Gazimo po minskom polju... a sami kao hodajući dinamiti! Izliva se vrela magma, jer Mars u Ovnu je već u kvadratu sa Plutonom {do marta}, što je brutalna i sirova „tiranska“ energija, od koje se olako zacrni sve pred očima. Potom ga odmah sačekuje Uran {konjunkcija} i Jupiter {opozicija}, u sred eklipse u Ribama {26.februar}. U najkraćem prevodu: zajapureni ego, pored gneva, je na steroidima (!) – do prvih martovskih dana. A proporcionalno narastanju kvasca ega, sužava se duša, te nas čekaju ozbiljni ratni okršaji, sa malom mogućnošću izgaranja kakvog valjanog kompromisa. Kraj druge, početak treće dekade kardinalaca; najpre Sunca, Ascedenta i Marsa {u Ovnu, Raku, Vagi i Jarcu} je na meti.
Sam Mars u Ovnu, vrlo nervoznog prsta na obaraču, mlađani je vojnik koji izlazi na „prijemni“ ispit, ne bi li se dokazao & pokazao pred strogom komisijom Plutona – maestralnog vojskovođe sa višekovnim iskustvom, odličnom taktikom & procenom „pravog“ trenutka – kad se neprijatelj umori misleći da je opasnost prošla, baš tad se po njegovoj zapovesti pali mitraljez. A i Uran je u igri, pospešuje gubljenje tla pod nogama, pojačava impulsivnost uz pomoć Jupitera. Da se ne lažemo, čeka nas probijanje limita, vrlo ozbiljno testiranje snaga, što fizičkih što unutrašnjih, a najpre samokontrole – glavni izazov. Pluton je zahteva, ali i iskušava na razne načine, ne bi li proverio da je utemeljena „uprkos svemu“, a ne samo privremeno. Neumoljiv as usual.
U više navrata sam preskakala kvadrat Marsa-Plutona kako nije baš naivan, te i ne ostavlja previše prostora za poetizacije i mudrovanja, a upozoravanje na nasilje, visoko rizične opasnosti i životne okolnosti nije simpatično za slušanje, zar ne. Ipak, svest o svemu tome može da potisne brojne neprijatnosti, gledano kroz prizmu samih potencijala aspekta. Pored toga što živimo u društvu čije su pore prilično začepljene agresijom {a svaki aspekt traži i realne uslove tj. podlogu za kanalisanje svojih potencijala}, čemu smo svi svedoci u svakodnevnici, između ostalog me motivisao san o ubistvu jedne pevačice – ne baš poznate javnosti, što je ostavilo veoma jak utisak na mene kako generalno imam prekognitivne snove za ljude – što bliske, što ne tako bliske. Bezbroj puta sam bila u ulozi mesindžera, a kako i zašto konkretna lica dolaze u moju podsvest, teško logički objasniti. Naravno, postoje situacije kada ne možete da saopštite direktno nekome nešto kao upozorenje, pa koristim ovaj „medijum“, ne bih li pustila u etar poruku. Možda i dospe na pravu adresu. Čudne su kosmičke putanje! Pored sna, deo inspiracije da se piše o „škakljivom“ jeste jedna žena koja se javila u jutarnjem programu na temu zlostavljanja, ispovedivši svoju traumatičnu priču. Bila je žrtva silovanja kao dete, majka je to znala i nije je zaštitila, no naredila da ĆUTI, napustila je kuću, nije se obrazovala, muž ju je ostavio kad je otkrio „mračnu tajnu“... i kroz plač, na kraju kaže: znate, ja sam niko! Uništen joj je život, ide kod psihijatra ali je kljukaju samo lekovima... i dodaje: ne znam koliko ću moći još da živim ovako. Meni već kuva u stomaku, a voditelji u emisiji, na stranu podrazumevanog poslovnog bontona, vidno bez trunke empatije – po mom subjektivnom doživljaju kao gledaoca. Pravnik u studiju kaže, pošto se to odigralo pre tridesetak godina, da je slučaj zastareo. Da li je i trauma zastarela?! Ljudi i mnogo manje dramatične ne umeju da „svare“ decenijama, a ostave velike posledice koje se odraze na štošta. Od presretanja na ulici, praćenja kolima, neprijatnosti koje se srećom često zadržavaju samo na tome,... mnogi bi posvedočili svojim iskustvima u prilog tome. No, šta sve može da se desi nekome sa manje sreće?
