Solarna eklipsa {mlad Mesec} u Biku: Omaz renesansnim ljubavima
Ekliptični, vlažni april sa kojim se „pozdravismo“ (?) uz po koji gromić u koprivama. Ništa ne razgaljuje životna tkiva tako dobro, kao opojni miris nadolazeće oluje, simfonijsko razbijanje zvezdano – porcelanskog posuđa, propraćeno spektakularnim vatrometima nebeskih varnica! O dramatičnom prasku, koji dematerijalizuje planove tišine – izlišno govoriti. Strujno kolo, u kom ste (važan) provodnik, kao ruter za wireless konekciju kugle Zemaljske i veličanstvenog Univerzuma... i osećate se čudesno postojeće, počastvovano što prisustvujete karnevalu viših sila. Ego splašnjava poput probušenog balona... te je uživanje neoskrnavljeno. No, gromovnik – Uran je uvek opomena, nagoveštaj neminovnosti promena, što je u simbolici Velikog Krsta i samih eklipsi, koje ukazuju na mesto „kvara“, na specijalni trenutak („a – ha“ momenat) velikog otkrovenja, krize koja upozorava da je negde neophodna transformacija. Električna pražnjenja na pomolu su primarno U nama. Prirodni fenomeni su alarmiranje, znak pored puta.
Kako se pomračenjce nadvilo nad hedonističnim Bikom, „reforma torta“ je tradicionalno dobar izbor za proslavu pretrpljenih prolećnih cunamija! Erotični naboji (i) prema frižideru raspaljuju maštu! Mesi se meko ljubavno testo u cosmo – poslastičarskoj kuhinji, sladostrasno liže kašika, kojom se oslikavaju krivudave mape fantazija po šerpi od čokoladnog fila. Omaž zaljubljeno – renesansnim dušama.... i slatkoholičarima! Al’ avaj, tu je neizbežna caka (kako bi nam drugačije život bio uzbudljiv pod ovim kardinalnim raspećem?) – „recept“ je malčice komplikovan, posebno za one, koji vole (sve) na brzaka da smandrljaju, po mogućstvu da kupe gotov „kolač“, zaboravljajući na važnost onih začina nežnosti i strepnji... da li će voljeno biće oboriti ljubav umućena u filu. Da li će je jezične čulne kvržice apsorbovati, dok se lagano bude topila, stimulišući povratnu reakciju... Slatke muke! Bikočanstvene planete se ne smeju požurivati, posebno ne u ovoj ritualnoj magiji, kako je Venera u Ribama šef afrodizijačke kuhinje. A touch of magic je njeno misionarstvo, šta god radila – mora biti stvoreno od najmekše gline, boje, peska, školjki, korala... propraćeno jazzom i romantičnom, maznom kišom (nebo nas je velikodušno počastilo istom, zar ne?). Sirena voli slow motions, bose noge... čak i kada izvodi balet po grožđu, praveći vino kojim će se bodlerovski opijati ljubavnici, u onoj poetičnoj vrtoglavici nad provalijom filmski osmišljenih čežnji, najsuptilnijeg erosa... Na mmmmmeniju su prave „kulinarske“ bajke, ali neophodna je inspiracija, stimulans, debelo strpljenje! Gledali film Chocalat (2000)? Mislim da je nadahnuo baš ovu eklipsu, bogatu Kupidonovim strelama... mada podseća i na jedan deo „Engleskog pacijenta“ – Žilijet Binoš (prava Neptunka sa VE u Biku) je igrala uloge egzaltirane Venere – u oba filma.
