pesnika... Veze, sponzori, keš i degradirani sistem vrednosti u društvu gde ima milion potpuno nepismenih ljudi, koji ne znaju ni da pišu, ni da čitaju...  valjda ne treba da nas čudi). Uglavnom, neću vam prepričavati radnju, ali ga preporučujem.

         Prava poslastica: nezaobilazni Šekspir (vraćamo se na pozorište i srž Mars-Pluton opozicije), tj. njegova prva tragedija – horor (pisano krajem 16. veka, možda i zbog interesovanja publike za „osvetničke drame“), koja nije preterano popularna, pored ostalih njegovih, svima nam poznatih, no najbrutalnija je. U pitanju je Tit Andronik. Komad natopljen sočnim i detaljnim scenama ultra-nasilja, ekstremnom surovošću i torturom, gnusnim ubistvima, sveopšta klanica u kojoj na kraju praktično svi akteri i umiru, ili su bar osakaćeni, unakaženi. Imamo i preljube, kraljicu Tamoru koja gazi preko mrtvih, gleda samo svoj interes, a udata je za bezdušnog, hladnokrvnog dželata, otupelog na ubistva i smrt – Tita Andronika (izgubio skoro sve sinove tokom rata – kao da nisu bili njegovi, već kolateralna šteta poput ostalih NN žrtvi); potom preostale žive, iz osvete, ubija njegova supruga (on dobija njihove odrubljene glave u kesi). U jednom momentu njegova kompleksna ličnost se menja, na kratko, jer ganja pravdu (kada nasilje pokuca na njegova vrata) i govori da i muva zunzara zaslužuje pravo na život. No, kako pravda izostaje, ponovo kreće stazom divlje osvete i mržnje. Ne bira žrtve, sveti se svima redom. Uostalom, uzvraća svojoj ženi „milo za drago“, kraljici Tamori, tako što ubija njenu decu, pri čemu su joj posluženi u vidu pite na gozbi, koju je ona pojela (nenamerno, u neznanju šta jede). Tu nam je i Lavinija, specifičan lik, silovana, krvava i osakaćena, gotovo nema, ne može da kaže šta joj se dogodilo (tipično za žrtve nasilja), da izgovori reč: nepravda. Nju „rođeni“ otac ubija, jer je sramota imati obeščašćenu kćerku... Da ne nabrajam dalje, Šekspir je bio očito u intrigantnom mood-u dok je pisao, ali je nadmašio mnoge u kontekstu ovog žanra drame. Odabrana osvetnička tragedija je suštinski i prikaz posledica bezumlja rata i ratnih zločina, šta donosi osveta i kako se umnožava mržnja; zato je posle dužeg perioda prikazivana prvi put tek nakon II svetskog rata. Naravno da je ovo nemilosrdni prikaz ljudskog mraka koji preovladava, individalno i kolektivno, od kog okrećemo glavu u suprotnom pravcu; zanimljivo je da su svojevremeno ovakve pozorišne drame uopšte pružale užitak publici, da se stavi prst na čelo, zar ne?

Za kraj današnjeg baljezganja, da citiramo Frensis Bejkona, koji je pre 400 godina zapisao: „Osveta je vrsta divlje pravde; što čovek više za njom trči, to je više zakon mora iskoreniti...“ Naš zakon sigurno neće, posebno pod ojađenim Jupiterom i Saturnom, ali mi sami moramo da je iskorenimo kao vid potrebe, poriva u sebi. Osveta je pogubna i mržnja samo rađa mržnju.

U ovom astro prilogu imate mnogo ključnih pojmova i asocijacija vezanih za opoziciju Marsa-Plutona (nasilnik, manipulator... boldovala sam vam mnoge pojmove), Plutona u Vodoliji, prvobitno i Veneru-Neptuna (žrtva). Zloupotrebila sam umetnost, subjektivno, možda vas nešto zainteresuje da pročitate, prostudirate (istoriju), piljite malo u Učelov lov... Nešto tumačite metaforično, nešto doslovno (slobodno). Tekst (najpre svega što se tiče opozicije Plutona-Marsa) će verovatno biti dopunjen, te objavljen blagovremeno na blogu (cenim, po u više navrata), tako da: stay tuned! Za navođene periode Saturna-Venere tokom 2025, po stepenima, proverite na ASTRO.COM ili ASTRO-SEEK (ubacite svoje podatke, pod uslovom da su uopšte upisani tačno u izvodu, MNOGIMA NISU, te su rektifikacije karti veoma bitne) i videćete spisak planeta i njihovih stepena (III dekanat je od 20*. zaključno sa 29*59' stepeni).