Elem, ta žena nije jedini slučaj, što ne umanjuje vrednost njenog života {cenu nema!}, niti imamo konstruktivni mehanizam odbrane od sveopšte rasplinutog nasilja, ali veliki problem, da ne kažem uzrok, jeste i sama kolektivna neosvešćenost o tome ŠTA podrazumeva nasilje! Bez želje da zazvučim pretenciozno, odgovorno tvrdim da mnogi ljudi to zaista ne znaju, kao ni svoja osnova prava, ćitapom data. Sad će neko da dobaci: čemu to kad se ne sprovode? Poštovala bi se da je 1% neupućen u njih, a ne obratno – jer državu čini narod, a nekolicina pastira. Naravno, stado uvek pretegne u svojoj snazi, a ostali {crne ovce} vode donkihotovske bitke. No, da se vratimo na temu. Nasilje nije nužno stvar modrica, krvi i polomljenih kostiju! To je neretko finalni stadijum, ako i dođe do njega, a uglavnom mu prethode drugi odrazi {vrste nasilja}, na kojima i treba poraditi radi PREVENTIVE. Duboko verujem u MOĆ samosvesnog čoveka, a on će kao takav uvek gledati da utiče i na drugog; ako uspe u tome – lanac će se pokrenuti. Tako se stvara podloga za društvene reforme, ma kog oblika; uostalom sama opozicija Jupitera u Vagi i Urana tokom 2017. ih traži, na raznim nivoima. Ipak, nijedan zakon, koliko god imao značaja, ne može da reši psihičke probleme konkretnog pojedinca, da promeni mentalitet ljudi itd.
Pre desetak godina, sa psihologom sa kojim sam sarađivala u okrivu jedne radionice, radismo između ostalog testove baš na ovu temu, i jako mi je žao što to nisam sačuvala, jer bih vam sva pitanja prekucala. Naime, radi se o toni naizgled najobičnijih pitanja. Recimo: da li vas je nekad neko uvredio ili nazvao pogrdnim imenom. Na kraju kolektivnog „testiranja“ – ispadosmo svi mi ŽRTVE, u većoj ili manjoj meri, a primarno: u neznanju da to jesmo... na sveopšte zaprepašćenje. Još jednom ponavljam, pitanja su vrlo jednostavna, čak i zbunjujuća iz ugla: „zašto je to-to uopšte bitno za ovaj test?“ Poenta ove digresije je da zaista NISMO upoznati sa brojnošću potkategorija nasilja, koje smo pak poprilično prihvatili, gotovo legalizovali, kao sasvim normalnu pojavu tj. sastavni deo života. Odatle i kreću daleko teže režije, jer mnogo toga nije iz čista mira kako umemo da pomislimo. Čuvena rečenica: komšije kažu da je bio (bila) miran čovek, šta mu bi odjednom? Nije nikome ništa bilo baš odjednom (!), ako izuzmemo slučajeve gde se nešto doslovno kao koplje sudbine odigralo – nađete se u pravom trenutku na pogrešnom mestu. Nećemo se sad baviti time, zašto je i to tako, da ne idemo u distrakciju od započetog.
U svom okruženju sam susretala brojne žene {ovo ne znači da potenciram na muškarcima kao nužnim nasilnicima, no ličnim iskustvima sa žrtvama} koje su pretrpele višestruko maltretiranje u okviru porodičnih ili partnerskih odnosa. Pojedine je partner posle x godina harmonične veze, „normalan i tih“, na prepad istukao, druge su dogurale i do Sigurne kuće... neke su popile „samo“ šamar. Kad smo kod istog, koliko sam upoznata, pravno se tretira „iznad“ pesnice, kao povreda ličnosti, časti, nanošenje duševnog bola... Što se tiče spomenutih žrtava – to su izuzetno jake ličnosti koje su uspele da prevaziđu iskušenja, a i da odmah povuku ručnu... no, verovatno nikada ne biste ni pomislili da su preživele to što jesu, kad bih vam odala imena ili vas upoznala sa njima. Ne planiram da nabrajam dalje konkretne primere, samo želim da skrenem pažnju da ih ima više nego što mislimo! Gomila silovanih ljudi ili prinuđenih na seksualni odnos {a prinuda i od strane izabranog partnera spada u vid seksualnog zlostavljanja} o tome nikad nije zucnula ili ako jeste, rekla je tek nakon ihaj prohujalog s vihorom. Postoji mnogo slučajeva gde se o tome ćuti i pred NAJBLIŽIM, kamoli nepoznatijim, primarno zbog nametnutog osećaja krivice i stida, sa kojim se nije jednostavno nositi.
