 |
| The Silence/1963. (Ingmar Bergman) |
Podseća na životni Solunski front, besmislenu borbu bez vrhovnih komadanata, jasnog ideala, cilja i volje da se opstane u neizdrživim uslovima? Ono Kamijevo iskustvo samog apsurda? Neki Bergmanov film? Možda, plivanje kroz gust lepak na tropskoj temperaturi – trčanje u mestu, urlanje sa trakom preko usta? Koncentracioni logor u kom su zatočenici u međusobnom krvoproliću, suroviji od onog ko ih je porobio – ako tamničar uopšte postoji u ovoj postmodernoj ratnoj bajci? Ili neka aluzija na klaustrofobičara, zaglavljenog u liftu poput kutije šibica? Pritisak je sve jači i teško se pruža otpor, teško se odoleva provokaciji posrnuća, predavanja na milost i nemilost (primarno) besmislu i demotivisanosti. Istrošene su rezerve stimulanata i ovisnici kriziraju, što otežava pokret napred, slabi nagon za samoodržanjem. Svako je sada fokusiran na sopstvenu crnu rupu, koja pokušava da ga usisa (nema se više snage ni uslova za levitiranje malo nad svojom, malo nad tuđom) – što je dovelo do osetnog deficita tolerancije i empatije (proteklih mesec dana i nastavlja se u sličnom maniru), propraćenog obiljem nesporazuma, mimoilaženjem i sudaranjem. Zamislite prolaznike, kako tumaraju na prometnom mestu, pognutih glava, sa nabijenim (post-ekliptičnim) šeširima preko očiju. Nije lako kada se dve tame spotaknu jedna o drugu, poput dve hemoterapije, koje jedna drugu poništavaju, a svaka je preotrovna – nema mnogo prostora za happy end... ipak neko mora imati onu rudarsku lampu na čelu, osvetliti tunel. U suprotnom hvatamo jedni drugima rep i vrtimo se u začaranom krugu, zaglavljeni što u svom, što u tuđem korovu.
Moglo bi se reći da se sada primarno suočavamo sa sopstvenim strahovima (demonima), koje treba osvestiti, „osveštati“ i prevazići – neki vid egzorcizma. Spisak je šarenolik i podugačak, ali reflektori su posebno upereni na dismorfofobiju. Ovo baš i nije trenutak za lagane knjige, filmove (za „uvek kritične“ eisoprofobicare dobar predlog je Tarkovski) i teme same po sebi, ma koliko to forsirali – ne ide od ruke, teško se konzumira slatkoća fantazija i bujne mašte, potreban je ozbiljan napor da se zadrže drage iluzije, da se utoli u njima glad, a krče creva... Planete nas uporno guraju na ona mračna mesta (u nama samima), koja rado zaobilazimo u širokom luku, ovog puta je to neminovnost, sa kojom se svako nosi na svoj način (dobar ili loš, stvar ličnog izbora). Metode smišljamo sami (kako učiniti taj boravak u ružnom ambijentu što ugodnijim), ali sada ne treba tražiti oslonac / infuziju u drugome, tu taktiku odbacite. Ne znači naravno, da nećemo nabasati na svog spasioca, mnogi i hoće – ali znate kada? Kada naučimo da se sami izbavimo iz ruševina (u koje smo sami i upali), kada prihvatimo odgovornost za svoje postupke i rasvetlimo uzroke svega što nam se dešava. Ne gubite vreme na rebuse posledica – to neće dovesti do značajnih promena. Sada se mora ići unazad, kopati duboko ispod zemlje, dotaći samo dno, bez straha šta će se iskopati i hoće li boleti. Računajte na pomoć prijatelja „u poslednji čas“ kada se odlučite sami na takav potez, bez ikakvih iščekivanja. U tome je sva „caka“. Sigurna sam da postoji mnogo onih kojima je pomoć pružana – ali su je odbacili iz revolta, ponosa, straha, neosvešćenosti / neprihvatanja sopstvenog problema... a paradoksalno, vape za spasom (i dalje). Međutim, u ovom trenutku, nema previše anđela čuvara na terenu – i njima treba godišnji odmor. Prosipanja bisera pred svinje je neretko reprizirano – više NE. Malo za promenu – dok se ne shvati njihova vrednost i dok pojedinci ne nauče da prave razliku između bisera i primamljive bižuterije. Bahatost i nezahvalnost su ružne (rasprostranjene) osobine, koje će sada doći do izražaja, a ujedno i probuditi gađenje u mnogima, te počinjemo da menjamo svoj pristup ljudima, vršimo selekciju, okrećemo novi list. Retko ko je i dalje raspoložen da potura leđa, bude krpa kojom se briše patos. Javlja se revolt, a i budi Kalimero u nama. Ipak, kako god izgledalo trenutno, Kosmos uredno beleži sve dugove, čekajući da se nagomila kamata, pa da ispostavi račune Zemljanima. I ono što mislimo da je zaboravio, ipak nije. Sada nas opominje na razne načine.