*
Sabijski simbol solarne eklipse daje divnu sliku okićene novogodišnje jelke, koja svetli u tami – asocira na samo prstenasto pomračenje (“Ring of Fire”), ali opravdava prisustvo Neptunove i Plutonove mirođije (sekstil & trigon sa mladim Mesecom). No, svitac je čudesna buba, koja noću treperavo svetluca, blinkajući svojim zelenim farovima, kako bi dovabila svoju dragu, koja je skrivena u travi (nažalost, ona nema krila). Romeo mora sam da prokrči gusta pletiva Plutonovih dubina mraka, da izoštri radare... Julija je osuđena na strepnju, čekanje u ljubavnoj ekstazi i agoniji. Drama je đumbir sa ostrašćenim Plutonom – njegova neophodnost, preventivna paranoja kojom održava mikroklimu svoje Gestapo košnice. Zatočene pčelice mukotrpno kolažiraju prikupljeni materijal, arhiviraju čitav dosije opsesivne, detektivske njuške svog opakog bossa... jer mora se prodreti u srž svega postojećeg, u misteriju svega ovozemaljskog i onostranog... pa tako i samog fenomena ljubavi – Ahilova peta Plutona. On je najveći izazov. Najdublja posekotina. Najoštrija sablja. Sekira u grudi? Why not... nije ovo štivo baš za obdanište. Ovo je viteška Ljubav, od koje bole oni organi, za koje nismo ni znali da postoje u organizmu, proždiranje ćelija pod adrenalinskom bujicom, bušenje po svim duševnim vertikalama i horizontalama, rovarenje u krtica stilu. Otkrivanje lepota podzemlja i njegovih relikvija, pronalaženje prašnjavih pisama i dnevnika od pre nekoliko vekova... iz nekih drugih života. Onaj soulmate, što ganja iz doba Krstaških ratova. Ne može mu se uteći, opkoljava u petoj dimenziji stvarnosti (što više bežimo, sve smo mu bliži – nimalo naivno). Vreba poput senke iza ogledala, konstantno prisutno–odsutan u svojim sjajnim oklopima, sa magnetičnim pogledom koji paralizuje... Neumoljiv, nedokučiv, neodoljiv... samokontrolom obdaren (čitajte ga između redova, sugeriše ME 120 PL). U njegovom tamnom vilajetu radosno lepršaju demončići, koje ljubomorno krijemo (neke mračne porive nismo još uvek ni otkrili – eklipsa će nam tu pomoći sa naizmeničnim polivanjem kofama tople – hladne vode, kako bi ih iznedrili iz sebe, osvestili). Ipak, u ovu nedovoljno istraženu Saharu krećemo omamljeno, stimulisani golicanjem misterija... tihom slutnjom oaze, mirisom ljubavi – koju ćemo pronaći. Svetla na kraju tunela? Absofuckinglutely.
Megalomanski apetiti za sladostrašćem se umnožavaju brzinom svetlosti, spotiče se o sopstvene gladi. Kako ih utoliti? Pronaći žrtvu, sadistički je zlostavljati nežnošću! Svojevoljno utapanje u nečijem okeanu – može? Neizbežno! Neptun mrsi konce, opija, plete ribarsku mrežu... te je Kosmos odlučio da „nezatamničenima“ poturi pod nos fatalnog Mr.Biga ili Čarobnicu – raskolačite oči, ali one s’ leđa. Pratite intuiciju, ples senki u svom koraku. Neki nestašni šumski vilenjak bi da omađija, prikrada se u tami sa magičnim štapićem. Karma upliće svoje prstiće i treba uživati u njenoj masaži... možda vas ubode u onu slabu tačku, koju niko drugi pre nije locirao. Lagano i smireno! Dišite duboko, histerični kardinalni krst nas provocira, tenzija je (odavno) u vazduhu, budi raznovrsna pokopana, potisnuta osećanja... tumba gromoglasno. Ali, baš u inat njemu – srce se sada mora otvoriti. Razgrnite zavese, operite ih... otvorite prozore. Prolećno čišćenje je na „to do“ listi. Čega? Ormara, fioka, polica, ljudi, odnosa, savesti, želja, potreba, snova... (g)redom! Uklanjanje „kvarova“ – ma kog tipa (u čemu pomaže i retrogradni Mars u Vagi – neka korist i od njega) je na dnevnom redu. Ljubav se mora pružiti, mora se voleti zarad same ljubavi. Davanje je ovog puta od ogromnog značaja. Davanje SEBE bezuslovno – uslov egzaltirane Venere (gospodarke eklipse), bez strahovanja kako će biti prihvaćeno, nagrađeno... i po cenu ma kog društvenog linča. Borba sa vetrenjačama neće biti zaludna – ako vetrenjače uopšte postoje, možda su produkt iracionalnog straha (a u strahu su ogromne oči).