Cat

Kate Moss, 1997 ph. Mario Sorrenti

„Istina, bio je dželat, ali majstor svog zanata.  Gledajući ga kako radi, čovek bi prosto poželeo da ga obese.“ 

- Fransisko de Kevedo

U trenutku kada Ego kompleks uspeva da dođe do energije iz instinkata, postoji velika mogućnost da još uvek nesigurna predstava o Egu padne pod uticaj ovih energija i poistoveti se sa njima, čime počinje da se razvija kompleks moći. Kada se Ego formira iz okeana Nesvesnog, istovremeno se javlja novi problem: želja za POSEDOVANJEM osnove moći! Pošto takva žudnja za moći postoji zahvaljujući instinktima ~ ne može da se shvati kao jedna od njih, iako pokazuje identičan kompulsivni karakter u mnogima slučajevima. Treba naglasiti da ovaj kompleks moći ne treba da poistovetimo sa Ego kompleksom, jer je on zapravo prethodnica potpuno formiranoj predstavi o Egu. To je psihički izraz onoga što moramo da prihvatimo kao poseban kompleks, bez obzira na to koliko je njegova veza sa formiranjem Ega bliska. Kompleks moći, koji može čoveka da dovede do potpune propasti ili ogromnog uspeha, predstavljen je u astrologiji PLUTONOM.

Funkcija uticaja Plutona u ljudskoj psihi je izuzetno KRITIČNA. Da citiram Dzefa Meja: „(...) on je prirodni odušak za izbijanje na površinu svih POTISNUTIH i izgubljenih činilaca iz LIČNO NESVESNOG...“ (špajz svega toga jeste naše 8. polje – objasniću ga dublje, jer nisu to samo nasledstva nekretnina i tuđi novac koji želite da privučete). Snaga kojom spomenuti činioci traže izlaz postaje sve veća, što pojedinac jače i odlučnije potiskuje svoj kompleks i ono što već indivudalno smatra neprihvatljivim/nepoželjnim stranama svoje prirode (ključni razlog zašto se ljudi vrte u krug, hvatajući sami sebe za rep). Ovaj psihicki sadržaj odgovoran je za snažne emocionalne, naročito histerične, gotovo eruptivne izlive, neretko i manijakalne, narodskim rečnikom: ludačke. A to se tobož dešava „iz čista mira“ – švedski sto poremećaja...  Lični pokopani sadržaji (iz 8. polja: napraviću digresiju nakon završtetka misli) „odjednom“ prodiru u SVEST iz NESVESNOG. Posle vulkanske magme ili potopa, skoro je NEVEROVATNO vratiti se u ono staro stanje stvari, u smislu: kao da se nista nije desilo…..NEIN.

*

U lično nesvesnom, 8. polju (prirodno i pripada Plutonu) nalaze se sadržaji koji su u vezi sa životnom istorijom pojedinca. Tu su elementi koji su bili potisnuti i zaboravljeni (tretiraju se traumama) ili jednostavno opaženo subliminalno (svest nije imala obličje, najčeće se to dešava od našeg začeća do neke 6/7 godine, dok smo u theta talasima, bez ikakve oblikovane svesti, mogućnosti procesuiranja subjektivnih doživljaja – bunker trauma, iako ih možemo kolažirati za memoare do poslednjeg daha, sve je to samo RETRAUMATIZACIJA primarnih – najranijih trauma). Lično nesvesno nije samo puko skladište za sve ono što ne želimo više da znamo te potiskujemo; u njemu ima pregršt toga čega još uvek NISMO svesni. Zato postoji mogućnost PREOBRAŽAJA. Pošto „Trojstvo Nesvesnog“ deluje kroz 4 – 8 – 12 polja, osećanja do kojih dolazimo zahvaljujući 4. polju (vrh ledenog brega) mogu da se asimiluju i prihvate svesno, ali postoji velika šansa da su određena osećanja preintenzivna za pojedinca, tako da ih on prosleđuje u 8. polje (lično nesvesno). Pojedinac može to da negira vrlo uspešno i dugo, ali ne zauvek. Što više se gomila u 8. polje – ono postaje mesto stvaranja kompleksa.