Prošlost se oglašava na svim nivoima – ličnim i kolektivnim – navršava se uskoro i 100 godina od Prvog svetskog rata, sve više je tekstova o tome (samo podsećanje / ugledanje na neke velike ljude može biti vrlo inspirativno) i ovo je zaista vreme velikog preispitivanja, pravljenja paralela. Gde smo bili, kakvi smo bili... gde smo sada, kakvi smo sada? Kakve su greške počinjene, kada i da li se mogu ispraviti? Retrogradni Jupiter u Raku nas opominje da se moramo vratiti na „mesto zločina“ i prihvatiti svoj udeo u njemu, doživeti pokajanje, naučiti da iskreno praštamo i sebi i svojim „neprijateljima“, oprati ruke... da moramo prekrojiti moralne principe i okrenuti se neukaljanim kategorijama, pronaći „ideal“ u pravim ljudima. Postati bolji ljudi, jer svako može biti bolji ako se malo potrudi – imajte u vidu da je sama plemenitost vrlo elastična i odlično podnosi rastezanje „uzduž i popreko“... baš kao i zlo. Mi biramo. Kao između slatke ili gorke bombone: istih su veličina, zapakovane u sličan celofan, ali celofani nisu merilo kojim u ovom trenutku (zapravo: nikada) treba da se rukovodimo. Ne padajte ni na kakvu fasadu, mamac može biti pogrešan. „Nije zlato sve što sija“ - novembarska eklipsa to posebno naglašava. Manite se kvazi „veličina“ i „imena“. Mislite SVOJOM glavom. Mnogo toga je optička varka, počev od osećanja bezizlaznosti, očajavanja, prepuštanja ambisu. Kolektivna epidemiološka depresivnost u kojoj su mnogi uljuljkani, može biti prilično opasna, posebno kako se pojedinci / grupe trude da održavaju otrovni lanac – pa, ako prkosite u opštem društvenom kolapsu, uglavnom vam preti linč. „Ako ja tonem – daj da povučem sve za sobom“ – to vam je taj kliše, providan i detinjast, pokušaj stvaranja alibija, lažnih dokaza (za što uspešnije samoobmanjivanje, jer ipak potreban je aplauz sa strane, tapšanje po ramenu). Pa, ko je rekao da treba da uskačete u bunar? I za kim? Ne povijajte se pred hipnotisanom ruljom i tresnite šamar istine, barem jednoj osobi u svom okruženju (učinite dobro delo, polijte nekog kofom hladne vode, poklanjajte ljudima ogledala...) – tako se mic po mic ide ka promenama, ne samo individualnim, nego i kolektivnim. Istina boli, ali oslobađa.
 |
| Persona/1966. (I.Bergman) |
Vrednosni sistemi jesu izopačeni, nije neophodna diskusija (suočavamo se sa tom činjenicom na skoro svakom ćošku, sigurno: ne slučajno – sve što se dešava jeste jedna ozbiljna cosmo uzbuna, nešto NIJE u redu i treba da se menja, ne samo da se konstatuje „jao, loše je“), ali neće sami od sebe procvetati ako svako od nas pristane ići linijom manjeg otpora (koja trenutno izgleda idilično), ako se spusti na nivo „podljudi“ i odustane od sebe, zarad malog kolača koji će se što pre halapljivo progutati. Ko zna, možda je napravljen od ustajalog mleka ili pokvarenih jaja? Treba misliti o kontraindikacijama – na duže staze! Na kom smo putu i koliko je debeo otisak prsta po prašnjavoj površini savesti? Kosmos savetuje da se magična krpa što pre nabavi, da ne bismo zakasnili na dodelu ordenja u (bližoj / daljoj, kako za koga) budućnosti. A Saturn u Scorpiji kaže da je neophodno strpljenje i upornost. Ako smo godinama činili pogrešne poteze, ne možemo očekivati da sve propušteno nadoknadimo (ili ispravimo) baš odjednom. Ovo je faza potpunog rušenja. Lakše je pocepati knjigu nego je napisati, zar ne? Mnogo toga se sada gubi, zato sto nismo cenili na pravi način ono što smo posedovali ili treba da okrenemo novi list, da donesemo neke odluke, možda nas čeka nešto mnogo lepše, što odbijamo da uvidimo, grčevito idealizujući izvesni trulež (u ma kom obliku) u svom životu, iz straha od neuspeha, neizvesnosti, društvene osude i samog rizika – pre svega da budemo ono što jesmo, ne što nam je nametnuto, što je trenutno opšte - prihvaćeno. Od čijeg to mišljenja pa zaziremo? Pokažite da postoje i drugi načini – vreme je da progovorimo o onom što se očigledno zaboravilo ili o čemu se dugo ćutalo. Mora se krenuti od nule, ma koliko delovalo neizvesno i naporno. Jupiter u Raku nagrađuje trud i rad (pamti svako dobro ili loše delo), ali nema valjanja u blatu, savest mora biti izglancana (ne podležite ranama Plutona u Jarcu – na mestu Jupiterovog pada). Visoke su cene za njegovu velikodušnost. Plaćaju se visokim moralom, nepokolebanim ni jednim iskušenjem. Kao i Saturn u Scorpiji i Jupiter traži strpljenje. Prolazimo kroz silne testove izdržljivosti, nema sumnje, da bismo došli do sopstvene suštine bića, pokazali ko smo zaista i kakvi smo. „Na muci se poznaju junaci“, zar ne? Kosmos želi potvrde o tome. Čitav dosije.