 |
| Monica Vitti (Il deserto rosso/1964) |
Znate da je naša velika slikarka, Nadežda Petrović, umrla tokom Prvog balkanskog rata od pegavog tifusa, radeći kao dobrovoljna bolničarka na frontu? Ovo je upravo slika sabijskog simbola Meseca (stepena na koji je stao nakon samog pomračenja, što ukazuje na dalja zbivanja posle „novogodišnje jelke“): „milostiva sestra iz Crvenog krsta, puna topline“ – arhetipska slika same Venere u Ribama. Već sam vam pisala o toj čuvenoj travarki sa čudesnim melemima za najdublje posekotine (plutonskog tipa), „neisceljive“ duševne plikove... Da stalno nešto mađija, bez recepata, smišljajući kako softly da previje nečije, uredno soljene rane. Hodajući Crveni krst za nezbrinute, odbačene, nezaštićene, bolesne, ugrožene... sve to bez ikakvih nadoknada. Vrata se otvaraju gotovo svakom ko pokuca, bez prethodnog gledanja kroz špijunku – a cena te humanosti i idealizma je visoka. Dok se šetka u tuđim cipelicama sa Knjigom Utehe, uplete se u najstrašnijem korovu, žičanoj ogradi (nečije) patnje, poderana od kamenja, kaktusa, ježeva... ali bez pokajanja. Bezgranična samilost, požrtvovanost i saosećajnost se u zagrljaju Sirene kruniše „mitološkom“ bezuslovnom ljubavlju, koju Saturn (kroz trigon, koji je kao egzaktan bio formiran 25.aprila, istovremeno sa egzaktnom VE 0 MO u Ribama) uz pomoć Jupitera blagosilja. Egzaltirani Mesec (u Biku), Venera (u Ribama) i Jupiter (u Raku) – obećavaju mnogo!
Mesečev „post“ – simbol nam govori o nekom pouzdanom, brižnom, ko je uvek tu, spreman da olakša (tuđe) bolove, „zakrpi“ pukotine, bude rame „za plakanje“, servira infuziju (bezbolnim ubadanjem igle u venu)... bez ikakve pretencioznosti, ego-maničnog plakatiranja, iniciranja aplauza i ordenja. „Bolničarka“ je pritajena, u senci, niko ne zna sa njene uspešne healing podvige... niko ne pita da li je umorna, da li joj je neophodan odmor, malo ceđene pomorandžice, vitamina... niti ona govori o tome. Sama pati, sama se regeneriše, reciklirajući svoj kontejner prepun koječijeg (emocionalnog) smeća. Njena misija je da isceljuje i daje (sve) do poslednjih subatoma svojih snaga, ne tražeći ništa zauzvrat. Sa nevidljivim oreolom iznad glave i beskonačnim brojem oproštajnica. Pojavljuje se kada je najneophodnija, kada preti ozbiljno posrnuće, bila pozvana ili „očekivana“ kao nada za spasenje u poslednjem času. Mora suptilno nanjušiti trenutak opasnosti, pratiti oscilatorne tokove „pacijentove“ energije, koja kruži od crnog rudnika (gde je rx Mars u Vagi zaglavio tokom eklipse) do samog okrilja zvezda... Razumeti to switchovanje bez postavljanja, naizgled nužnih, pitanja... nije lako, ali znači prepoznati sebe u nečijem ogledalu. Potera za soulmateom u stilu Agate Kristi jeste scenario ovog cosmo eventa.