Između ostalog, ne znam koliko puta pročitah ili čuh, naročito za žene: „a u kakvoj odeći je bila, mora da ga je nekako isprovocirala... šta će žena u 23h napolju...“ Stvarno? Nešto ne primećujem da su muškarci ludi za „staromodnim“ devojkama zakopčanim do grla, kojima je izlazak do 20h... ili ne živimo u istom veku? I kakve to uopšte veze ima sa bilo kakvim činom zlostavljanja čoveka?! Naglašavam: ne podvlačim žene kao nužne žrtve, ali ih je po statistici činjenično više i češće su izvrgnute ruglu, i od strane sopstvenog pola da tuga bude veća. Stil odevanja, ma koliko i bio vulgaran, ne daje nikome za pravo akt silovanja. Kao što tuđa seksualna orijentacija ne traži zabadanje vašeg nosa! Šta neko radi u svom krevetu, vas se ne tiče! Jedino ako patite od hronične nametnute apstinencije ili nekvalitetnog ljubavničkog života... ili vam je možda teško da prihvatite da ste latentni gej, jer Balkanac ste {nije opravdanje!}, pa zavidite drugima na hrabrosti da budu IDENTITET, uživaju punim plućima u svom jednom jedinom ovozemaljskom životu. Za to, dragi moji, nije vam kriv nijedan gej frajer – ruku na srce IMA ih, i superiornijih u svakom smislu. Od izgleda do onog mnogo bitnijeg: IZNUTRA. Bolje naučite nešto od njih kao takvih, možda vam pripomogne u osvajačkim pohodima... ako ste sigurni da ste uopšte hetero.
Usput, pre nego što dreknete na nekoga bez razloga, posebno nepoznatog, stavite prst na čelo za početak i zapitajte se KO stoji ispred vas, šta li je preživeo, da li mu gazite, i potpuno nesvesno, na žulj... jer ponekad možete biti ona famozna kap vode koja prelije čašu, čak u potpunom neznanju da ste to. Ljudi se danas gotovo na svakom ćošku ophode poprilično bahato i dosta toga daju sebi za pravo, te i nepoznato lice na mreži, u kakvom žustrom online obračunu, nazovu kojekakvim imenima; kleveću familiju, psuju majke, očeve... sve to kao da su u VRLO LIČNOM sukobu! Pošto pod aktuelnim Mars-Pluton kvadratom nemamo mere ni na jeziku, a pak možemo imati kontakta i sa žrtvama nasilja ili samim nasilnicima, nesvesni da jesmo, povedite malo računa. Dok sedite u prevozu, nikad ne znate ko je pored vas, kako god izgledao, kakav god utisak ostavljao. Kad se mimoiđete sa prolaznikom na ulici, možda vam deluje srećno, a ko zna šta čoveka mori, šta ga boli, šta je tog dana doživeo. Ne piše sve na čelu – NAPROTIV. Ne mora niko da nosi transparent o svojim životnim mukama i pretrpljenim iskustvima, traumama... da bismo imali osnovnu ljudskost, barem kulturu i socijalnu inteligenciju! Ako nemate baš empatiju, možete posedovati bar ove dve kategorije... jer to zasigurno očekujete od drugih u ophođenju prema vama, zar ne? Malo svesti i o tome nije na odmet pre šikljanja gneva, za koji je „krivo“ deseto lice. Da li uopšte znate uzrok gneva? Mnoge će isti konzumirati {drugi će konzumirati njega – blaža varijanta}, te će se delati u vrlo agresivnom maniru, a bez jasnoće zašto, otkud toliki bes. Kvadrat Marsa-Plutona ga daje, ali nije uvek refleksija traumatičnih iskustava ili zloupotreba koje su u prošlosti pretrpljene. Ponekad je to potpuno nedefinisano, a pak postoji u ozbiljnim dozama. „Ne mogu više ovu emociju da podnesem“ jeste jedan od odraza aspekta, o čemu god govorili. Je li to pomalo morbidna želja, ljutnja, poriv da se nekom razbuca glava buzdovanom, da učinite nešto pošto poto... prosto, može biti mnogo nagona koji nisu definisani, odakle tačno potiču: zašto se uleće u žustre sukobe, opasne situacije itd.