Kompleks je psihička sila koja, privremeno ili sa vremena na vreme, potpuno iz igre izbacuje svesni cilj i slobodu Ega. Sa tim u vezi treba primetiti da kompleks nije zamišljen da bude dobar ili loš; on je jednostavno znak postojanja nepovezanih ili neasimilovanih psihičkih sadržaja. Neasimilovani sadržaji mogu da predstavljaju smetnju, ali istovremeno i da budu podstrek da se nešto UČINI, iz jednostavnog razloga: u njima je koncentrisano više psihičke energije. Na početku, kompleks se izražava prilično bezazleno, poput lapsusa u govoru ili pisanju, i kao zaboravnost. Ako stvaranje kompleksa u 8. polju ode DALJE, a prva upozorenja uporno zanemaruju, ona postaju sve ozbiljnija i snažnija, dok se (da citiram Jolandu Jakobi) središte poremećaja funkcije uvećava.  To središte može da prodre u kolektivno nesvesno (12. polje – Neptunovo) i tamo oživi arhetipove, Animu/Animusa i Senku kao arhetipske predstave pojedinca – posledica: sveukupno nesvesno se sve više nalazi pod prinudom. Naše svesno delanje i načini mišljenja razilaze se od našeg Sopstva,  tako i od onog što zaista jesmo u dubinama svog bića; nesvesni sadržaji prodiru na površinu i nameću odstupanje svesnom delu naše psihe. Kada se ovaj proces primeti „na vreme“ – može da se ode kod psihijatra, psihoterapeuta na lečenje (8. polje); ako NE i stanje se pogorša, izgubi se kontrola nad svojim svesnim... put vodi u duševne bolnice (12. polje), a možda i zatvore, tamnice (12. polje). Uprkos svemu tome, nesvesno može da igra stvaralačku ulogu od velikog značaja. Arhetipski činioci i simboli mogu da se stope sa sadržajima u lično nesvesnom, koji nisu povezani sa mehanizmima potiskivanja, te imaju veoma kreativan uticaj. Tada se postiže ravnoteža u osećanjima i emocijama koje se javljaju u 4. polju – ono je posledica nesvesnih procesa (vrh ledenog brega nesvesnog) kao celine, u kojoj postoji živa interakcija između različitih slojeva nesvesnog – u nedostatku boljeg izraza 4. polje je „nesvesno“, rezultanta pojedinačnog (8. polje) i kolektivnog (12. polje) nesvesnog, njegovo izražavanje kroz osećanja i emocije koje izbijaju na površinu zahvaljujući konkretnih događajima - iskustvima. 

Ukratko, lično nesvesno (8. polje, sam Pluton) podrazumeva nesvesne sadržaje, komplekse, zaboravljeni i potisnut materijal, Animu/Animusa i Senku sa ličnim sadržajima. Dok 12. polje (Neptunovo) jeste kolektivno nesvesno: arhetipi, asocijacije, snovi, Anima/Animus i Senka kao arhetipske predstave kod svakog pojedinca. 8 i 12. polja smatraju se unutrašnjim nesvesnim, dok 4. polje spoljnim nesvesnim, kako u njemu nesvesno doseže do spoljnog sveta, konkretno izbija na površinu, u obliku emocija i osećanja.

*

Uticaj Plutona PRIMORAVA pojedinca na ČISCENJE, na TRANSFORMACIJU. Čega? Svih pokopanih sadržaja (primarno iz „njegovog“ 8. polja), pomoću asimilacije ili integracije, svakako. Upravo ovaj Plutonov efekat predstavlja u ljudskoj svesti najjaču SILU, koja održava SVESNO na pravom, doduše VEOMA USKOM putu ~ po cenu toga da iglom probode naduvani Ego. Taj Ego, koji nekad naraste kao testo od kvasca, u našem slučaju znači da je SVESNA ličnost PREUVELIČANA. Zašto? Jer su nadlični činioci zahvaćeni Egom. OTPOR koji se pruža svesnom prepoznavanju sopstvenih potisnutih problema i kompleksa, fobija/strahova (čega god) je ojačan. Individua počinje da pokušava da racionalizuje svoje ponašanje, sve se čvršće steže, što prouzrokuje posledicu NEUROTIČNIH TEŽNJI – svakako jedan od vidova javljanja milog nam Plutona, na vratima našeg Sopstva!