Iako granice ne postoje, potencijalno drvlje i kamenje (muke, koje će biti servirane kako bi Pluton zadovoljio svoju potrebu za testiranjem snaga izdržljivosti) biće savladano, jer voda prodire kroz svaku pukotinu, zaobilazi svaku stenu svojim mudrim tokom. Iako Pluton voli da napravi duboku ranu, egzaltirana Venera se „nadmeće“ u isceljivanju iste, pokušavajući da dosegne ono nemoguće. Da od raskomadanih delova pod dejstvom plutonske detonacije, napravi novu formu, da ponovo poslaže puzle... u obliku najsjajnije zvezde (nije slučajno Jupiter pao na Sirijus tokom pomračenja – da blista kao novogodišnja jelka u tami). Pored njenih melema, Plutonov trigon sa mladim Mesecom, daje veliku moć regeneracije. (Početnički) Plikovi, posekotine, ogrebotine... sve će to zarasti, bez brige. Mora malo da boli, slatko je – kaže eklipsa, koja ima duži rok trajanja. Poslastica za kraj. Zvaćete me na svadbu?
Sabijski simbol eklipse govori i o otelotvorenju božićne mitologije. Jelka, kao i svako drvo, je simbol života samog po sebi, rasta, razvijanja, dok šestokraka zvezda (koja se postavlja na vrh) predstavlja Hristovo rođenje. Čuveni mudraci su zahvaljujući njoj kao vodilji, došli do Vitlejema. Čekali su da se na nebu pojavi ta neobična, nova zvezda, koja će ukazati da se Spasitelj rodio, te su krenuli u Jerusalim, pitavši se: „Gde je Car Judejski, koji se rodio? Jer mi smo videli zvezdu Njegovu na istoku i došli da se poklonimo Njemu“. Ovo je slika poklonjenja samoj ljubavi. Kako je za Božić obično hladno, neophodno je šćućuriti se u toplom domu sa bližnjima. Uživati u poklonima, miru, finim vibracijama... Stepen mira i harmonije, sreće, blagostanja, radosti, ljubavi, topline, zahvalnosti, vere i nade, obećanja dobrog i lepog, poklona, anđela i zvezda.... ALI, kako je u pitanju pomračenje – postavlja se pitanje da li je porodica ono što bi trebala biti ili se u domu osećamo neugodno? Nije sve u proždiranju prasetine, zar ne? Možda to ipak nije mesto topline i prave ljubavi, harmonije i mira? Potreba za ispunjenjem ove vrste je svakako sada intenzivirana, prenaglašena – ukoliko nedostaje, može probuditi ogromno nezadovoljstvo, koje žulja kao tesna cipela. Pecka i svrbi... Iako je vreme za okupljanje, uživanje i prihvatanje porodice, proslave, darivanje, širenje radosti (eklipsa pade baš u vreme praznika) – mogu se oglasiti osećanja usamljenosti, otuđenosti. U negativnom kontekstu sabijskog simbola imamo sliku prividno srećnih porodica, lažnog sjaja (koji Mars u Vagi u kvadratu sa Jupiterom u Raku favorizuje) – „dekoracija“ novogodišnje jelke, preterivanje u kičastom „ukrašavanju“ ... možda ništa nije savršeno kako izgleda, kako se prezentuje (posebno zbog Jupitera u Raku, učesnika Velikog Krsta). Tolstoj reče: „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način“. Gde, sa kime je ta (ne)sreća – važno pitanje koje se nameće, a koje potencira i Merkur (u konjunkciji sa mladim Mesecom, a kao vladar Ascedenta u trenutku samog pomračenja). Merkurov sabijski simbol daje sliku pogurenog čoveka, pod teškim bremenom, prtljagom za planinarenje... Ko to opterećuje? Šta je zapravo knedla zastala u jednjaku? Čiji se prtljag nosi? Možda nešto treba odbaciti? Venera svakako želi da oslobodi od stega, da olakša leđa. Osećanje dužnosti i odgovornosti, jake krivice (vezane za porodicu, brak) sputava, onemogućava „osvajanja Himalaja“ (ulaže se uzaludan trud na pogrešnom putu), troši sve rezerve energije, dovodi do prezasićenja, potrebe za „lečenjem“ i Venerinom infuzijom – te, eto i tajnih ljubavi, ali ne kratkog zanosa... što može biti pomalo i neočekivano.