Iako smo zvanično pregurali dve vrlo nezgodne eklipse, 19.oktobra i (posebno) 3.novembra – kao što već znate, eklipse deluju na duže staze (3/6 ili čak 12 meseci, ako aktiviraju natalnu planetu) i govore o mehanizmu određenih procesa, jer se ništa ne dešava baš preko noći, posebno ne sa njima. Iako su vrlo omražene, unose „strah u kosti“ ... imaju drugačiji pozadinu i nisu čist kosmički hir. Nije da nas „profesor ne voli“, kako nam se sada pričinjava. Eklipse su „elektro“ cosmo eventi, kojima treba posvetiti ozbiljniju pažnju – ne prespavati ih kao beli medvedi. To je specijalan trenutak („a~ha“ momenat) velikog otkrovenja, krize koja upozorava da je (negde) neophodna promena, trenutak nagoveštavanja radikalnih sudbinskih obrta, iznenađenja, blinkanja žutog svetla na semaforu (mora se stati, jer je ivica provalije na sledećem koraku), menjanja raskrsnice, pravca, samih okolnosti, velikog pročišćenja i duge nakon pljuska. Posledice neretko osećamo sa izvesnim vremenskim “zakašnjenjem”, jer je sam stupanj materijalizacije (Olam Asiah) poslednji. Univerzum ima vrlo smislen koncept. Naravno, nekada su vrlo preduzimljive – između ove dve eklipse svašta se izdogadjalo, medijski su i te kako propraćene, nažalost ne tako lepim vestima (smrću poznatih ličnosti, manje poznatih... deprimirajućom crnom hronikom na naslovnim stranama o silovanjima, ubistvima, nasilju u porodici, nad ženama i decom...). Sve to jeste na neki način jedna ozbiljna opomena da nešto debelo nije u redu, da smo u nekakvom „čistilištu“, te ne treba tumačiti samo individualno (nikako, jer ipak govorimo o opštem dejstvu, koje svako oseća na svoj način, u manjoj / većoj meri). Kosmos je ljut, ne ponašamo se shodno njegovim očekivanjima i demonstrativan je jer smo pospani, slepi... skrštenih ruku. Učimo i na svojim, ali i na tuđim greškama. Neko je direktno, neko indirektno upozoren. Sitnicom ili ne-sitnicom. Uglavnom, ništa se sada ne dešava „slučajno“ i treba tragati za skrivenim značenjem, a neke stvari jednostavno preseći, prihvatiti, menjati pristup, principe, metode... praviti selekciju ljudi, donositi neke odluke. Šta je još preostalo da se doda, pa da se stavi tačka? Nedovršene stvari, ma kog tipa, se sada moraju okončati, posebno ako zaista želite da okrenete novi list. Kao neki „poslednji“ voz.