Iako živimo u državi gde se zakoni ne poštuju baš, uvek možete u LIČNOM životu govoriti o problemu nasilja, a ne skretati pogled u stranu. Ako vas neko gura, baca na patos, sikće i reži na vas, naziva vas pogrdnim imenima, čupa za kosu, uhodi svaki vaš korak, koristi vaše email naloge itd... mislite da nemate podlogu za scenario koji vodi ka tome da, ne daj Bože, jednog dana osvanete i u crnoj hronici žute štampe? To što se desilo nekome nepoznatom, ne znači da ne može i nama jednog dana, ili nekome iz našeg okruženja. Ćutite na to, jer vas ne tiče? Onda i drugi treba da ćute kad vas se bude ticalo, jer svaki život je podjednako vredan. Kad već spominjem štampu, novinarske portale, obratite pažnju, u socio-eksperimentalnom kontekstu, na komentare ispod takvih tekstova, kojima nažalost nema kraja. Pročitaćete bezbroj komentara anonimusa o nasilju koje su pretrpeli ili ga i dalje trpe, a takođe i one iz čijih sadržaja vam je jasno da iza monitora sedi i kucka potencijalni sociopata, psihopata... Mene lično taj „deo“ uvek više isprepada nego li sama konkretna vest. O nasilju treba otvoreno govoriti, ali kritički, ne deskriptivno bez „moralne pouke“, jer na taj način se i potpomaže širenju ludila. Neka mučna bolesna duša koja čita „sočne detalje krvoprolića“ može biti i inspirisana za sličnu akciju, ne bi li i ona dobila pet minuta slave u medijima... Zavisi o kojoj vrsti psihičke labilnosti i govorimo. Nisu porivi identični.
Paradoksalno, sa druge strane, u PRAKSI imamo žmurenje na nasilje. Bezbroj puta sam u sred promentnog dela Beograda, u po bela dana, bila svedok istog, a najstrašnija činjenica je nedostatak i samih „grimasa“ na licima „publike“. Drže se valjda one izreke: „prošao kao pored turskog groblja“. Razumem strah od konkretne reakcije zbog sopstvene bezbednosti, ali ne i vidni nedostatak ma kakve reakcije, bar u vidu zabrinutog pogleda. Ljudi kao da niti vide, niti čuju, pa se najednom pitate da li je moguće da samo vi u čoporu, u kom se odigrava čin zlostavljanja nad slabijim, zastajkujete i razmišljate šta vam je mudro činiti, jer nije lako ni samo proći... kad vam je jasno da žrtva pokušava da privuče pažnju, svojom vriskom, plačem. Kako čovek na miru da spava kad to vidi i naprosto prođe? Da li biste se ljutili da se jednog dana nađete u sličnim cipelama? A zašto uopšte nema reagovanja od strane drugih? Većina nažalost neguje vrlo nezdrave odnose, a kriterijumi se spuštaju konstantno, tolerancija na patologiju raste, mic po mic... eto nas u dubokoj baruštini. Tako se sve brže i rasplinjava nasilje, u sve težim oblicima i samim tim: sve mu je teže stati na put. Za početak, najpre moramo sami sebe prosvetliti, razgraničiti šta je koliko-toliko „normalno“ a šta nije, šta se sve podrazumeva pod nasiljem, potom uticati bar na najbliže okruženje u cilju daljeg širenja svesti. Da, postoji i emotivno zlostavljanje, na koje se i ponajviše pristaje danas. Nije sve u fizičkim povredama. Da li ste ikada prijatelju kao PRIJATELJ lupili šamar istine iz ljubavi? „To što ti trpiš, doživljavaš... to je čin nasilja“? Ako vas partner/ka progoni, psihički maltretira, emotivno ucenjuje, pretura vam po inboxima, uhodi svaki vaš korak... koliko god to bilo rasprostranjeno i prihvaćeno, ne znači da je u redu i da treba prećutno podržavati, dodatno. Na taj način i zalivamo korov, postajemo saučesnici. Nije sva odgovornost u državi, ma koliko zakoni bili važni. Svaki čovek je slučaj za sebe, koji zahteva specijalan tretman. Ni kod psihijatra se ne može rešiti sve kroz jedan razgovor. UVEK imate mogućnost bar nekome, nekada, pa i nepoznatom, da otvorite oči na vreme, da pomognete ili posavetujete. Da ohrabrite nekog da izađe iz destrukcije, da traži pomoć stručnih ili nadležnih lica, šta god, samo učinite nešto i simbolično. Ponekad je samo PODRŠKA, prisutnost bez OSUĐIVANJA, dovoljna! Ne znači da ćete biti rastrgnuti na krstu zbog toga. Neretko ljudi ne žele da se mešaju iz straha za ličnu bezbednost, ali i to je malo preuveličano. Zavisi o čemu se radi, svakako, ali u mnogim situacijama nema razloga za baš takav pristup.