Uran je na arhetipskom simbolu Adame i Eve – slika zmije, koja je između muškarca i žene. Ko je “zmija”? Iskušenja su prisutna (Uran je u opoziciji sa Marsom, čačka ga da izađe iz kaveza), a seksualni instinkti aktivirani. Jede se “jabuka”, obeležava teritorija, odlučuje za “izbacivanje iz Raja” ili možda postojećeg Pakla (?) Takođe, ovo je slika odnosa na bazi manipulativne kontrole, ljubomore, posesivnosti. U negativnom kontekstu daje suzbijanje seksualnosti, gađenje od seksa, dodira, tela, polno prenosive bolesti. Slika dobra i zla. Za šta se opredeliti je apsurdno pitanje – ali može biti permutacija i loše procene. Mars (vladar UR) je pod ogromnim pritiskom – sabijski simbol ukazuje na rudare u dubokom rudniku uglja. Neke stvari isplivavaju na površinu (što inicira Plutonov kvadrat sa Marsom na relaciji 7/5 polja) – sve što je dugo potiskivano, taloženo, trpljeno… izlazi na nos, te može pokuljati ozbiljna frustracija, gnev, destruktivnost. Mars počinje da se guši, oseća se zatočeno kao u kavezu, ne vidi izlaz… Ovo je trenutak, kada shvata u kakvom je to “rudniku” i obustavlja rad… odlučuje se da da “otkaz” i potraži drugi “posao” – na svetlu. Suočavanje sa „klaustrofobijom“ ma kog tipa – primarno u odnosima, sa uspomenama i bremenom prošlosti. Mars je pod vladarstvom egzaltirane Venere, pa kaže: “..and I don’t believe in the existence of angels, but looking at you I wonder if that’s true…But if I did I would summon them together and ask them to watch over you…To each burn a candle for you, to make bright and clear your path…And to walk, like Christ, in grace and love…And guide you into my arms…Into my arms, o Lord!” : Into my arms
Uran je na arhetipskom simbolu Adame i Eve – slika zmije, koja je između muškarca i žene. Ko je “zmija”? Iskušenja su prisutna (Uran je u opoziciji sa Marsom, čačka ga da izađe iz kaveza), a seksualni instinkti aktivirani. Jede se “jabuka”, obeležava teritorija, odlučuje za “izbacivanje iz Raja” ili možda postojećeg Pakla (?) Takođe, ovo je slika odnosa na bazi manipulativne kontrole, ljubomore, posesivnosti. U negativnom kontekstu daje suzbijanje seksualnosti, gađenje od seksa, dodira, tela, polno prenosive bolesti. Slika dobra i zla. Za šta se opredeliti je apsurdno pitanje – ali može biti permutacija i loše procene. Mars (vladar UR) je pod ogromnim pritiskom – sabijski simbol ukazuje na rudare u dubokom rudniku uglja. Neke stvari isplivavaju na površinu (što inicira Plutonov kvadrat sa Marsom na relaciji 7/5 polja) – sve što je dugo potiskivano, taloženo, trpljeno… izlazi na nos, te može pokuljati ozbiljna frustracija, gnev, destruktivnost. Mars počinje da se guši, oseća se zatočeno kao u kavezu, ne vidi izlaz… Ovo je trenutak, kada shvata u kakvom je to “rudniku” i obustavlja rad… odlučuje se da da “otkaz” i potraži drugi “posao” – na svetlu. Suočavanje sa „klaustrofobijom“ ma kog tipa – primarno u odnosima, sa uspomenama i bremenom prošlosti. Mars je pod vladarstvom egzaltirane Venere, pa kaže: “..and I don’t believe in the existence of angels, but looking at you I wonder if that’s true…But if I did I would summon them together and ask them to watch over you…To each burn a candle for you, to make bright and clear your path…And to walk, like Christ, in grace and love…And guide you into my arms…Into my arms, o Lord!” : Into my arms