*
Merkur u Scorpiji se otkočio pre neki dan – ali samo prividno (od 27.novembra ga smatramo zaista otkočenim), i dalje je vrlo zločest, u saradnji sa Marsom u Devici – nezgodna anksiozna kombinacija, mračna i čangrizava, a nervni sistem trpi li trpi, što može da se odrazi na mnogo toga. Stres, nervoza, razdražljivost... ako se izlije kanalizacija u tuđoj bašti, zaudara na ozbiljne sukobe – jer kao što rekoh, svi su sada fokusirani na svoju muku, svoju zapušenu kanalizaciju, ne treba im još i komšijska. Mnogi će pokušavati iz lične ojađenosti da ipak sprovedu ovu akciju. Sve što tišti sada postaje neki vid opsesije, teret koji je nemoguće više gurati u ćošak, ali i skrivati – pršte frustracije u svim smerovima, esencija nas samih (naročito, ona mračna, nesavršena, devijantna strana) dolazi do posebnog izražaja. Trudite se da ne gušite okolinu (ne očekujte specijalno razumevanje ili podršku), a isto tako se ogradite od trovača – ne izigravajte infuziju onima, koji to ni najmanje ne umeju da cene. Glavna, opsedajuća tema bi definitivno mogao biti sam egzistencijalizam. Borba za opstanak. Novčanik nas brine, opterećuje više nego pre, teže se puni, samo se nešto preračunavamo na sopstvenu štetu... I doslovce, sada se mora ozbiljno pripaziti sa finansijama (jer Jupiter je retrogradan do 6.marta 2014. potom Venera od 21.decembra, a i novembarska eklipsa upozorava na materijalne gubitke), nema neobuzdanog rasipanja novca, mora se nešto štedeti za crne dane, misliti unapred o tome. Jer ko zna, možda vam bude kasnila plata ili je smanje ili .. pu pu... dok se iznenadni problem ne reši, morate imati nešto u kasici prasici, zar ne? Nema lečenja depresije u šopingu. Ne razbacujte se na svakom ćošku, napravite spisak priorireta, jer ne možemo sada sve da imamo. Ne ulažite krupan novac u pokretanje biznisa, poslovnih projekata... u lokale, stanove... i po mogućstvu ne zadužujte se, posebno ne u banci. Ako ste zaduženi već (kome god) – ovo je vreme kada morate to rešiti.
Prividno otkočeni Merkur i dalje blokira naše vijugice, misli, ideje... ovo je vreme velikog ćutanja, reči ne dolaze tako lako... a opet, mnogo toga se tumači pogresno, period kada manjka objektivnosti, kada su reči naoštreni mačevi, te se svaka pretresa naglavačke, ne bi li se pronašla skrivena poruka sa mračnom konotacijom. Vreme kada se mnogi pronalaze prozvanim, „pogođenima“ u centar Vasione zvane Ego. Obilje nesporazuma, rasprava, suptilnog bockanja i provociranja ili otvorenog pokazivanja zuba. Neki konflikti će nastajati nenamerno usled drugih faktora. Remete se i dalje planovi, vlada jedan vid haotičnog, a istovremeno statičnog stanja, organizacija nije na zavidnom nivou. Pa, ko zna iz kojih razloga nećete ustati na vreme, čuti alarm, stići na sastanak, uraditi nešto u cugu kako ste naumili... vreme je sada problem – fali nam, jer se nameštaju nepoželjne situacije, koje stvaraju blokadu, dodatni pritisak i nemogućnost balansiranja... a sa druge strane, vreme se gubi u ogromnim količinama, u pogrešnom smeru nam je pažnja, bavimo se pogrešnim ljudima (naročito ako isti, na ma koji način manipulišu vašim satom, uslovljavaju, remete svojom neodgovornošću). Zavisi o kojoj vrsti samih međuljudskih odnosa govorimo, naravno. Ali danas neko može reći jedno, a sutra drugo. Obećanja ludom radovanju. Ipak, sve to nam govori da treba da menjamo nešto, svoje stavove, ponašanje, da vršimo selekciju. Šta se to hronično ponavlja kao istorija? Koje nove metode treba primeniti? Koji odnosi su funkcionalni, koji nisu? Svi ćemo osetiti neki vid zahlađenja, distanciranja od određenih ljudi. Kao da počinjemo da se potpuno mimoilazimo. Ne žmurite pred ovim alarmima. Nisu nikakva paranoja. Hodajući kompleksi su nas već opkolili kao horde. Ne reagujte na otrovne jezike, provokacije, noževe u leđa, spletkarenja, pa i same laži, tj. tajne koje se sada polako otkrivaju – ma koliko da se razočarate u nekog, gledajte na sve to kao trenutak oslobođenja od jedne teške energije, koja ko zna koliko vas je samo sputavala. Nervni sistem je svima osetljiv, poderan