Pošto imamo miks – metaforično lonac pun iseckanih, pomešanih nesvesnih ličnih sadržaja (8. polje), krčka se na usijanoj ringli, kipi li kipi….a vi na silu pritiskate odozgo poklopcem i PRIDRŽAVATE ga ne bi li slučajno odleteo u vazduh, zalepio se za plafon, ili parom spržio vaše lice (...) – kada sve to ne može da IZAĐE na svetlost dana ~ onda naše Nesvesno traži nekakav ventil, kanal. Kao krtica, gde da prokopa, gde da preusmeri svu tu sluđenu energiju. Međutim, dok nesvesno trazi exit, polako, sve prokopane rupe i kanali postaju sve evidentnije i samim tim, naše Nesvesno nam šalje alarme, upozorenja za Svest. Šta je opasnost? Individua postaje rob svojih potisnutih nesvesnih sadržaja, sve više i više oni počinju da njom vladaju do te mere, dok nesvesno u potpunosti ne ovlada svim željama, snovima, htenjima, PONAŠANJEM. Tada, uprkos činjenici da je Ego isplivao na površinu nesvesnog, da je najverovatnije prošao veliki put razvoja, uprkos svemu tome ... on PONOVO dolazi u stanje RASPADA. I njime opet vladaju svi nesvesni djavolčići i pojedinac više nije „LIČNOST“, već KOLEKTIVNI ARHETIP. Ovo je, dakle, jedna od NAJVEĆIH OPASNOSTI koja nažalost STALNO PRETI ljudskoj psihi. SAMO  velika kriza i/ili snažna psihička ekstaza/šok/razaranje ~ pucanje po svim šavovima ~ su NEOPHODNI da bi oslobodili dotičnu osobu od njene zarobljenosti u kolektivnom, neličnom stanju duha. Zato i patnja mora mudro da se konzumira.

Jung spominje tkz. „Mana ličnost“ („mana“ nije antonim za vrlinu) – što je POZITIVNO naduvavanje Ega. Ego se tad oseća jakim, snažnim, uticajnim i dominantnim, mora uvek da bude u pravu, a sebe doživljava ili vidi kao vladara. Svako sa ovakvim Egom se nesvesno poistovećuje sa velikim istorijskim ličnostima. Sebe doživljava kao VOĐU ljudi ili celog čovečanstva. Osoba može da bude uspešna u tome i da ima sledbenike, ili da naiđe na otpor mase, tj. okoline. Međutim, ta osoba ostaje potpuno nerazvijena kao ličnost: Ego je izložen na milost i nemilost energije, koju je pozajmio „na veresiju“, a nesvesne instinktivne težnje ga asimiluju. To je preduslov za stvaranja kompleksa moći, a ako se proces ne prepozna na vreme, jer se izbegavaju simptomi ili se namerno BEŽI iz neke „bezizlazne“ situacije, Ego počinje sve više da se poistovećuje sa energijom koja je preoteta od Nesvesnog, a sve manje shvata koliko zapravo malo uticaja ima na ono sto sam pojedinac (vlasnik Ega) govori, radi.... Rastući kompleks moći sve uređuje. U jednom trenutku dolazimo to tačke gde nije moguće stupiti u kontakt sa pojedincem u odnos koji se zasniva na proprocionalnom (recipročnom) uzimanju – davanju. Najprostije: osoba je energetski vampir. Crpi tuđu energiju i nema pojma šta radi sa njom, što je najtragičnije u celoj priči. Kritika služi samo da ojača uverenje takve osobe da je ona neki vid „neshvaćenog mučenika“. I taj mučenik u dodiru sa svim što iole liči na kritiku ~ povezuje ovo sa svojom opsesijom o mučeništvu, grčevito se hvata za nju, emotivno je vezan za nju... što može da dovede do čistog LUDILA. Potpuni raspad ličnosti.

Jung je predstavu sa kojom se čovek poistovećuje tokom razvoja „mana ličnosti“ nazvao „Čarobnjakom“. Čovek se uporno poistovećuje sa snagama, koje su okultne ili „nadljudske“. Jung kaže: „Kod žena, figura čarobnjaka predstavlja se u ne manje opasnom ruhu, što znači kao majčinska figura, Majka Svega, koja je milostiva prema svima, sve razume i sve prašta, uvek želi najbolje drugima,  živi za druge, nikad se ne povodi svojim željama. Ona je otkrila Veliku Ljubav, kao sto je njen muški pandan našao svoju Jedinu Istinu, koju treba obznaniti. I kao sto se Jedina Istina nikada ne ceni na pravi nacin, tako Velika Ljubav nikada ne nailazi na razumevanje. Oboje teško podnose drugog.“ Poistovećivanje se mora jednostavno izbeći. Nebitno o čemu se radi.