Ono što preti kao opasnost (negativni kontekst) jeste sam strah da se konačno izađe van, na slobodu – jer „pomirio se sa sudbinom“, iako ga Uran bocka da eksplodira, zahtevajući pokret napred, odluku, radikalni potez, razvaljivanje vrata – oslobađanje. Izmučeni rudar bi mogao da propusti dragi kamen ispred nosa... da pomisli da je u pitanju samo obično parče uglja, da ga previdi od silnog crnila oko sebe, koje ga odavno okružuje. Interesantno je da Plutonov simbol sugeriše na drevne kulture, gradove, civilizacije... podzemna mesta gde se nešto antičko, vredno krije... On nas vuče unazad, u prošlost, kako bismo otkrili nešto novo. Govori nam i o „kamenu“ u kom je nešto isklesano davno, neka važna poruka koju treba da osvestimo. Relikvije, besmrtnost, komadi umetnosti, skulpture, muzejski predmeti, rezbarije, spisi, mošti... Simbol Plutona (pozicioniranog u polju odnosa) u negativnom smislu govori da postoji otpor prema promenama, da su neke stvari „isklesane“ u kamenu bez ikakvih mogućnosti da se nešto novo u njima protumači, otkrije, da nema potrebe više za bavljenjem istim... Uspomene iz prošlosti, koje nas drže balzamovane u bespovratnom vremenu. Stanje zaglavljenosti, zakočenog razvoja. Frigidnost koju u nama budi sve ono ružno što se nekada dogodilo.
Sabijski simbol Venere (vladarke mladog Meseca, Merkura, Marsa) daje doslovce sliku mladog meseca, koji ukazuje da je vreme za nešto NOVO. Svaki mlad Mesec govori o sađenju nove klice, o okretanju novog lista, novim mogućnostima, potencijalima. Kako je Sunce u zagrljaju egzaltiranog Meseca (Conjuctio – “sveto venčanje”) u prisustvu Junone (boginje braka kao alhemijske unije), postojeći ljubavni odnosi prolaze kroz prelomne trenutke. Pomračenje ukazuje na ono što je problematično u ovim okvirima, pa može doći do vidnog udaljavanja, prekidanja (raskidi, razvodi) – što je već potegla lunarna eklipsa (15.aprila)… a kako je ostvarenje trodimenzionalne ljubavi (body & mind & soul) cilj ove eklipse – mogu se formirati novi odnosi, koji će imati sudbinski prizvuk i vodiće nečem trajnom, stabilnom, dubokom, strastvenom. Venerin simbol govori i o privremenom muku, dizanju zida između dvoje ljudi, udaljavanju na izvesno vreme… što ne mora dati fatalne posledice (ali i može) – slika svih onih odnosa, na kojima se uporno radi, ali rezultati uporno izostaju. Sada je važno preispitati svoja osećanja, emocionalne potrebe i želja u njihovoj čistoj esenciji, kvalitet veza – brakova u kojima sudelujemo, doneti važne odluke, napraviti jasne uvide. Mnogi su na životnim raskrsnicama, te sve što se dešava u narednom periodu (3 – 6 meseci ili godinu dana, ukoliko je eklipsa “napala” natalnu planetu) jeste od velikog značaja za budućnost. Nešto se menja, nešto teži da promeni pravac. Možda ćemo biti nespremni, ali strah se mora potisnuti. Strah od ustaljenih obrazaca, oguglanosti obitavanja u korovu, od gubitka (onog što nas razara), separacija, neminovnosti, rizika… Iako nešto vidno nije dobro, postoji kočnica (rx Ma, rx Sa) da se izađe iz svega toga, da se okonča jedna životna epoha. Kardinalni krst daje nezgodacije, te se mnogi mogu naći u situaciji da donesu teške, ali bitne odluke, da rizikuju i žrtvuju mnogo zarad velike ljubavi, zanosa – koji ovog puta nisu besmisleni niti životna mišolovka – naprotiv, treba ih slediti.