kao stari zoger, u fronclama... ali kontrolišite se. Na pokušaj nečije loše verzije obrnute psihologije, svaljivanja krivice – koja nije vaša ili samog nalepljivanja etiketa / kompleksa (koji nisu vaši) ... ne uzrujavajte se. Kompromisi se teško postižu, a mnogi nisu radi čuti istinu o sebi. Uskratite hranu energetskim pijavicama, tako što ćete zadržati svoj unutrašnji mir. Ignorisanje, ono iskreno, sada jako boli. Mnogi će nas konstantno kritikovati, tražeći nam mane, greške... neka ih. Pustite sitne zmijske duše. Od ljubomore i pakosti može da se završi i u ludačkoj košulji, a i bolničkom krevetu. Ono što je važno jeste da se NE trujemo negativnim emocijama (ljubomora, sebičnost...), ma koliko se drugi trudili da ih prizovu, iznedre iz nas. Kao što sam rekla – ovo je vreme čišćenja onog najprljavijeg u nama samima, praštanja... ko želi drugim putem, putem zalivanja svog korova, neka ide. Sve je stvar izbora. Ne dopustite da vas neko namami na pogrešnu stazu. That’s all. Mnogi odnosi su zahvaćeni metastazama. Prijateljski, naročito emotivni i porodični. Mnoge ljubavi se sada gase, prolaze kroz ozbiljne krize i sve to vodi ka rušenju, razdvajanju, razvodima ... dok se neki kontakti tek formiraju (ili će u bližoj budućnosti) – naglašena je želja za novim licima, gde / kako upoznati nekog sa kim ćemo se osećati sinhronizovano. Znamo da je novembarska eklipsa obeležena sudarom Sunca, Meseca u padu i Saturna – pa još u 8.polju, što dodatno dramatizuje sve.
 |
| Wild Strawberries/1957. (I.Bergman) |
Sa druge strane, osnažena je i potreba za materijalnom sigurnošću, kao i sam fokus na finansije ~ kako ih poboljšati. Međutim, i želja za zaradom i gomilanjem novca može doprineti i zapostavljanju emotivnog života, udaljavanju od drugih vrednosti (npr. zapostavljanje porodice, ljubavnog života, partnera), gubljenju empatije ~ jer sa Mo 0 Sa emocije počinju da se okamenjavaju i nema puno saosećanja. Ukoliko ambicije izmaknu kontroli, lako se možemo pretvoriti u zveri, koje bi gazile preko mrtvih, da ostvare svoj cilj. Uzbuđenje i početnička sreća mogu da dovedu do toga da zaboravimo na čemu smo ranije bili, odakle smo potekli. Kao kada bi se siromašan čovek dočepao velikog bogatstva i ubrzo postao bahat, postavljajući sebe u poziciju onog, koji ponižava one, koji nemaju (baš kao što i on nekada nije imao i kako je njega nekada neko ponižavao, te bi sada da se osveti). U negativnoj konotaciji, ovi aspekti bi ukazali na konstantno nezadovoljstvo onim što posedujemo (ma koliko to bilo puno ili dovoljno), na nezasite apetite, bataljenje svega i svih, samo zbog novca / karijere / uspeha... Na požudu, koja je nerealna ili samo prolazna, ali i rizike, da sve što posedujemo stavimo na kocku. Moglo bi se reći i ono: nije zlato sve što sija. Te, povrh svega treba paziti u kom smeru se ide, da li su ciljevi objektivni, da li je zlato za kojim tragamo realno ostvarljivo i da li je uopšte PRAVO ili je obična bižuterija. Kako god, finansijama se mora mudro baratati, a svakako postoji mogućnost njihovog umnožavanja, po cenu napornog rada (sada) ako želite poštenim putem da se krećete.
Generalno, žene bi trebale pripaziti na reproduktivne organe, potencijalne ciste, probleme sa ciklusima i sl, te su ginekološki pregledi sada poželjni. Stomak je takođe osetljiv, te može biti problema za sistemom za varenje... i endokrinim sistemom. Eklipsa nije bila trenutak za stupanje u brak, vezu ili za začeće, kao što ni sam novembar ne obećava baš puno. Ljubav nam sada nije baš naklonjena, te je ne treba forsirati.
Eklipsu (posledice) najviše osećaju Scorpije, svi sa nekom ličnom planetom ili Asc u ovom znaku. Bikovi, Lavovi i Vodolije. U suštini ceo Zodijak, u manjoj ili većoj meri, fiksni komšiluk je svakako na glavnom udaru.
I za kraj, osvrt na novembarsku eklipsu kroz umetnicko stvaralastvo: Plutonski motivi u umetnosti
I za kraj, osvrt na novembarsku eklipsu kroz umetnicko stvaralastvo: Plutonski motivi u umetnosti
Srećno svima!
Cat
0 Comments:
Постави коментар
Thanks for reading!
Don't forget: sharing is caring!