Sve sa arhetipskom predstavom Velikog Oca ili Velike Majke, otkriva da nesvesnim vlada žudnja za moći, sa čim su u vezi svakako sadržaji Plutona. Plutonov uticaj na čoveka je takav da ga primorava, više nego ikad ranije, da hoda po oštrici mača! Što više čovek napreduje iz faze Ega u fazu Sopstva, to je OŠTRIJA ivica mača! Iako je aspekt Plutona u tradicionalnoj astrologiji očigledno destruktivan (ovo je blog moderne astrologije, nadogradnje na tradiciju) ne smemo da zaboravimo da Pluton predstavlja jedan prefinjen psihički instrument, koji je možda suviše uznapredovao da bismo mogli da ga kontrolišemo. Plutona je gotovo NEMOGUĆE kontrolisati. Kontrola uspešna spolja – ne znači da se ništa nije pokarambasilo unutra. U svakom slučaju, funkcija preobražaja izražava se kroz MOGUĆNOST (ili saturn faza bi rekla: izražavanje kroz TEZNJU) da prodremo u psihički mehanizam i da OTVORIMO prokleti podrum, gde tako ljubomorno čuvamo naše zlatne poluge potisnutih strahova, trauma, kompleksa (8. polje). Pojedinačno nesvesno (8. polje) je GRANIČNO PODRUČJE između svesti (10. polja) i kolektivno svesnog (6. polja). Ova granica MORA da bude takva, da postoji živa razmena izmedju 10. i 6. polja. Ne sme da bude zid između njih. Ne sme da deli sadržaje svesnog i kolektivno svesnog, niti da uzrokuje ratovanje medju njima (kakva je situacija zavisi od vladara polja i njihovih postavki).

HVALA PLUTONU, koji nam pokazuje kako se otklanjaju prepreke, kako se ruše zidovi svega što je NEPOTREBNO, da bi se razvoj čoveka i ljudske vrste nastavio ....ali dokle god Plutonom ne vlada vaša SVEST, ništa od ove divne pričice. Žestoko ste izloženi opasnosti da upadnete u zamku Nesvesnog. ZAUVEK i da vas, verovatno, niko živi ne uspe iščupati. Pluton ZAHTEVA od nas da ZARONIMO duboko u sopstvene okeane (u „Trojstvo Nesvesnog“, trougao 4-8-12) da spavamo u algama, ubodemo se na sopstvene morske ježeve, dopustimo da nas gricne ajkulica, etc.... da zagnjurimo u svoje nesvesno. Nateraće nas MILOM ILI SILOM (konkretni dramatični događaj, teško iskustvo...). Svako od nas nosi rizik da se možda neće vratiti nikad na površinu, no ovaj podvig je neminovnost. Uostalom, 99% strahova nema racionalnu osnovu, posebno ne od nepoznatog. Kako možete da se plašite nepoznatog, kad nemate pojma uopšte šta je to?

U periodu između dva svetska rata (Pluton je otkriven 1930., u vreme Saturna u Jarcu) i kolektivni i pojedinačni kompleksi moći izražavali su se u velikoj meri. Činjenica da se mora od nečeg početi da bi se mase pokrenule, sama nam sve govori. Kolektivna surovost koja može da izađe na videlo pomoću ovog činioca (iako zastrašujuća) je zapravo JAČANJE Plutona u okviru psihe pojedinca. Rulja je spremna na linč! Pokušava da se oslobodi od „zla“ u svojim redovima... na jos apstraktniji način ovaj činilac se izražava kroz katastrofe velikih razmera. Postoje i tajanstveni elementi kojima vlada Pluton. Nije sve u RATU i katastrofama. Reklo bi se: nerazumljive sile... ali uspešno dovode čoveka do samouništenja u kome i drugi učestvuju, što bi bila neka vrsta kolektivne sudbine (oblikuje je nesvesno). Ipak, ovo je SAMO jedna strana Plutona. Pluton je najudaljeniji od Sunca, a u nasem unutrašnjem Kosmosu, ono što Pluton simbolizuje je takođe najudaljeniji cilj. Uništavanje je tipično za Plutona, ali Pluton je takodje ALARM: šta nam to kvari život? Sioran bi verovatno sada (bar dok je Pluton na 29. Jarca, pod Saturnom u Ribama) dobacio: "Udeli nam Gospode, počast i snagu da sebe dokrajčimo, milost da na vreme nestanemo...." 