Karmičko stanje Venere (stepen na kom je bila pre formiranja eklipse – ono što je već prisutno u stvarnosti) nam govori da su neki odnosi (ili situacije) došle do stupnja “milosti i nemilosti” i da nema mogućnosti da se išta popravi. Otkrivaju se istine, dolazi do spoznaje onih koji nas okružuju, do selekcije ljudi. Opredeljenja su pretežno bazirana na moralnim osnovama, koje se sada deformišu, drugačije im pristupamo. Kao negativna slika – tu su destruktivne emocije (ljubomora, gušenje, držanje na lancima…), obmanjivanje, smišljene laži, ucenjivanje, svaljivanje krivice, skandali, perverzije… Saturnov simbol takođe govori o neophodnosti da se od nečeg odustane za sopstveno dobro. O ograničenjima, osećanju da ne živimo svojim životom, o velikim odgovornostima sa kojima se jedva nosimo, možda bespotrebno (nabacujemo previše na svoj vrat, nosimo tuđi teret), zarad slike koju plasiramo u javnosti… ili kako nam drugi diktira uslove. Stepen ljubavi koja sputava, “bežanja” od doma, porodice ili same potrebe za udaljavanjem – priželjkivanjem nečega, nekoga, ko će nas izvući iz tih “okova”. Kukavičluk i nedostatak hrabrosti da se nešto uradi – može biti loša strana simbola. Borba za savešću, moralnim principima – koja donose ličnu frustraciju. Retrogradni Saturn i Mars blokiraju, ali još kratak period, tako da će slika biti daleko jasnija uskoro – a upotpuniće se sa solarnom eklipsom 23.oktobra 2014.
Plutonov trigon sa Merkurom / Suncem daje snažan fokus, motivisanost za rovarenjem ispod površine (ono đubre pometeno pod tepih), suočavanjem i psihoanaliziranjem uzroka problema i smišljanjem rešenja, ali oprezno, bez zaletanja. Produbljivanje percepcije, čitanje između redova, prihvatanje činjenica, istine, menjanje stavova, principa – duhovna, mentalna transformacija. Odbacivanje starih životnih obrazaca, navika, svega što sputava na putu do sreće, uspeha, postavljanje ambicija. Karijera takođe postaje veliki fokus. Novi projekti, novi poslovi, volontiranje, popravljanje finansijske situacije, dostignuća, unapređenja… ali to neće ići baš odmah. Neophodno je ulaganje u usavršavanja, trud i izvesna žrtva – za plodove, koji će se ubirati od druge polovine godine, naročito od jeseni. Mnogi se suočavaju sa nezadovoljstvom na poslu i kreću u potragu za nečim boljim, isplativijim. Može biti razmišljanja o davanju otkaza, samih otkaza, tehnološkog viška, prinudnog penzionisanja. Plutonov trigon sa Mesecom govori o važnosti intimnih, intenzivnih odnosa, na bazi dubokih emocija i strasti – te se javlja velika netrpeljivost ka svemu površnom, kao i nestrpljenje - otpor prema površnim ljudima, posebno onima, koji se plaše iskazivanja (deljenja) najdubljih emocija. Kardinalni krst je svakako najveća muka i moramo sačekati da konačno olabavi. Opozicija Marsa i Urana je ozbiljna provokacija, vreme uznemirenosti, pobune, nestrpljenja, impulsivnosti, naslućivanje velike bure, koja se sprema (ako već nije u toku). Nagon da se prekroje ciljevi, izmene taktike delovanja. Odupiranje svemu i svakom ko koči progres. Gnev koji kulja „niotkuda“, potreba za rezovima „tuđeg grkljana“. Sukobi, svađe, konflikti