Tako da, dragi moji prijatelji & neprijatelji, svest o NASILJU mora da se podiže, širi i da svako iz svoje baštice čini šta god može, da mu stane na put. Ja koristim blog da vas upozorim sada, ali i skrenem pažnju – bavimo se ovom temom jer jeste najveći izazov tranzita, a dovoljno je i da samo govorimo o njoj, već smo u aspektu. Ne moramo bukvalno da osetimo na koži. Nije kvadrat Marsa-Plutona jedini aspekt u prilog ovoga, ali da je lider u teoriji – praksi, jeste. Hoćete primer? Opra W. {Ma90°PL} je kao dete pretrpela silovanje i to od strane više ljudi: dečka svoje majke, kućnog prijatelja, ujaka... potom je ostala trudna i kad je rodila dete, isto je umrlo nakon dve nedelje. Ona jeste MOĆNA žena {Mars-Pluton}, vrlo uspešna, ali sama je rekla da sebe i svoj život uopšte ne doživljava tako divno kao što ga vide drugi. Možemo uzeti i primer Polanskog, koji isto poseduje kvadrat Marsa-Plutona {PL0°MO90°UR}, a u njegovom slučaju, on opisuje odnose i partnerke. Znate zasigurno svi kako je okončan život Sharon Tate. Ovo su naravno drastičniji odrazi aspekta, ali ima i blažih varijanti, koje pak i nisu doslovno beznačajnije. Kad se dođe do finalnog čina, apsurdno je i govoriti o svemu, nema povratka. Čemu nam služe uopšte aspekti nego da im tražimo PREVENTIVU, koliko god to bilo moguće. Valja pokušati ublažiti, sprečiti i lečiti...
Sama tema nasilja je univerzalna i aktuelna u današnjim vremenima i društvu, mimo astrologije i tranzita. Skrenula sam pažnju na najkritičnije isključivo zarad spasavanja sopstvene guze ili neke nama drage! – pošto živimo na prostoru gde nasilja i te kako ima, te i realne podloge da se materijalizuje pod planetarnim uticajima koji već mogu dati takav potencijal.
Tranzit ne morate uopšte doživeti radikalno i lično. Ne mora ništa da vam se desi pogubno i opasno, ali uvek će na kolektivnom planu biti i tih nesrećnika. Možda i ovo moje spisanije slučajno naleti nekome na put kao mala pomoć, naročito ako ga čita žrtva. Pazite kuda se krećete, sa kime se viđate, šta radite... izbegavajte rasprave, obuzdavajte jezik, ne namećite svoju volju, uspostavite SAMOKONTROLU nad svojim nagonima, besom najpre, čega god se ticao. Agresivni pristupi sada imaju samoporažavajući efekat, o čemu god govorili – ne samo bukvalno, naravno. Kvadrat je na snazi od druge polovine februara do marta, a egzaktan je 22.februara.
SREĆNO!
💟
💟
Lana, autor (ne samo izvodjac) ove pesme u natalu ima egzaktan kvadrat meseca i plutona. Mozda nam je zato i objasnila sta je ultraviolence.
ReplyDelete