Plutonski kompleks moći izvire iz kolektivno nesvesnog (12. polje) u isto vreme kada i Ego izbija na površinu. Pluton je jedan od ključnih činilaca psihe. On predstavlja prinudni impuls prema integraciji svih komadića psihe, što simbolično čini neprestano obnavljanje i ponovno prilagođavanje potrebama lične i kolektivne evolucije. Pluton nije samo preobražaj, on je snaga koja nas neprestano GURA, TERA, u pravcu transformacije, regeneracije, ka smrti i ponovnom rođenju. Naravno da nije lako preći put od Samarije (Galileje) do Gordonove Kalvarije. No, kad se mora – mora se. Pluton jesu neminovo teška iskustva i ISKUŠENJA, koja imamo dok doživljavamo ono što on sa sobom nosi, neretko jos veće teškoće kad njim ovladamo.  Kao sto je Saturn ~ onaj koji se nalazi stalno na „pragu“ Sopstva, a nekad je značio prelazak, preobražanje.... ~ tako sada Pluton predstavlja stanicu na putu preobražaja Ega u Sopstvo.

Ono što nas NAJSVEŽIJE muči jeste dug period OPOZICIJE PLUTONA i MARSA u padu (Raku) i Lavu, koji je upao u rx zonu (senku) još 5. oktobra (nakon eklipse u Vagi 2. oktobra) sa 17*04’54 Raka. Mars je danas (4. novembra) ušao u Lava i tu je do 6. januara 2025. (zavisi trenutno od Sunca u Škorpiji – Plutona, posle od Sunca u Strelcu – tj. Jupitera itd.). 7. decembra (00:38:08h) Mars kreće retrogradno; kao retro se vraća u RAKA (29*59) 6. januara 2025. Od 1 – 4. novembra, 6. januara – 9. januara i 15 aprila – 18. aprila 2025. Mars u padu je na POSLEDNJEM stepenu; ovi periodi će nekom biti važni jer postoji spona među njima: u događajima itd. Od 7. decembra do 27. februara 2025. Mars je retrogradan (u znaku Raka od 6. januara) i kreće stacionarno direktno sa 17*04’54’’ Raka tek 27. februara (stacionaran do 2. maja, od tada DIREKTAN). U periodu od 31. decembra 2024. do 21. februara 2025. Mars je, em retrogradan u PADU (od 6. januara), em IZVAN GRANICE, najkritičniji period. Inače (i bez retro Marsa) Mars je izvan granice od 31. decembra do 18. aprila 2025.  (dovoljno problematično). Tek od 2. maja 2025. Mars kreće direktno sa 06*10’ Lava (Mars je u Lavu: 4. novembar 2024 – 6. januar 2025.; potom nakon rx hoda: 18. april – 17. jun 2025.).

Opozicije Marsa i Plutona: 14. oktobar – 3. novembar 2024 (egzaktna na 29*45’ Raka/Jarca) – 3. januar (egzaktna na 01*08 Lava/Vodolije) – 17. januara 2025.  Potom druga runda: 7. april – 27. april (egzaktno na 03*43’ Lava/Vodolije) – 10. maja 2025.

O ovome će biti zaseban tekst (stay tuned), da bismo razumeli Marsa-Plutona, morao se dati omaž Plutonu u esencijalnom kontekstu. Ako vam je astropsihologija ovog tipa teška za shvatanje, imate light varijantu, suštinski ga je pisao moj Pluton, u tekstu (link:) Šta ti smeta, šta te muči? Kako rešavati KONKRETNO probleme?. Kao što sam rekla, neće odmah pustiti koren, 2025. će biti malo idi-mi-dođi-mi (spore planete su na izmaku snaga, primarno kolektivne i transsaturnske, sam Pluton se vrzma na starim stepenima kao tokom 2023., 2024., čekaju nas zaista teške eklipse na osi Devica-Ribe...), ali spore planete nisu zalud spore, niti toliko dugo borave u jednom znaku. Pričaćemo sigurno još o samom Plutonu i u znaku Vodolije, ali sada je rano za to. Ne zaboravite da pročitate JOŠ o opoziciji Marsa i Plutona na: (link:) MARS (LAV) opozicija PLUTON

Proverite na (linkovi:) astro.com ili astro-seek šta imate na poslednjim stepenima OVNA, RAKA, JARCA, VAGE, kao i šta vam je na početnim stepenima BIKA, LAVA, VODOLIJE, ŠKORPIJE, jer ste pod uticajem i samog Plutona i njegovih (svih) aspekata sa planetama, ne samo sa Marsom (što nam je sada najduže aktuelno).