su u vazduhu. Jupiterov kvadrat sa Marsom unosi entuzijazam, ali takođe pospešuje nestrpljenje, naročito ako napori koji se ulažu, ne daju odmah (enormne) rezultate. Naglašena je težnja da se bori za ono u šta se veruje, da se preduzme rizik... Plutonov kvadrat sa Marsom daje intenzivne želje, koje se teško zadovoljavaju. Potrebu za dominacijom, vlašću, moći... ali se ne dolazi tako lako do toga, akcije mogu biti osujećene. Mračna strana Marsa se budi, kao i potisnuta seksualnost, instinktivni nagoni, emocionalna „bljuzgavica“, sva destruktivna potisnuta osećanja. Uranov kvadrat sa Plutonom daje nezadovoljstvo samim životom, prisutnim ograničenjima – bilo spoljašnjeg ili unutrašnjeg tipa. Frustraciju površnim, ustaljenim, rutinskim. Jupiter je u opoziciji sa Plutonom i pokušava da nešto izmeni iz korena na duge staze, da počupa korov, okopa zemlju, posadi semenku (u čemu mu i pomaže Mesec)... da izvrši detoksikaciju, u čijem smo procesu uveliko zadnjih godinu i po dana. Uprkos svim dramama u startu – ova eklipsa je vrlo pozitivnog uticaja. Najneophodnije je strpljenje. Neke žrtve se moraju počiniti zarad lepše, bolje budućnosti. Ubiranje svih plodova, koje ona ubećava – se može očekivati upravo do narednog ciklusa eklipsi (8. i 23.oktobra) – te, ne posusajte! I dalje smo sluđeni kardinalnim raspećem, ali od leta će biti drastično lakše.
*
Eklipse uvek najavljuju radikalne sudbinske obrte, iznenađenja, blinkanja žutog svetla na semaforu (mora se zastati, jer ivica provalije je na sledećem koraku), menjanje raskrsnice, pravca, samih okolnosti, veliko pročišćenje i dugu nakon pljuska. Posledice neretko osećamo sa izvesnim vremenskim “zakašnjenjem”, jer je sam stupanj materijalizacije (Olam Asiah) poslednji. Univerzum ima vrlo smislen koncept. Naravno, nekada su vrlo preduzimljive – osetne u startu. Uglavnom, predstavljaju jednu ozbiljnu opomenu da nešto debelo nije u redu, da smo u nekakvom „čistilištu“, te ih ne treba tumačiti samo individualno – nikako, jer ipak govorimo o opštem dejstvu, koje svako oseća na svoj način, u manjoj – većoj meri. Kosmos je ljut, ne ponašamo se shodno njegovim očekivanjima i demonstrativan je jer smo pospani, slepi... skrštenih ruku. Učimo i na svojim, ali i na tuđim greškama. Neko je direktno, neko indirektno upozoren. Sitnicom ili ne-sitnicom. Ništa se sada ne dešava „slučajno“ i treba tragati za skrivenim značenjem, a neke stvari jednostavno preseći, prihvatiti, menjati pristup, principe, metode... praviti selekciju ljudi, donositi neke odluke. Šta je još preostalo da se doda, pa da se stavi tačka? Nedovršene stvari, ma kog tipa, se sada moraju okončati, posebno ako zaista želite da okrenete novi list, jer govorimo o novom početku, ne cupkanju u prošlosti. Uticaji su od 3 – 6 meseci, godinu dana ako aktiviraju natalnu planetu (naročito Sunce ili Mesec). Ova eklipsa (koja je formirana 29.aprila) najviše pogađa kraj prve – početak druge dekade fiksnog krsta (Bik, Scorpija, Lav, Vodolija), treću dekadu Riba, Scorpija, Raka, a kardinalni krst trese drugu dekadu Ovna, Vage, Raka, Jarca. Odnosi se na sve lične planete, ali i Ascedente.
Cat
